SPERMBIRDS: Jedina scena koju danas vidimo je ona na kojoj sviramo | INTERVJU
Helly Cherry
Postoji nekoliko koncerata koji su neposredno pre rata u Jugoslaviji održani u Beogradu o kojima se ispredaju priče i koji su ušli u legendu. To je koncert italijanske hardkor pank grupe Negazione, zatim onaj bostonskog velikana - Slapshot, a tu je i nastup nemačkog benda Spermbirds.
Upravo su momci iz potonjeg benda bili moji sagovornici, tik pred njihovu svirku na prošlogodišnjem Egzitu. Okolnosti nisu dozvolile da intervju bude objavljen pre, ali s obzirom na to da Nemci nisu bili škrti na rečima, u razgovoru se nalazi puno zanimljivog i, pre svega, svevremenskog materijala.
Bend čine petorica muzičara, a na pitanja je odgovaralo njih četvorica. Prvi deo razgovora je pripao gitaristi Rodžeru Ingetonu, drugi bubnjaru Matijasu Bepu Geceu, a blistave momente je imao i pevač Li Hobson Holis, koji se trudio da razgovoru podari humorističnu notu. Pored veterana, na momente se uključivao i Stiv Vajls, drugi gitarista i najmlađi član posade.
U međuvremenu je izašao njihov novi albuma Go To Hell Then Turn Left, o kome smo između ostalog i popričali, pa ću evo ovde iskoristiti priliku i toplog ga preporuči. A sada, intervju.
HC: U junu (2019) ste izdali novi singl Go to hell then turn left kao svojevrsni uvod u novi album identičnog imena. Recite nam nešto više o tome - gde ste ga snimali, ko će ga izdati i šta možemo očekivati od njega?
Stiv Vajls: Snimali smo ga u Berlinu. Ja sam ga snimao i miksovao. Sve se odvilo veoma brzo, u četiri i po dana. Nešto smo dodatno snimili i u Kelnu, neke vokalne deonice, i na kraju je ispalo odlično.
HC: Dakle, album je gotov?
Stiv Vajls: Snimljen, umiksovan, masterizovan. Trenutno se štampa.
HC: U septembru izlazi zar ne?
Rodžer Ingenton: Tako je. Ono što bih istakao, a što ljudi uglavnom ne znaju, mi obično naš materijal snimamo po kanalima, svaki instrument zasebno. Prvo bubnjeve, pa bas, zatim gitare i na kraju vokale. Ovog puta smo uradili nekoliko demo snimka i skapirali da su dosta moćni i sirovi, što smo želeli da zadržimo. Tako smo odlučili da snimamo na „jedan, dva, tri“, odnosno odjednom, uživo. To smo i učinili i bilo je jako zabavno. Kasnije smo samo malo sredili gitare.
To je nešto po čemu se snimanje ovog albuma razlikuje od pretodnih. Prvi put smo svi zajedno bili u gluvoj sobi u studiju, svirali i snimali uživo. I tako smo, nadam se, sačuvali snagu i sirovost samog izdanja. Čini mi se da će ljudi imati dvojako mišljenje – da će biti iznenađeni, i da neće biti iznenađeni, jer je 80 odsto pesama na materijalu urađeno u tipičnom Spermbirds maniru – brzo, melodično, a tu su i pesme koje su neuobičajne za naš stil.
Tako da smo veoma uzbuđeni zbog svega. Ja sam recimo poslao momcima snimak kako mošujem uz pesme i poruku „jeb*no sam uzbuđen zbog ovih pesama, pogledajte“.
HC: Ko je tvorac omota za novi album?
Rodžer Ingenton: Momak iz Australije – Glen Smit. On je nacrtao i dva postera kad smo svirali tamo. I pošto ne želimo da koristimo Serebusa iznova i iznova, neko je predložio da iskoristimo taj crtež sa postera, gde bismo samo planetu Zemlju malo zarotirali tako da Nemačka budu u fokusu i dodali deo sa plamenom. Glen je napravio te izmene.
Imali smo veliku diskusiju o tome da li zaista želimo da omot izgleda tako jer je previše kao crtani film, ali nakon nekoliko drugih verzija omota odlučili smo da odabrana slika najbolje pristaje uz naziv albuma Go To Hell Then Turn Left i da odgovara sadržaju koji se nalazi na ploči.
HC: Šta zapravo predstavlja ta slika?
Li Hobson Holis: Kosturi spermatozoidi napadaju planetu u plamenu. Nešto tako. (smeh)
Rodžer Ingenton: Što se tiče dela Go to hell, svi tako gledaju na stvarnost, posebno danas. Dosta ljudi misli da Zemlja ide dođavola. A then turn left je nada da ipak postoji neki plan za bekstvo, plan b.
HC: Sećate li se vaše svirke iz 1991. godine u Beogradu?
Rodžer Ingenton: Naravno. Baš smo malopre o tome pričali. Sećam se da smo došli kasno i da smo prošli pored tenkova, jer smo svirali neposredno pre rata. Dosta ljudi nas je čekalo ispred kluba iako smo kasnili. Narednih dva sata smo proveli u razgovoru sa fanovima, potpisivali smo majice, gola tela. Našli smo se u pravom čudu, sve je izgledalo kao neka manija.
HC: Taj događaj se i dan danas prepričava i važi za jedan od najlegendarnijih koncerata u Srbiji.
Rodžer Ingenton: Mi smo bili samo obični momci koji su krenuli na sopstveni nastup. Kada nastupamo u nekim zemljama gde ranije nismo bili, na primer u Africi ili Australiji, obično ne znamo šta da očekujemo, a onda se pojave svi ti ljudi koji su upoznati sa našom muzikom. Nekada se zapitamo – kako?
HC: Pre skoro 10 godina ste bili na turneji sa bendom Youth of Today. A imate pesmu Truth of Today koja je kritika njih i same religioznosti unutar hardkor/pank scene...
Li Hobson Holis: Nismo je svirali.
HC: A kako je prošla turneja, uzeći u obzir goremopenutu pesmu i kritiku?
Li Hobson Holis: Bili su fini i prijateljski raspoloženi.
Matijas Bepo Gece: Bili su fini, ali je čitava situacija bila pomalo frustrirajuća. Momci iz hare krišna hramova su dolazili da ih posete, pevaču su donosili kolačiće i ostalo, a ja lično ne volim hare krišnu, kao što ne volim ni ostale religije i kultove. Ali osim toga, oni su bili drugarski raspoloženi prema nama i mi prema njima. I nikad nas nisu ni pitali za tu pesmu. Nisam ni siguran da li su uopšte znali za nju?
Li Hobson Holis: Nisu ni znali da postoji.
Matijas Bepo Gece: Mi smo nemački bend, oni su Amerikanci, a Amerikance nije briga za nemačke bendove, tako da...
HC: Imate pesme Americans are cool i Texas Cowboy. S jedne strane kritika Amerike, s druge strane kantri muzika...
Li Hobson Holis: Lako je kritikovati Ameriku jer je Amerika jedno veliko sr*nje. A što se pesme Texas Cowboy tiče, ja sam svojevremeno živeo u Teksasu.
Matijas Bepo Gece: Tako da zna o čemu piše. I to je bilo mnogo pre Trampa, to je bila Amerika Ronalda Regana - daleko lepša za uporediti od Trampove Amerike.
HC: Nemački treš metal bend Tankard je 1988. godine obradio vašu pesmu Try again. Da li je obrada proizišla iz međusobnog prijateljstva ili im se jednostavno samo dopada vaša numera?
Li Hobson Holis: Pa, nismo neprijatelji.
Matijas Bepo Gece: Jedva da se i poznajemo. Međutim, postoji jedna interesantna stvar. Ja imam drugi bend koji se zove Kick Joneses i naš prateći vokal radi zajedno sa pevačem iz Tankarda. On kaže da je pevač Tankarda super lik, a ja mu verujem.
Li Hobson Holis: Mi ih u suštini ni ne poznajemo tako dobro.
Matijas Bepo Gece: Ali je super osećaj kada neko obradi tvoju pesmu.
HC: Da li pratite nemačku harkor pank scenu i da li možete da napravite poređenje scene iz perioda kada ste vi nastali i ove danas?
Matijas Bepo Gece: Teško pitanje jer mi ni ne provodimo toliko vremena na hardkor pank sceni. Jedini kontakt sa scenom koji imamo su svirke. Ipak, još uvek sam mišljenja da je hardkor scena prijateljska i miroljubiva, iako se pretvara da je kruta i neprijateljska. Tako da je volim, ali ne provodim vreme na sceni. Imam porodicu i posao. Idem na dosta koncerata, neki od njih su i hardkor, ali nisam više ekspert za scenu. Jedina scena koju danas vidimo je ona na kojoj sviramo.
HC: Ko je najviše uticao na vas u vreme kada ste krenuli da svirate?
Li Hobson Holis: Više njih svakako, ali Minor Threat su za mene započeli sve. Generalno, stari američki hardkor. To je naše izvorište.
Matijas Bepo Gece: Prvo smo nabavljali kompilacijske, promotivne ploče sa velikim brojem bendova. Tamo su se našli, kao što je Li pomenuo, Minor Threat, a onda i Angry Samoans, Black Flag, kasnije i Dead Kennedys koji su nam takođe bili veliki uzori. Bili smo pod uticajem i britanskog panka, što se najbolje vidi kod pesme Try Again. U suštini, miks svakojakih uticaja.
HC: Something To Prove je verovatno vaš najpoznatiji album. Koja vam je odatle omiljena pesma za izvođenje uživo?
Matijas Bepo Gece: Moja je Try Again. Odsvirali smo je milion puta, ali još uvek najviše volim kada ona stigne na red.
Li Hobson Holis: Slažem se. Iako je album objavljen odavno, mi još uvek sviramo pesme odatle, a i večeras ćemo izvesti nekoliko njih.
HC: U Srbiji taj vaš album, kao i koncert u Beogradu iz 1991. godine, ima status legendarnog.
Matijas Bepo Gece: Uvek sviramo nekoliko pesama sa Something To Prove.
HC: Poznata je vaša maskota - mravojed Serebus iz istoimenog stripa kanadskog autora Dejva Sima. Međutim, iskoristili ste ga samo za naslovnicu albuma Something to prove i Set An Example. Zašto samo tu?
Li Hobson Holis: Nemam pojma brate. Ono što znam je da smo ga za prvu upotrebu ukrali, dok smo drugi put pitali autora da li možemo da ga iskoristimo. I taj fini gospodin nam je izašao u susret.
Matijas Bepo Gece: Sim je znao da koristimo Serebusa i bio je ok sa tim. Njegova slika na svakom izdanju bi dosadila u nekom trenutku, tako da je dva puta sasvim dovoljno.
HC: Ponovo ste u Srbiji nakon 7 godina. Da li bismo idući put vaš povratak mogli da očekujemo u kraćem roku?
Li Hobson Holis: Porodica, posao, porodica. Teško je pronaći vremena, ozbiljno. A nekada je baš u tome problem – u nedostatku vremena.
Matijas Bepo Gece: Trebalo nam je i dosta vremena da snimimo novi album, devet godina, zbog čega su neka mesta čekala duže na naš povratak. Takođe, svako od nas ima posao i pošto nismo profesionalni muzičari, moramo da uzmemo godišnji odmor da bismo otputovali na turneju ili na koncert.
Stiv Vajls: I živimo u različitim gradovima.
Matijas Bepo Gece: Bilo bi zaista fino kada ne bismo ponovo čekali 7 godina na povratak u Srbiju.
HC: I stigosmo do kraja. Poslednje pitanje – da li vaš bog i dalje vozi skejtbord?
Li Hobson Holis: Da, vozi još uvek.
Matijas Bepo Gece: Moj bog igra fudbal zapravo.
Intervju pripremio Nemanja Mitrović Timočanin
Upravo su momci iz potonjeg benda bili moji sagovornici, tik pred njihovu svirku na prošlogodišnjem Egzitu. Okolnosti nisu dozvolile da intervju bude objavljen pre, ali s obzirom na to da Nemci nisu bili škrti na rečima, u razgovoru se nalazi puno zanimljivog i, pre svega, svevremenskog materijala.
Bend čine petorica muzičara, a na pitanja je odgovaralo njih četvorica. Prvi deo razgovora je pripao gitaristi Rodžeru Ingetonu, drugi bubnjaru Matijasu Bepu Geceu, a blistave momente je imao i pevač Li Hobson Holis, koji se trudio da razgovoru podari humorističnu notu. Pored veterana, na momente se uključivao i Stiv Vajls, drugi gitarista i najmlađi član posade.
U međuvremenu je izašao njihov novi albuma Go To Hell Then Turn Left, o kome smo između ostalog i popričali, pa ću evo ovde iskoristiti priliku i toplog ga preporuči. A sada, intervju.
HC: U junu (2019) ste izdali novi singl Go to hell then turn left kao svojevrsni uvod u novi album identičnog imena. Recite nam nešto više o tome - gde ste ga snimali, ko će ga izdati i šta možemo očekivati od njega?
Stiv Vajls: Snimali smo ga u Berlinu. Ja sam ga snimao i miksovao. Sve se odvilo veoma brzo, u četiri i po dana. Nešto smo dodatno snimili i u Kelnu, neke vokalne deonice, i na kraju je ispalo odlično.
HC: Dakle, album je gotov?
Stiv Vajls: Snimljen, umiksovan, masterizovan. Trenutno se štampa.
HC: U septembru izlazi zar ne?
Rodžer Ingenton: Tako je. Ono što bih istakao, a što ljudi uglavnom ne znaju, mi obično naš materijal snimamo po kanalima, svaki instrument zasebno. Prvo bubnjeve, pa bas, zatim gitare i na kraju vokale. Ovog puta smo uradili nekoliko demo snimka i skapirali da su dosta moćni i sirovi, što smo želeli da zadržimo. Tako smo odlučili da snimamo na „jedan, dva, tri“, odnosno odjednom, uživo. To smo i učinili i bilo je jako zabavno. Kasnije smo samo malo sredili gitare.
To je nešto po čemu se snimanje ovog albuma razlikuje od pretodnih. Prvi put smo svi zajedno bili u gluvoj sobi u studiju, svirali i snimali uživo. I tako smo, nadam se, sačuvali snagu i sirovost samog izdanja. Čini mi se da će ljudi imati dvojako mišljenje – da će biti iznenađeni, i da neće biti iznenađeni, jer je 80 odsto pesama na materijalu urađeno u tipičnom Spermbirds maniru – brzo, melodično, a tu su i pesme koje su neuobičajne za naš stil.
Tako da smo veoma uzbuđeni zbog svega. Ja sam recimo poslao momcima snimak kako mošujem uz pesme i poruku „jeb*no sam uzbuđen zbog ovih pesama, pogledajte“.
HC: Ko je tvorac omota za novi album?
Rodžer Ingenton: Momak iz Australije – Glen Smit. On je nacrtao i dva postera kad smo svirali tamo. I pošto ne želimo da koristimo Serebusa iznova i iznova, neko je predložio da iskoristimo taj crtež sa postera, gde bismo samo planetu Zemlju malo zarotirali tako da Nemačka budu u fokusu i dodali deo sa plamenom. Glen je napravio te izmene.
Imali smo veliku diskusiju o tome da li zaista želimo da omot izgleda tako jer je previše kao crtani film, ali nakon nekoliko drugih verzija omota odlučili smo da odabrana slika najbolje pristaje uz naziv albuma Go To Hell Then Turn Left i da odgovara sadržaju koji se nalazi na ploči.
HC: Šta zapravo predstavlja ta slika?
Li Hobson Holis: Kosturi spermatozoidi napadaju planetu u plamenu. Nešto tako. (smeh)
Rodžer Ingenton: Što se tiče dela Go to hell, svi tako gledaju na stvarnost, posebno danas. Dosta ljudi misli da Zemlja ide dođavola. A then turn left je nada da ipak postoji neki plan za bekstvo, plan b.
HC: Sećate li se vaše svirke iz 1991. godine u Beogradu?
Rodžer Ingenton: Naravno. Baš smo malopre o tome pričali. Sećam se da smo došli kasno i da smo prošli pored tenkova, jer smo svirali neposredno pre rata. Dosta ljudi nas je čekalo ispred kluba iako smo kasnili. Narednih dva sata smo proveli u razgovoru sa fanovima, potpisivali smo majice, gola tela. Našli smo se u pravom čudu, sve je izgledalo kao neka manija.
HC: Taj događaj se i dan danas prepričava i važi za jedan od najlegendarnijih koncerata u Srbiji.
Rodžer Ingenton: Mi smo bili samo obični momci koji su krenuli na sopstveni nastup. Kada nastupamo u nekim zemljama gde ranije nismo bili, na primer u Africi ili Australiji, obično ne znamo šta da očekujemo, a onda se pojave svi ti ljudi koji su upoznati sa našom muzikom. Nekada se zapitamo – kako?
HC: Pre skoro 10 godina ste bili na turneji sa bendom Youth of Today. A imate pesmu Truth of Today koja je kritika njih i same religioznosti unutar hardkor/pank scene...
Li Hobson Holis: Nismo je svirali.
HC: A kako je prošla turneja, uzeći u obzir goremopenutu pesmu i kritiku?
Li Hobson Holis: Bili su fini i prijateljski raspoloženi.
Matijas Bepo Gece: Bili su fini, ali je čitava situacija bila pomalo frustrirajuća. Momci iz hare krišna hramova su dolazili da ih posete, pevaču su donosili kolačiće i ostalo, a ja lično ne volim hare krišnu, kao što ne volim ni ostale religije i kultove. Ali osim toga, oni su bili drugarski raspoloženi prema nama i mi prema njima. I nikad nas nisu ni pitali za tu pesmu. Nisam ni siguran da li su uopšte znali za nju?
Li Hobson Holis: Nisu ni znali da postoji.
Matijas Bepo Gece: Mi smo nemački bend, oni su Amerikanci, a Amerikance nije briga za nemačke bendove, tako da...
HC: Imate pesme Americans are cool i Texas Cowboy. S jedne strane kritika Amerike, s druge strane kantri muzika...
Li Hobson Holis: Lako je kritikovati Ameriku jer je Amerika jedno veliko sr*nje. A što se pesme Texas Cowboy tiče, ja sam svojevremeno živeo u Teksasu.
Matijas Bepo Gece: Tako da zna o čemu piše. I to je bilo mnogo pre Trampa, to je bila Amerika Ronalda Regana - daleko lepša za uporediti od Trampove Amerike.
HC: Nemački treš metal bend Tankard je 1988. godine obradio vašu pesmu Try again. Da li je obrada proizišla iz međusobnog prijateljstva ili im se jednostavno samo dopada vaša numera?
Li Hobson Holis: Pa, nismo neprijatelji.
Matijas Bepo Gece: Jedva da se i poznajemo. Međutim, postoji jedna interesantna stvar. Ja imam drugi bend koji se zove Kick Joneses i naš prateći vokal radi zajedno sa pevačem iz Tankarda. On kaže da je pevač Tankarda super lik, a ja mu verujem.
Li Hobson Holis: Mi ih u suštini ni ne poznajemo tako dobro.
Matijas Bepo Gece: Ali je super osećaj kada neko obradi tvoju pesmu.
HC: Da li pratite nemačku harkor pank scenu i da li možete da napravite poređenje scene iz perioda kada ste vi nastali i ove danas?
Matijas Bepo Gece: Teško pitanje jer mi ni ne provodimo toliko vremena na hardkor pank sceni. Jedini kontakt sa scenom koji imamo su svirke. Ipak, još uvek sam mišljenja da je hardkor scena prijateljska i miroljubiva, iako se pretvara da je kruta i neprijateljska. Tako da je volim, ali ne provodim vreme na sceni. Imam porodicu i posao. Idem na dosta koncerata, neki od njih su i hardkor, ali nisam više ekspert za scenu. Jedina scena koju danas vidimo je ona na kojoj sviramo.
HC: Ko je najviše uticao na vas u vreme kada ste krenuli da svirate?
Li Hobson Holis: Više njih svakako, ali Minor Threat su za mene započeli sve. Generalno, stari američki hardkor. To je naše izvorište.
Matijas Bepo Gece: Prvo smo nabavljali kompilacijske, promotivne ploče sa velikim brojem bendova. Tamo su se našli, kao što je Li pomenuo, Minor Threat, a onda i Angry Samoans, Black Flag, kasnije i Dead Kennedys koji su nam takođe bili veliki uzori. Bili smo pod uticajem i britanskog panka, što se najbolje vidi kod pesme Try Again. U suštini, miks svakojakih uticaja.
HC: Something To Prove je verovatno vaš najpoznatiji album. Koja vam je odatle omiljena pesma za izvođenje uživo?
Matijas Bepo Gece: Moja je Try Again. Odsvirali smo je milion puta, ali još uvek najviše volim kada ona stigne na red.
Li Hobson Holis: Slažem se. Iako je album objavljen odavno, mi još uvek sviramo pesme odatle, a i večeras ćemo izvesti nekoliko njih.
HC: U Srbiji taj vaš album, kao i koncert u Beogradu iz 1991. godine, ima status legendarnog.
Matijas Bepo Gece: Uvek sviramo nekoliko pesama sa Something To Prove.
HC: Poznata je vaša maskota - mravojed Serebus iz istoimenog stripa kanadskog autora Dejva Sima. Međutim, iskoristili ste ga samo za naslovnicu albuma Something to prove i Set An Example. Zašto samo tu?
Li Hobson Holis: Nemam pojma brate. Ono što znam je da smo ga za prvu upotrebu ukrali, dok smo drugi put pitali autora da li možemo da ga iskoristimo. I taj fini gospodin nam je izašao u susret.
Matijas Bepo Gece: Sim je znao da koristimo Serebusa i bio je ok sa tim. Njegova slika na svakom izdanju bi dosadila u nekom trenutku, tako da je dva puta sasvim dovoljno.
HC: Ponovo ste u Srbiji nakon 7 godina. Da li bismo idući put vaš povratak mogli da očekujemo u kraćem roku?
Li Hobson Holis: Porodica, posao, porodica. Teško je pronaći vremena, ozbiljno. A nekada je baš u tome problem – u nedostatku vremena.
Matijas Bepo Gece: Trebalo nam je i dosta vremena da snimimo novi album, devet godina, zbog čega su neka mesta čekala duže na naš povratak. Takođe, svako od nas ima posao i pošto nismo profesionalni muzičari, moramo da uzmemo godišnji odmor da bismo otputovali na turneju ili na koncert.
Stiv Vajls: I živimo u različitim gradovima.
Matijas Bepo Gece: Bilo bi zaista fino kada ne bismo ponovo čekali 7 godina na povratak u Srbiju.
HC: I stigosmo do kraja. Poslednje pitanje – da li vaš bog i dalje vozi skejtbord?
Li Hobson Holis: Da, vozi još uvek.
Matijas Bepo Gece: Moj bog igra fudbal zapravo.
Intervju pripremio Nemanja Mitrović Timočanin