LEFTOVER BULLETS: Hard and heavy plamen i dalje gori | INTERVJU



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Naši današnji gosti su Leftover Bullets, ekipa iz Soluna koja svoj zvuk temelje na hard roku i heviju koji je svoj vrhunac doživeo 80-ih pa do početka 90-ih kada su došli neki novi pravci. Od tada je prošlo preko dvadeset godina ali Leftover Bullets nastavljaju da održavaju hard i hevi plamen živim. I sami muzičari su svesni da je pravac koji sviraju "out of date" ali činjenica da ga i dalje neguju nam jednostavno govori da ovde nema mesta kalkulisanju. Momci ovo zaista vole i žele ljubav prema ovakvom zvuku da prenesu i na mlađe naraštaje. Nedavno su objavili svoj drugi album "Tell mama we’re doing OK” koji smo izvrteli u nekoliko navrata sa uživanjem i dobrom dozom nostalgije. U želji da otkrijemo nešto više o njima porazgovarali smo nedavno.


Dolazite nam iz Soluna. Kako je tamo trenutno? Sigurno ste se suočili sa puno izazova poslednjih par meseci obzirom da je celokupna muzička industrija pogođena. Pretpostavljam da se sada i vi lagano oporavljate. Kako ste se snašli i adaptirali u ovim okolnostima?

Verujemo da je kod nas kao i svuda u svetu. Očigledno je da su muzičari svuda u nezavidnom položaju pa i mi nismo izuzetak. Vreme smo iskoristili tako što smo bili kreativni. Obzirom da nismo mogli normalno raditi bilo šta drugo, radili smo na novima idejama. Završili smo i jednu novu pesmu u potpunosti ali je još rano da pričamo o nekim konkretnim daljim planovima što se novog materijala tiče.

Zanimljiva mi je priča u vezi vašeg imena. Citirao bih rečenicu sa vašeg sajta: "Članovi benda su se okupili u vreme kada je puno mladih napuštalo Grčku. Gledali smo prijatelje kako odlaze, jedan po jedan, a mi ostajemo kao napušteni. Ali smo ipak "meci"."
Izgleda da delismo istu sudbinu jer puno ljudi sa Balkana takođe migrira u zemlje Zapadne Evrope. Kako je sada situacija u Grčkoj po tom pitanju?


Mladi još uvek odlaze iz zemlje u potrazi za boljim životom ali ne onim intenzitetom kao pre 7-10 godina. Pored toga, puno ljudi se i vratilo u zemlju. Ipak, zemlja se i dalje nije povratila iz krize i nažalost, ljudi su izgleda i dalje zadovoljni ovakvim stanjem, spremni na kompromis i često brzo zaboravljaju. Rokenrol mora biti tu da ih pokrene i natera na upravo suprotno.

Vratimo se vašem bendu. Vaš zvuk je na tragu "muzike i stava hard n heavy dekade 85-95”. Zlatno doba za takav zvuk. Možete nam navesti najznačajnije bendove koji su uticali na vaš zvuk ali me zanimaju i oni ne-muzički (knjige, filmovi, dešavanja)…

Ne znamo da li je ovo što se dešava dobro ili loše, ali istina je da u 2020. jedini bendovi koji mogu da napune stadione su uglavnom upravo iz 80-ih i 90-ih. Ovo sigurno nije slučajno. Odrastali smo u decenijama kada su prisutni i na vrhuncu bili Metallica, Guns N 'Roses, itd, pa onda revolucija koju je donela scena iz Sijetla, i neizbežno taj zvuk nosimo u sebi. Van muzičkih uticaja, tu već postaje malo teže da ti odgovorimo jer svako ima neka svoja interesovanja ali svakako da postoje i filmovi i knjige koji nas povezuju.

Povod za ovaj razgovor je i nedavno objavljeni album “Tell mama we’re doing OK” (Sold Out Music Records). Da li ste uzbuđeni što je konačno napolju i kakva su vam očekivanja?

Znate, jako naporno smo radili na ovom albumu, znali smo šta radimo i možda je to razlog za pomalo provokativan naslov. Iskreno, jesmo bili uzbuđeni kada se pojavio i srca nam jesu zaigrala, priznaćemo. Za sada sve ide kako treba, radio stanice su ga dobro prihvatile. Videćemo, još uvek je rano za neke konkretnije zaključke!

Sada kada je album objavljen, da li postoje neke stvari koje biste promenili kod njega, nešto što biste uradili drugačije?

Naravno da postoje. Ali stvar je u tome da, kada bi ga slušali i za godinu dana, opet bi postojale neke stvari koje bismo uradili drugačije i tako u beskraj. Tako da, treba znati kada stati, onda kada ste iskreno zadovoljni rezultatom imajući u vidu i okolnosti u kojima ste bili.

Možete li odabrati jednu ili više pesama sa albuma kao omiljene ili one koje najbolje predstavljaju album? I obrazložite svoj izbor...

Malo nam je teško da uradimo tako nešto, nije baš ni fer jer danas možemo odabrati 2 ili 3 pesme a već naredne nedelje neke sasvim druge. Odabrali smo "Wasted Silence" kao pesmu koja otvara album, za nju smo snimili i spot ali ne zato što smatramo da je najbolja na ploči već zato što sadrži najviše elemenate koje ćete naći na albumu. Ali hajde i da ti u potpunosti odgovorimo na pitanje, pesmu "Till Next Time" svi u bendu najviše volimo da sviramo na koncertima!

A možete li da uporedite vaš prvi album “Virtue and Vice” sa drugim? Koje su razlike i sličnosti između njih?

Na albumu “Tell mama…” smo se malo oslobodili granica koje smo nesvesno imali na albumu "V&V". Želeli smo da "Tell mama..." bude višedimenzionalan u odnosu na prvi album i mislimo da smo u tome uspeli. Suština je na oba albuma ista, s tim da smo se vremenom i razvijali u svakom smislu.

Kad smo već kod toga, sada kada posmatrate bend sa ove vremenske distance, kako ste se menjali, i kao bend i lično, koliko ste evoluirali?

Menjali smo se kao i bilo koji drugi bend koji u kontinuitetu i sistematično radi pet godina. Da bi napredovali i sazrevali, potrebno je da svoj ego ostavite po strani i da se okrenete napretku benda, potrebno je da verujemo da imamo nešto da ponudimo današnjoj muzičkoj sceni.

Društvene i lične teme su u centru pažnje vaših pesama. Kakve poruke želite da pošaljete?

Jednostavno, želimo da izrazimo naš pogled na svet, kako se osećamo u njemu. Bitno je da smo u njima iskreni prema sebi. Nikada ne bismo pisali o zmajevima koji bljuju vatru ili fantastici generalno. Naravno, nemamo ništa protiv bendova koji o tome pevaju.

Kako teče vaš kretivni proces?

Imamo specifičan metod. Obično G.K. dođe sa nekim rifom koji je početna tačka u pravljenju pesme. Onda džemujemo i pokušamo da dodamo neki gruv tom rifu. Kada nađemo i odgovarajući ritam onda radimo na tekstu. U tom procesu bude dosta izmena dok ne napravimo neki definitivni "kostur" pesme. Nakon toga i tekst dobija svoju konačnu formu i obično je vezan za osećaj koji imamo dok pravimo muziku. Na kraju iz pesme izbacimo sve suvišne delove.

Kako uspevate da uskladite bend sa svakodnevnim obavezama (posao, prijatleji i porodice)? Da li je teško? I pri tom, koji su izazovi sa kojima se suočavate?

Jako je teško. Imati svoj bend podrazumeva puno odricanja i žrtvovanja, do te mere da postaje i neizdrživo na momente. To se ponekad to odrazi i na vašu okolinu. Za nas je to i način života pa dosta ulažemo u sve to ali postoje i oni koji se muzikom bave samo iz hobija, isključivo u slobodno vreme.

Hajmo malo o grčkoj sceni. Poslednjih godina je jedna od najjačih u Evropi. Nightstalker, 1000mods, Planet of Zeus, Naxatras, i drugi su prilično aktivni. Redovno objavljuju izdanja i idu na turneje. Šta mislite zašto je grčka scena tako bogata i aktivna? Kako je vidite obzirom da ste deo nje?

Drago nam je da znate za te bendove, srećom da postoje i da nas predstavljaju u svetu, da ljudi shvate da se ovde ne svira samo buzuki. Ipak, situacija je prilično teška na ovdašnjoj rok sceni. U suštini, rok nije toliko popularan kod većine mladih. Ali i pored toga postoji stotine bendova. Kada odete na neki rok koncert, više od polovine publike su članovi nekih bendova.

Nakon sedam godina napornog rada i dva albuma iza sebe, vreme je za turneju. Kakvi su vam planovi po tom pitanju? Hoćete li ići sami ili sa još nekim?

Razmatramo sve ponude koje nam se ukažu ali na kraju ipak sve prepuštamo našem menadžeru. Shvatili smo da ne možemo sve sami raditi. Kao bend naše je da izrazimo želju gde bismo sve voleli da nastupimo, ali koliko god želeli, postoje ipak ljudi koji znaju šta je najbolje za jedan bend i kako da ga vode. Naravno, i Balkan je u planu kada za turneju dođe vreme. Sada čekamo da vidimo kako će se stvari odvijati vezano za situaciju u kojoj se svi nalazimo.

Dolazimo do kraja ovog razgovora pa bih vas pitao, da li postoji nešto što nismo rekli a smatrate važnim?

Da, želimo da napomenemo da pored članova benda još neki ljudi su svoju dušu ugradili u album "Tell mama..." Na primer naš producent George Vasilas sa svojom ekipom. Viktoria je dizajnirala omot, tu je i naš, već malopre-pomenuti menadžer Zafeiris Proiopoulos, i generalno, ceo tim koji je doprineo da ovaj album ovako izgleda. Da nije njih on sigurno ne bi bio ovakav.

Okej, to je sve za sada. Hvala vam na ovom ragooru i nadam se da vas što pre vidimo u Evropi i na Balkanu. Do tada, čuvajte se. Poslednje reči su vaše pa ih možete iskoristiti da pošaljete poruku našim čitaocima...

Keep rocking because there is a serious reason, and keep your head high and your dreams higher!

interview done by Miloš Pavlović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva