Lednik - Celestial Monuments: Kosmički povetarac nekih novih vekova



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Ko bi pomislio da je najočekivaniji album na domaćoj sceni instrumentalne prirode, i to još iz domena žanra kog većina ljudi smatra dosadnim i predvidivim - da se ne lažemo. Budite sigurni da ovde post-rock, a još manje post-metal neće nikad dospeti na vrh top-lista, ali je neosporno da će novosadski Lednik svojim 'strpljen-spašen' pristupom u radu to da okrene naglavačke i zagrmi niotkuda, samo je pitanje vremena. Već je zagrmeo na kultnom YouTube kanalu WherePostRockDwells i na drugim muzičkim platformama.

Priznajem da su oni jedan od retkih domaćih bendova koje pomno pratim, ponosno nosim njihovu majicu gde god stignem i dojadio sam im sa pitanjem "Kada će biti gotov album?". Odgovor je stigao u vidu temeljne i kristalno jasne megaskulpture, čim je došla sa kovanja. Pored toga, iskusno su nama rokenrol novinarima zamutili čorbu kada smo najavili Celestial Monuments kao jedan od albuma iz 2019. godine koji je vredelo dočekati tek februara 2020. godine. Odneo đavo šalu, reklo bi se, ali je zato pred vama album koji istinski može da poremeti vaše viđenje instrumentalne muzike. Bukvalno, dame i gospodo, postoji srpski bend koji svojim zvukom može da parira bilo kojem inostranom što se tiče produkcije i ideja koje nose sa sobom, što je retkost.

Iako su prethodno objavili dva singla sa albuma, Posthuman i New frontiers, blagovremeno su najavili šta možemo očekivati od celog albuma. Što se tiče produkcije i tehnikalija, zaista neću da potežem išta na tu temu, jer je sve urađeno fenomenalno od strane samih članova benda, uz pomoć snimatelja Nenada Grujića (Studio 17C), a mastering je radio Sava Tomić. Da nešto ne pobrljam. Struktura i promene tempa su toliko dobro urađene da se dužina pesama uopšte NE OSETI, a svaka traje duže od 7 minuta! Takvih promena sporih-bržih delova ima dovoljno, ono ‘klasično post-rock’ shreddovanje, ja ga volim čuti više nego ‘leba jesti – sve to stilski i vrlo umešno izvedeno. Kad smo kod žanrova, razmeđa post-metal, post-rock i tračak shoegaze-a, uz koketiranje sa drone-om i progressive rock-om. Iskren da budem, ovakvoj kombinaciji boja i harmonija ćete teško naći pandan i zato neću ni pokušati da uporedim sa bilo kime, jer iskreno nisam siguran. Jednostavnije je zvuk Lednika nazvati vrlo intrigantnim, barem za ove prostore, u nedostatku bolje reči, a to ćete i sami shvatiti kada budete neprestano vrteli album i čuli nove momente, nove slojeve zvukova, prelaze, intonaciju... Sve to upakovano u 40ak minuta, taman. Dodajmo tome i činjenicu da članovi dolaze iz različitih stilskih okruženja (noise/drone, (post) hardcore, doom/stoner metal i sve između, da ne nabrajam bendove), ali ono što je bitno jeste da su kao kolektiv u potpunosti usaglašeni i svako od njih je dao svoj pečat u zvuku, što ćete svakako prepoznati ukoliko ste se već sretali sa bendovima u kojima su bili. Vrlo je teško postići balans u idejama i razradi tih ideja kada ima dosta ljudi u bendu, ali su oni sjajan primer kako to može da funkcioniše.

Ono što je meni lično blisko jesu Draženove gitarske bravure koje su, hteo on ili ne oslonjene na drone/shoegaze, ali u Ledniku vrhunski prilagođene post- žanrovima. S obzirom na to da sam sa Draženom sarađivao ranije, svaka naredna pohvala će biti blizu nepotizma. Ono što je neosporno jeste da je njegovo iskustvo sa (gitarskim) noise žanrom doprinelo da nepregledni riffovi iz neke daleke tundre ili dubine svemira donesu novu energiju u zvuk koji gaji Lednik. Naravno, sve to ne bi bilo tako bez Alena Habeka (gitara) i Dimitrija Crvenčanina (bas) koje takođe ne treba posebno predstavljati, jer su obojica deo novosadske scene duži niz godina u bendovima različitih usmerenja i njihov uticaj na celokupni zvuk je nemerljiv. Obično su bubnjari uvek "samo bubnjari" – ja bih pre rekao da im treba dati malo više prostora. Ono po čemu je Lednik jedinstven jeste da je bubnjar Eduard Tokoš zadužen i za kompletni vizuelni imidž benda. I to KAKAV! Pogledajte fantastični omot albuma, animacije koje ga prate na muzičkim platformama i biće vam sve jasno, jer to dolazi iz pera iskusnog ilustratora. Pored svega toga, on je odsvirao sve drone i klavirske deonice na albumu, koje najviše dolaze do izražaja u intermecu Ocean of Stars Between Us, što je bio šok za mene u krajnje pozitivnom smislu, misleći da Dražen stoji iza toga, kao iskusni noiser.

Ja sam u potpunosti oduševljen činjenicom da takav skup umetnika može postojati na jednom mestu, da rade nešto sasvim drugačije i da im u svakom slučaju ne manjka kreativnosti. Svaka kompozicija na „Celestial Monuments”-u ima sopstvenu snagu i potencijal da živi svoj život u uhu slušaoca, a raznolikost uticaja i dosledne promene u ritmu i nadogradnji melodija koje razvijaju, bez „šminkanja” i skrivanja iza gomile efekata su svakako pokazatelj koliko je truda i srca uloženo u album. Kada pomislite na trenutak da „fali” distorzije i metal/doom momenata, riffčina se odvali kao sa glečera. Kada poželite da vam se malo ambient/drone-a pospe po licu kao fina zvezdana prašina, on naleti u lahoru. Sama tematika albuma možda zvuči nekako daleko, hladno, ali ona zapravo traži od nas da budemo ono što jesmo – iznad prizemnih i neljudskih strasti, kao uzvišena bića koja pripadaju svemirskim visinama i širinama, spremna da konačno menjaju svest. Pogledajte naslove pesama, više puta ako je potrebno, jer u njima postoji skrivena lirička snaga koja je neuhvatljiva i „peva” u nedostatku ljudskog glasa. Takođe, ceo album je putovanje kroz prostor i vreme, koje ne dopušta da vam pažnja ode negde ni za sekundu. Jednom rečju i nedvojbeno, genijalno.

Ukoliko niste osetili potrebu da se vinete u visine ili da pogledate ovaj varljivi svet kroz oči Dr. Manhattan-a iz Nadzirača već od prvih taktova Celestial Monuments-a (kao ja, na primer), poslušajte album iznova i iznova dok ne postignete željeni efekat. S druge strane, mi kao ljudska rasa, u retkim trenucima stojimo goli i svesni svog ništavnog postojanja gledajući u nebeska prostranstva. Na kraju albuma i stoji najduža pesma, koja fenomenalno sabira sve te utiske, Primeval Dust. Naravno, preporučujem slušanje CELOG albuma.

Ukoliko ste ljubitelj već navedenih žanrova ili ste ljubitelji SF-a i uopšte kosmološke tematike, ovo je album koji će ispuniti sve vaše muzičke i nerd-ovske porive. A ako niste nijedno od toga, ovaj ledeni povetarac će učiniti da to svakako postanete, samo mu dajte šansu.

Desya Lovorov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva