BOG VIŠE NIJE U MAŠINI - recenzija albuma "Nekada smo bili ljudi" industrial/nu metal benda Revolt X



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Mnogo je teško ubediti ljude da nešto i u domenu nu metala vredi poslušati i verujem da bendovi i sami prave "otklon" od toga, a možda to ne žele, iz sentimentalnih i drugih razloga. Još je teže ako si odrastao u vreme kada je masa bendova tog usmerenja harala po ušima pubertetlija - Korn i Static-X i prva dva albuma od Linkin Parka, što se mog izbora tiče, bez pardona i srama.

Ipak, mlađa generacija je naučila nešto, pre svega poučena iskustvom i bremenom domaćeg terena. Pričam o srpskom industrial metal bendu Revolt X koji su nedavno objavili drugi album "Nekada smo bili ljudi". Iako zvuče prilično sveže, na njemu su radili u periodu od 2014. do 2016. godine. Pretpostavljam da su pesme "odležale" i sada dobile svoj konačan oblik, nakon toliko godina promišljanja; zasigurno mogu da tvrdim da su uradili dobru stvar. Ostali su verni industrial zvuku, ali su skladno ubacili elemente (već pomenutog) nu metala i dosta agresivnih synth deonica, koje su ostavile na mene prilično dobar utisak, što je i jedan od glavnih razloga zašto su me privukli. Produkcija je možda na trenutak "suva", ali je gitarski rad impresivan i za dve-tri nijanse bolji od standardnog dž-dž mitraljeziranja u industrialu. Sve zajedno, uz (možda previše) diskretnu ritam sekciju i vokale, koji iz kombincije hip hop fraziranja/clean-a prelaze u growl/scream su pogođeni (bolji growl nisam čuo u poslednje vreme, majke mi), štaviše i na pravim mestima u pesmama, kako bi se poruka što bolje prenela i primila. (znam, previše idealistički)

Kao papagaj sam: koncept je sve u izradi jednog albuma, i dobra potka, priča, naročito ako ima izraženu stripsku/vizuelnu/proznu dimenziju. Ona potire sve eventualne "mane", a tumačenje svakako podleže subjektivnom mišljenju i pada na teret slušaoca. Kao i uvek, koncept neću obrazlagati, a to ćete svakako moći samostalno da učinite uz smernice koje dolaze.

Tu je i osobeni pečat priče koja na jednostavan, ali efektivan način daje snagu svim aspektima albuma. Gledano kroz zaista maštovitu vizuru, pesme se susreću sa (ne)uništivom čovekovom prirodom u dalekoj budućnosti, malobrojni preživeli su okruženi i desetkovani u pustoši zbog ljudske pohlepe, zlobe i ignorisanja ranih znakova sopstvene propasti. Dodajmo na to i činjenicu da se se apokalipsa odigrava u Beogradu - što bi trebalo da nam približi katastrofu pred oči i da reagujemo na vreme. Takođe, tu je i blaga ljubavna tematika (kada se zagrebe po površini) i naravno, bespoštedna kritika društva i politike, koja svakako nije naivna, niti očigledna, sa izuzetkom pesme "Dželat", koja sabire ove dve stavke vrlo surovo. Neki od tih znakova su već sada prisutni, uz iskustvo sa vanrednim stanjem zbog virusa COVID-19 - što i nije tema, ali je odabran pravi trenutak, kao bolni podsetnik. Svi strahovi i crne slutnje iz distopijskog, sajberpank i uopšte naučnofantastičnog sveta su jezivo blizu ostvarenju i to se čuje u svakoj otpevanoj reči. Takođe, mogu reći da su me pojedini stihovi poprilično iznenadili, jer iskaču iz dotičnog haosa i pojavljuju se na potpumo neočekivanim mestima. Refren kao što je u pesmi i istaknutom singlu "Mort" je svakako dobar primer za to.


Mnogo volim komparativnu mitologiju, a momci iz R-X-a su odabrali fine reference (po mom mišljenju) i time podigli već dovoljno društveno osvešćene tekstove na viši duhovni nivo. Svakako, tu nema mesta organizovanim religijama, već samo krvavoj baštini ranih civilizacija, bogovima vatre i ratovanja. Kao da nismo sposobni da razmišljamo o lepšim, korisnijim stvarima i da nikada nismo bili čovek, ljudi, bića koja koriste svoje potencijalne za dobrobit sviju. Vratili smo se na početak, onaj neželjeni. Ratovi, razaranja uma i dalje teku. U svetu, među nama, u nama samima. Gubimo polako i kontrolu nad mašinama. Setite se scenarija iz Terminator franšize (kao najbanalniji primer).

Pitanje je: ko će zaista preživeti sve ovo... I da li se nazire neko rešenje. "Bog" odavno nije "u mašini".

Ono što sam ostavio za kraj jeste moje lično opažanje da je "Nekada smo bili ljudi" na izvesni način idejni nastavak nedovoljno shvaćenog (i jedinog pravog srpskog nu metal) albuma "Restart" benda X-Centar, sa kojim deli neke crte, u tematskom i muzičkom smislu - što ostavljam takođe javnom mnjenju na dalju razradu.

Preporučujem pesme Revolt X-a pre svega ljubiteljima industrial metala, zato što su pesme na našem jeziku, ali i onima koji su odrasli i cene nu metal bendove kao što su Static-X, Mudvayne, Linkin Park, Sybreed, ali i domaće, već pomenute X-Centar i u izvesnoj meri Feud, kojima naliče u pogledu kritike političke misli. Takođe, verujem da i poštovaoci naučne fantastike, distopijskih romana, ali i sajberpanka neće ostaviti ravnodušni.

Omiljene pesme: XXX (van svake konkurencije, sa najluđom synth deonicom), Mort, Ambis, a od "mitoloških" Avatar.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva