Fluid Underground - Crni kilovati



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Sve je manje primera i globalno, a kamoli na ovim prostorima gde bendovi u svojim radovima nastupaju samouvereno, bez većih oscilacija sa tendecijom stalnog stvaralačkog napredovanja i sa jasnom predstavom kuda idu, šta žele da postignu i kako da uobliče svoj izraz u invazivnom korovu medijskog gustiša, bez promišljanja o komercijalnoj komponenti ili trenutnim trendovskim nastojanjima. 

Svejedno, čist entuzijazam ili preterana ljubav prema muzici je i ovaj put rezultirala (za mene u većoj meri od očekivanog) iznenađujuće svežom i lepršavom "petočinskom" nadogradnjom (u svakom smislu te reči) na 3 singla koji su u prethodnih par godina samo naznačavali u šta će se pretočiti, a sve to posle (kakvih li oksimorona u svemu što sledi) - izvanredne "Antimajke", i kakvo će albumsko postignuće, suverena stoner četvorka sa juga Srbije iznedriti u vidu uokvirenja najnovije zbirke "Crni Kilovati" koja se samo nadovezuje na tendenciju tvrdokorne i istrajne doslednosti koja je izgradila reputaciju benda kao nepotkupljivog, beskrupuloznog i zaguljenog u najboljem smislu te reči.

Grdno se varaju oni koji prilikom preslušavanja ovog materijala smatraju da može bolje od ovoga. Ne može, a evo i zbog čega: stilska doslednost uz besprekorno ispeglanu produkciju sa aranžerskim insistiranjem na najsitnijm detaljima u kome je svaki instrument do bola izbalansiran i pravovremen, su podigli lestvicu na jedan viši nivo perfekcionizma koji nije baš tako učestao za bendove ovde.

Kad slušate "Fluide", kao da unapred imate predstavu šta ćete dobiti, ali caka je u tome da se takva pojavnost ne dešava zbog vas, nego su upravo oni (Petrenj i "momci", u nastavku bez navodnika) svesno ili ne nametnuli priču u kojoj se oni (nameću i) nadmeću sa sebi samima. Struktura pesama je jasna bez suvišnih momenata i prenaglašenosti, a melodija je definisana baš njima svojstvenim ukrasnim detaljima čije lepršanje nije na repertoaru uobičajenih dekora muzičkih priredbi i ugođaja. Sporadičnost gitarskih iskričavih harmonija za koje imate osećaj da će se svakog momenta oteti kontroli i egzaltirati u vatromet najlepše muzičke bajke sa slatkastim preferencama, zapravo se nikad nece dogoditi!

"Brzo govno vr' nema", kaže se u kraju odakle je bend, a upravo ta, tako da kažem apstinentalna proračunljivost, tj neka vrsta narativa odbijanja i dostojansvene uzdržljivosti glavno je obeležje (uz stilsku doslednost, naravno) suštinske estetike koju neguje bend i osnovan razlog zdrave postojanosti koja je u već zavidnoj diskografiji iznedrila i ovaj album za koga bih se usudio da kažem i to, da je (uz "Nihilistu" riječkih Mamuta) "suho zlato", te jedan od najhomogenijih i najkompaktnijih izdanja na post-jugoslovenskom prostoru u zadnje vreme.

Kvalitativni kolorit okta-komponentnog kolaža ne jenjava ni jednog trena i prilično je ujednačeno iznijansiran ja(r)kim intenzitetom atipičnih no zavodljivih rifova i ličnih liričnih odjeka u mračnim tunelima apokalipticnih snovidjenja iz kojih dopire svetlost jedino ako ga nađete u srcu. Pri svemu tome, valja i to istaći, je kod vokala (pozdrav Peri) ponovo uočljiv pomak i napredak jer su ovaj put posebno inspirativni, razigrani i neuhvatljivi, svilenkasti i baršunasti, po potrebi i na trenutke uz jedno podvriskivanje i par "poljubim ga u pače"- momenata, nestvarno šaputavo prozračni, te sugestivni i lucidni.

U svetu apstrakcije pak, ako (dodatim) pesmama (do)damo svojstva, "Sizif" je sjajni sedefasti biser, a "Ništa Nije Kako Izgleda", i pogotovo "Crno Srce" otelotvorenja nedosegnutih predmeta opsesija koji nam se, kao dim koji se uzdiže, uvek izmigolje kroz prste. I ničeg nema suvišnog. Sve one se skupa drže slepljene i spletene u jedinstvinu neraskidivu celinu satkanu od višeslojnih intimnih spoznaja bez suvišne patetike i opštih mesta.

Biti pristrasan u situaciji kakva je moja najlogičnija je stvar, ali da li to nužno isklučuje validnost izrečenog pa možda lažem kada kažem da sam istinski uživao za sve vreme trajanja albuma? Iz pozicije klasifikovanja muzike ipak, ako bismo ogolili stvari i muziku podelili bez zatupljujućih žanrovskih odrednica, na dobru i lošu, najnovije ostvarenje ove fifti-fifti-Vl-Le ekipe možete jedino voleti ili ga eventualno ne razumeti te ignorisati opterećeni diktatom tržišta ili floskulativnim imperativima promenljive modernosti. U takvom okruženju, ovi momci su unatoč svemu još jednom spremno pokazali petlju izabravši da traju tako što će da kurčevito stanu iza svojih ubeđenja. Ako niste primetili muda u svemu tome gospodo - vaša stvar. Sigurno je da ovi momci ni na kratko ne promišljaju da odlože gitare kako bi udovoljili vašoj kratkovidosti.

Kid



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva