Mini turneja grupe Evolucija
Mini turneja grupe Evolucija

Mora: Otih zove [INTERVJU]



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Debitantski album niškog sastava Mora pod nazivom “Otih zove”, za koji ste već imali prilike da čitate recenziju na našim stranicama, bio je povodom za razgovor sa Nenadom Tasićem, jednim od idejnih tvoraca projekta.


Koliko dugo je trajao proces nastanka albuma i da li si zadovoljan finalnim rezultatom, a onda i reakcijama publike / kritike na isti?

Pesme su pisane u periodu od 2016. do 2018, a proces snimanja i miksa je trajao od 2018, pa do izlaska albuma. Uporedo sa pesmama za album nastale su i pesme sa izdanja “Neuma”, “Lui Lack” soundtrack, kao i par pesama koje nisu završile ni na jednom izdanju, tako da nam u protekle tri godine fokus nije bio samo na pesmama za “Otih zove”. Album je sniman u kućnim uslovima i sami smo bili zaduženi za produkciju albuma. Potrudili smo se da izvučemo maksimum od onoga što nam omogućavaju uslovi i znanje. Do sada su reakcije samo pozitivne, što na društvenim mrežama, što u muzičkim medijima, mada još se nismo posvetili promociji benda i albuma u potpunosti, što planiramo kroz svirke kada za to dođe vreme.

Projekat postoji od 2015. godine. Kako je tačno nastao, koja ideja stoji iza njega i odakle sve crpite inspiraciju?

Sa instrumentalima, za tada novi projekat, započeo sam 2015, uporedo dok sam radio na drugom albumu benda Paydo Komma, u kome je bila i Zorana. U tom trenutku nisam imao u planu da sa njom započinjem novi projekat, jer sam verovao da se tako ne bi mnogo razlikovao od Paydo Komme, a i nisam želeo da sklanjam fokus sa benda. Kada je Zorana napustila Kommu, posle nekog vremena sam je pitao da završimo pesme koje smo razrađivali za drugi album (koje su na kraju postale “Dana tremor” i “Niko”), kao i da završimo par mojih novih ideja i da sve to obuhvatimo u jedno izdanje pod novim imenom. I od tada smo samo nastavili sa novim idejama i sa pronalaženjem novog zvuka što nas je inspirisalo da redovno snimamo. Naravno, pored muzike koju slušamo, mnogo inspiracije je došlo i iz drugih sfera umetnosti, tako da smo kroz muziku upleli i semplove iz filmova koje volimo da bi se približili filmskoj atmosferi, a takođe se u većoj količini kroz tekstove provlače reference iz knjiga i stripova.

Da li je Mora zamišljenja kao vremenski ograničeni ad hoc projekat za kanalisanje određenih ideja ili njena vizija seže daleko u budućnost?

Mora jeste zamišljena kao kratkotrajni projekat ali se to ubrzo nakon početka promenilo jer smo shvatili da imamo dosta da kažemo, i u svakom trenutku imamo materijal i planove za po dva izdanja unapred. Ne garantujem da će tako uvek biti, ali sam siguran da ćemo dati maksimum dokle god smo inspirisani. S obzirom na to da i dalje funkcionišemo kao projekat, svu energiju i vreme trošimo na komponovanje i snimanje novih pesama.


Zvuk sastava Mora je veoma koloritan. Možeš li nam približiti kako funkcioniše kreativni proces u bendu? Ko je tu tačno za šta zadužen u procesu stvaranja? Ujedno možeš i predstaviti ukratko članove.

Do zvuka našeg projekta se dolazi dopunjavanjem ideja svih članova. Ukratko, osnovna ideja obično krene od mene i kada Zorana snimi prve scat vokale kojima smo zadovoljni, onda ja mogu da vidim u kom smeru ide pesma, da radim na detaljima i da polako uključujem ostale instrumente u projekat. Takvu verziju prezentujem njoj, što joj dalje olakšava da detaljnije razrađuje svoje vokalne aranžmane. Tako idemo u krug sa dopunjavanjem dok oboje ne budemo zadovoljni. Većinu albuma smo završili Zorana i ja, ali se pred kraj albuma u projekat uključio Stevan Dobrota koji je dao ogroman doprinos u zvuku benda. Za njega je bio izazov da nađe mesto za svoj instrument na već završenim pesmama. Naravno, pesme nemaju identičan proces nastajanja, zbog toga se i razlikuju ali su ponovo deo iste priče. Postoje instrumentali koje sam gradio oko gotovih vokala, što je bio izazov, ili npr. pesma “Darovi” koja je krenula od Stevanove bas deonice, ili “Sozdania” koja je napravljena za vreme jednog jam session-a. Pored nas troje, u live postavi imamo i ritam sekciju: Dragan Stoiljković (iz bendova Proces i ex-Novembar) na bubnju i Miloš Dabetić na bas gitari, koji je snimao bas gitaru na četiri pesme sa albuma.

Možemo li uskoro očekivati prve datume vaših nastupa na kojima biste promovisali album? Postoje li pregovori u tom smislu?

Još ne postoji nijedan konkretan datum, odužiće se pripreme svirki zbog obaveza i poslova članova benda i zbog pripreme pratećeg materijala za svirke, ali konkretnije o tome kada dođe vreme.

Prvi EP “Neuma” mogao se nabaviti i u fizičkom izdanju (Tribal Rajber Label). Možemo li očekivati fizičke kopije albuma “Otih zove” ili će ostati isključivo na digitalnim platformama?

Biće sigurno fizičkih kopija albuma, makar opet DIY, kao sto je i bio prvi EP. Želimo prvo da probamo sa izdavačima van zemlje i da ovoga puta dobijemo profesionalnije izdanje. Iako je to dug proces, nadamo se da ce biti vredno čekanja.

Radili ste i OST za kratkometražni film Stefana M. Mladenovića pod nazivom Lui Lack, tú no tienes la culpa (“Lui Lack, nije tvoja krivica”). Kako je došlo do te saradnje?

Stefan je došao do naseg prvog EP-ja i bio je zadovoljan zvukom i smatrao je da je to upravo ono sto je potrebno njegovom filmu. Prvo nas je pitao da li može da iskoristi “Per Pluviam” za plesnu tačku u njegovom filmu, a kasnije i da li bi hteli da napravimo uvodnu temu za film i muziku za pesmu “Umbo” za koju je on imao napisan tekst i koja bi služila za promociju filma. Naknadno smo došli do dogovora da odradimo kompletan soundtrack i pristali smo samo zato što je želeo da dobije naš zvuk i dao nam je kompletnu slobodu da radimo kako želimo. Sa takvim smernicama i poverenjem, ceo soundtrack je bio gotov za mesec dana.


Kakva je, po tvom mišljenju, niška underground scena danas? Ima li izvođača koji pomeraju granice?

Niška scena je, kao i u poslednjih 10 godina, jako stidljiva. Ali je danas isfiltrirana i rade samo bendovi koji jasno znaju zašto sviraju. Imam utisak da više nema filler bendova, ali nažalost i da više nema toliko klinaca koji sviraju. U svakom trenutku su u Nišu funkcionisali bendovi koji su bili originalni i vredni pažnje, samo se većina, iz ovog ili onog razloga, nije pomerila od našeg grada. Naravno, tu su Eyot koji odavno pomeraju granice u svim sferama muzičke industrije, kada su u pitanju kvalitetne pesme, velike turneje i studiji i producenti u kojima rade. I, ukoliko niste, obavezno obratite pažnju na Igralom i There.

Hvala ti na razgovoru za Helly Cherry. Poslednje reči su tvoje.

Hvala tebi, pratite nas, jer iako nas još nema na binama, bićemo vredni i izbacivaćemo nove stvari i propratne materijale uskoro.

Pozdrav

Sa Nenadom Tasićem razgovarao Aleksandar Petrović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva