Petar Mihajlović trenutno je jedan od naših najaktivnijih i najproduktivnijih dramaturga.

Dobitnik je više nagrada a po njegovim tekstovima su realizovane predstave “Gavran”, “Pisati skalpelom”, “Radnička hronika”, “Švajcarska”, “Dvesta” i više od petnaest radio-drama, radio-minijatura i kratkih igranih filmova.

Izdao je zbirku kratkih priča “Serijski samoubica”, roman “Ništa” i knjigu priča “Niko”, a ove godine se očekuje izlazak njegovog drugog romana “Ojmjakon”.

Kao scenarista potpisao je nekoliko dugometražnih igranih filmova i TV serija od kojih je trenutno najaktuelnija “Južni vetar” čije je emitovanje nedavno završeno na RTS-u. Upravo ona je bila povod da sa Petrom porazgovaramo na temu ideje za ovakav projekat, procesima njegove realizacije, saradnje sa rediteljem Milošem Avramovićem i glumcima kao i dosadašnjim utiscima i planovima za budućnost.


Povod za ovaj razgovor je serija „Južni vetar“ koja je nedavno završena. Kakvi su tvoji utisci nakon prikazivanja? Da li je smatraš da je opravdala očekivanja gledalaca imajući u vidu veliki uspeh filma?

Kao studenta, već na prvom času filmskog i TV scenarija, dobronamerni profesor te suoči sa rečenicom: „budi svestan da na ekranu/platnu nikada nećeš videti upravo ono što si napisao“. Na tebi je da li ćeš da je usvojiš ili ne ali, lično, vrlo brzo, još tokom rada na studentskim filmovima, sam se uverio u njenu istinitost. Ipak, nakon prikazivanja serije pomislio sam da možda ne mora baš svaki put da bude tako. Velikom većinom stvari koje sam video sam vrlo zadovoljan, a kao jedna od potvrda tog zadovoljstva došao je i broj gledalaca zbog kojih smo, u suštini, i radili seriju.

Po struci si dramaturg, da li ti je rad na televizijskim serijama veliki izazov?

Da, na diplomi piše „dramaturg“, ali je time (a i samim školovanjem) pokriveno mnogo šire polje mogućeg delovanja. Igrani televizijski program, u vreme kad sam studirao, nije bio u tolikoj ekspanziji, ali svakako je bio na listi želja mnogima od nas. Lično, podjednak mi je izazov i zadovoljstvo raditi u bilo kom „mediju“, bilo kom „žanru“

Kako je uopšte došlo do toga da počneš da pišeš scenarije za televizijske serije?

Uz pomenutu želju da se svakako oprobam u svemu što se tiče pisanja mislim da su, u slučaju „serijskog igranog programa“, i zahtevi tržišta umnogome uticali na to da dođe do konkretizacije čitave stvari.

Kako si počeo saradnju sa Milošem Avramovićem i da li ste dugo planirali realizaciju filma „Južni vetar“?

Saradnju sa Milošem sam započeo 2006., bukvalno odmah nakon što su nas naše buduće supruge upoznale. Već krajem te godine završio sam ispisivanje biografija svih glavnih likova. Prva ruka scenarija je bila gotova početkom 2007. Sa, mislim, petom rukom sam diplomirao 2008... Scenario se tada zvao Metar Asfalta i ono što su gledaoci, konačno, imali prilike da vide 2018. pod nazivom Južni Vetar je ko zna koja verzija te priče.

Da li je ideja za „Južni vetar“ kod tebe postojala ranije makar u fragmentima? Koliko dugo je ona sazrevala? Da li si planirao da napišeš delo sa sličnim ili istim konceptom?

Kada sam sa Milošem započeo priču o tom nekom zajedničkom projektu, bio sam u fazi pisanja diplomskog scenarija koji sam profesoru Nebojši Pajkiću „prodavao“ kao „dramu smeštenu u krimi milje”. Zabavljala me je ta neka ideja o „ministarstvu za kriminal“ koje bi bilo legitimni, ali svakako tajni, deo vlade. Miloš je, s druge strane, želeo da snimi „čistokrvni kriminalistički film sa elementima drame“ i vrlo brzo smo ukapirali da samo treba da se nađemo na sredini i imaćemo nešto što obojica želimo da radimo.

Reditelj Miloš Avramović i ti ste približnih godina, da li je odrastanje u devedesetim godinama imalo uticaja na vaše stvaranje „Južnog vetra“?

Ne mogu da govorim u Miloševo ime, ali što se mene tiče, ako je poslednja decenija 20. veka na neki način i uticala na moj rad na ovom projektu, onda je to bilo potpuno nesvesno.


Da li je proces pisanja scenarija ovoga puta bio značajno drugačiji od uobičajenog imajući u vidu da je Miloš i ko-scenarista i koliko je pisanje „u četiri ruke“ drugačije u odnosu na to kada radiš sam?

Proces nastanka scenarija bukvalno zavisi od projekta do projekta. Što se konkretno tiče filma Južni Vetar, nakon tog inicijalnog upoznavanja sa Milošem i „traženja priče“, usledili su sati i sati razgovora (i kafa) na „zadatu temu“. Nakon što sam napisao prvu ruku scenarija usledili su, naravno, novi razgovori (nove kafe) i dalje prepravke što je, nažalost ili na sreću, trajalo sledećih 10 godina, bukvalno do prve klape. Što se tiče scenarija za seriju, tu su stvari bile dosta jednostavnije jer je realizacija usledila vrlo brzo.

Da li si predosećao veliki uspeh filma i njegov nastavak u vidu serije? U kojoj formi se osećaš lagodnije kada je pisanje scenarija u pitanju?


Već nakon kontrolne projekcije sam bio siguran da smo napravili odličnu stvar, ali zaista nisam očekivao baš toliki uspeh kod publike (ali i kritike). Jedva sam dočekao informaciju da je RTS pristao da podrži i seriju. Volim da se raspišem, a serijski program ne samo da to dozvoljava već i zahteva.

Jesi li zadovoljan načinom na koji su glumci „izneli“ scenario? Da li si imao u glavi nekog od glumaca kao potencijalnu ulogu za određeni lik kada si pisao scenario?

Mislim da je celokupna glumačka ekipa vrhunski odradila svoj posao. Još u toku pravljenja likova, pomaže mi da fiksiram i glumca koji bi mogao da ga tumači jer to svakako olakšava pisanje.

Videli smo da dosta likova u seriji nema crtu „dobre“ ili „loše“ osobe. Mnogo je pomešanih osobina i osećanja iako se radi o ljudima iz kriminalnog miljea. Misliš li da je tako i u stvarnom životu? Da li možda imaš nekog omiljenijeg i nekog manje omiljenog lika u seriji?

Meni je od tog „kriminalnog“ dela priče bio bitniji onaj drugi, „dramski“. Da budem patetičan, oružani sukob se završi kad ponestane municije, a ona teža, unutrašnja borba može da traje u nedogled. Baveći se svim segmentima života aktera ove priče, svakako mi nije mi bila želja da, ne znam, „opravdam kriminal“, već da pokažem da su u pitanju obični ljudi čiji su problemi, kad ih svedeš na osnovu, slični problemima bilo kog od nas.

Kako komentarišeš burnu reakciju gledalaca na seksualnost inspektora Stupara i uvrede na račun glumca Miloša Timotijevića? Da li si očekivao nešto tako?

Koliko god da su mi takve reakcije nenormalne, ili bar nadrealne, nisam se preterano iznenadio. Umemo mi i mnogo gore od toga. Odavno smo zagazili u taj mulj i trebaće dosta da se iz njega izvučemo...

Hvala ti puno za intervju i evo za kraj, da li uveliko radite na nastavku serije i kada je možemo očekivati na televiziji?

Scenario za drugi deo filma sam napisao i trenutno smo u fazi peglanja. Ove nedelje kreću i pripreme za snimanje i plan je da se premijera desi negde početkom sledeće godine. Dakle, prvo ćemo ponovo napasti bioskope, a onda se bacamo na drugu sezonu TV serije koju možete da očekujete sledeće jeseni...

Intervju pripremio Ilija Najdanović