Alan Mur je genije. Sve rasprave o njegovom delu mogu i da počnu i da se završe ovom rečenicom. On je autor nekih od najboljih grafičkih novela i stripova u poslednjih 30 godina. Svojim radom je promenio toliko toga u devetoj umetnosti da je postao osnova njenog budućeg razvoja. „Watchmen“ i „V kao Vendeta“ su ga proslavili, a „Liga izuzetnih džentlmena“ učvrstila njegov ugled jednog od najboljih strip scenarista.

Rođen u za engleske prilike malom mestu Northemptonu, koji vrlo retko napušta, odrastao u radničkoj porodici, dok su se roditelji satirali od posla vaspitavala ga religiozna baka i čitanje svih mogućih knjiga i stripova iako je rođen skoro potpuno slep na levo oko. Bavljenje stripom će početi kao crtač da bi zbog sporosti od toga odustao i počeo prvo sa scenarijima za Marvel UK o superherojima koji su bili odbačeni od drugih autora.


„From Hell“ je nastajao kao serijal od 1989. do 1996. da bi bio sakupljen u jedinstvenu knjigu 1999. Ovo je po mnogima konačna priča o Džeku Trboseku ne samo zato što pruža jednu od najubedljivijih teorija ko je zaista misteriozni ubica iz 1888. već i zato što je Mur povezao ovu prvu urbanu legendu (setite se onog našeg filma u kome se kaže da svaki velegrad mora da ima svog serijskog ubicu) sa mitovima i legendama iz prošlosti Londona i Engleske. Time je napravio snažnu sintezu i priču koja govori o večnoj prisutnosti zla i njegovom cikličnom pojavljivanju u našim životima.

Integralno izdanje ovog stripa je posebno zanimljivo zato što u iscrpnom dodatku Mur za svako poglavlje navodi izvore inspiracije, čak po pojedinačnim scenama, te oni koje interesuje riperologija mogu i sami da nastave istraživanje (ukoliko je li mogu da dođu do nekih retkih knjiga).

Naslov „From Hell“ je uzet iz pisma koje je jedino po proučavaocima slučaja autentično tj poslato zaista od ubice. U pisanju svoje priče Mur je delimično pošao od jedne premise iz humorističke novele Daglasa Adamsa (Dirk Gently’s Holistic Detective Agency) koji kaže kako da bi se zločin celovito i potpuno rešio treba rešiti tj razotkriti u potpunosti društvo u kome se on desio. Upravo to Mur i radi i razotkriva nam viktorijansku Englesku od najnižih slojeva Vajtčepela do same vladajuće elite. Arhitektura Londona, masoni, Oskar Vajld i Vilijem Blejk, Alister Krouli i još mnogo toga nalazi mesta u ovom eruditnom delu pa vi recite još jednom da je strip zabava za decu i manje obrazovane.

Specifičnu draž daje crno beli crtež Edija Kempbela, škotskog umetnika koji živi u Australiji. Na momente namerno nejasan sa mnogo više crnog nego belog može otežati uživanje u čitanju onima koji se prvi put susreću sa takvim alternativnim pristupom ali se izvrsno dopunjuje sa Murovom pričom.

Kvalitet priče je brzo prepoznat pa je osim velikih tiraža i mnogih prevoda ova grafička novela doživela svoju ekranizaciju na velikom platnu sa Džonijem Depom 2001. Znam mnoge kojima je film zbog glavnog glumca odličan mada se Muru koji inače ne voli Holivud nije svideo, kao što mu se neće svideti ni kasnije ekranizacije njegovih dela (od producenata filma “Watchmen“ tražio da mu se ime skine sa špice).

U Srbiji je celovito izdanje objavio Darkwood pa ukoliko niste već ranije nabavili hrvatsku verziju od pre nekoliko godina imaćete priliku da uživate u remek delu strip umetnosti.