Nevidljivi ljudi scene: Rock N' Roller Promotion



Sviđa ti se? Javi ostalima!

 [Ovaj intervju je deo serijala "Nevidljivi ljudi scene". Pogledajte o čemu se radi]

Rock N’Roller Promotion je nastao iz prevelike ljubavi i strasti prema rokenrolu i prema rok koncertima. Postoje od 2010. godine, mada su se bavili organizacijom koncerata i pre toga. Nastanak je bila neminovnost, jer tolika količina energije, ljubavi i strasti usmerena ka ovom žanru i ka koncertima je morala da izrodi Rock N’ Roller Promotion.

"Sve je krenulo sasvim slučajno 2002. godine kada smo kao veliki fanovi grupe Iron Maiden kontaktirali menadžment Paul Di’Anna, bivšeg pevača Maidena, za koncert u Srbiji" - počinje razgovor Nikola Jovanović, osnivač RNRP-a i nastavlja: "Da budemo iskreni, mi nismo očekivali da će nam odgovor uopšte i stići, ali odgovor je stigao jako brzo i još uvek se sećam tog uzbuđenja i lupanja srca, koje je htelo da izleti samo zato što je odgovor stigao u inboks. Tako je sve krenulo...a koncert Paul Di’anna smo uradili u Beogradu, i to ne jedan, već dva. Bili su to prvi rok/metal koncerti nekog stranog benda u Srbiji posle bombardovanja 1999. godine..."  

Paul Di’Anno u Beogradu, 2002.
HC: Koliko je organizatorski i promoterski posao stresan?
RNRP:
Pa, to je sve stvar ličnog doživljaja i otpornosti na stres. Posao jeste jako stresan i mislim da mogu uspešno da ga rade samo ljudi sa čeličnim živcima i ogromnom energijom i željom, koji su spremni na sve i ne plaše se ničega i nikoga. Što je koncert veći, to su i zahtevi veći, pa je i stres veći. U početku je bilo stresnije, jer nismo imali tu kilometražu, iskustvo i sigurnost kao sada. Sada tačno znamo šta nas očekuje i spremni smo na sve izazove!Primera radi, nedavno smo imali situaciju da je na jednom koncertu tonac napustio koncert posle pola sata, jer nije mogao da izdrži pritisak, pri čemu je istom bio izložen ukupno sat vremena, i imao je samo jedan zadatak…da namesti zvuk. S druge strane, mi kao organizatori imamo milion obaveza koje izvršavamo svakodnevno, i koje su podjednako stresne, a sam pritisak traje od početka pregovora, pa do odlaska benda nakon koncerta, jer smo mi ti koji treba da povežu sve konce i omoguće da svi funkcionišu kao jedan, jer ako na kraju nešto ne bude dobro, uvek je organizator taj koji se krivi i taj koji je odgovoran za sve…

HC: Koje su dobre, a koje loše strane ovog posla?
RNRP:
Dobre strane su to što ti ovaj posao omogućava da živiš svoj san i upoznaš bendove uz koje si odrastao…što nekada može da bude i razočaravajuće, mada uglavnom nije…a loše strane su to što nam se ponekada čini da je Sizifov posao promovisati rokenrol u zemlji Srbiji. Nekad nam to čak deluje i smešno, ali se trudimo da ne mislimo mnogo o tome. Možda bi nas uplašilo ako bi shvatili da smo u pravu…

HC: Koji su problemi sa kojima se svakodnevno suočavate kod organizacije koncerata? Od strane bendova, vlasnika kubova...
RNRP:
Pa, finansijski momenat je uvek problem, jer retko kada od ovog posla možete adekvatno da naplatite rad i trud koji ste uložili u organizaciju koncerta, pri čemu je svakako najgori deo tog finansijskog momenta gubitak novca. Dakle, primera radi, uložili ste mesec dana svog života, svo znanje, vreme, iskusvo, ljubav, energiju, poznanstva, i slično... i na kraju ste još i platili ceh. To zna da bude jako demotivišuće, a kada sve prođe, nikoga nije ni briga za to...Život ide dalje....

Što se bendova tiče, u Srbiji su česti festivali, koncerti po trgovima, kulturna leta, dočeci Nove godine, i ostale budžetske manifestacije koje su za naše uslove dobro plaćene, i onda za bend može da bude demotivišuće kada treba da sviraju za novac za koji realno vrede na tržištu, jer im ti budžetski honorari daju nerealnu sliku o vrednosti benda, iako svaki bend zna tačno kolko vredi u klubu.

Takođe, veliki problem je koncertna infrastruktura, koja van Beograda i Novog Sada, jedva da postoji. Niš, koji je treći grad po veličini nema adekvatan zatvoren koncertni prostor za rok koncerte koji okupljaju između 250 i 5000 ljudi, a to je većina koncerata, tako da se dovijamo bukvalno uz pomoć štapa i kanapa.

HC: Šta sve organizacija jednog koncerta obuhvata i podrazumeva?
RNRP:
Organizacija koncerta obuhvata, najpre analizu tržišta i procenu interesovanja za određeni koncert, zatim pregovore sa menadžmentom i ugovaranje koncerata, sagledavanje konkurentnih događaja i povoljnih/nepovoljnih termina za koncert, buking i obezbeđivanje celokupne koncertne infrastrukture, izradu propagandnog materijala i vođenje marketinške kampanje, mnogo papirologije, i još milion koraka između...

HC: Sa koliko ste bendova do sada sarađivali otprilike?
RNRP:
Sigurno preko 30 bendova. Naša baza je Niš, i uglavnom sarađujemo sa domaćim i regionalnim bendovima, mada smo radili i koncerte u drugim gradovima, kao i koncerte stranih bendova.


HC: Možete li izdvojiti neko najprijatnije i najneprijatnije iskustvo u dosadašnjem radu?
RNRP: Pa, verovatno jedno od najprijatnijih iskustava, koje se može nazvati i ostvarenjem sna, je ćaskanje sa Paul Di’Annom (prvi pevač Iron Maiden) u lobiju hotela uz ispijanje jutarnje kafe, kada nam je pričao o koncertima sa Iron Maidenom početkom 80-ih i anegdotama koje je doživeo sa David Coverdale-om (Whitsnake). Rado se sećamo i da je tada ”čitao” neku srpsku dnevnu štampu, iako smo sigurni da nije mogao da razume ni reč (smeh). Tada smo se osećali kao da živimo san. Takođe, nikada nećemo zaboraviti ni kada smo ih čekali na aerodromu, i videli kako dolaze. Slična situacija je i sa trećim pevačem popularnih Mejdena, Blazeom Bayleyem. Nismo mogli da verujemo da se zaista dešava...Što se tiče neprijatnih situacija, bilo je par, ali nije vredno pomena...

HC: Kakva je saradnja sa medijima, koliko su spremni da isprate vaša dašavanja kroz najave i izveštaje?
RNRP:
Mi imamo odličnu saradnju sa svim medijima i ovom prilikom im se svima od srca zahvaljujemo, jer nam dosta pomažu u radu i omogućavaju da živimo svoj san. Bez njih ništa od ovoga ne bi bilo moguće, barem ne na ovom nekom nivou. Da budemo iskreni, mnogo više nam znače najave od izveštaja, pa na izveštajima i ne insistiramo, jer koga je zanimalo, taj je i došao na koncert.

HC: Manjak publike na koncertima je hroničan problem današnjice. Kakva su vaša iskustva i kakva je generalno posećenost na vašim svirkama? Koliko ste zadovoljni tim aspektom?
RNRP:
Mi to ne bismo nazvali manjkom publike, već realnim stanjem stvari, pa je posećenost uglavom prema očekivanjima i naravno da varira od koncerta do koncerta i od benda do benda. Uvek se trudimo da realno procenimo interesovanje i da radimo na realnim osnovama, pa smo uglavnom zadovoljni. Naravno, svi bi voleli da je što više publike, ali to je što je.

HC: Šta mislite da utiče na posećenost nekom koncertu? Da li ste do sada uspeli da provalite neki princip i da na neki način unapred predvidite odaziv publike, ili je ovo nemoguće provaliti te i dalje ima (pozitivnih i negativnih) iznenađenja?
RNRP:
Pa, mnogo faktora utiče na posećenost koncerata. Naravno, glavni faktor je atraktivnost samog izvođača, zatim atraktivnost i prilagođenost koncertnog prostora, cena karte, konkurentni događaji, koliko dugo izvođač nije bio u gradu, reklama, i slično. Kao što smo naveli u prehodnom pitanju, uglavom možemo da predvidimo odaziv publike, ali uvek ima i pozitivnih i negativnih iznenađenja.

HC: Šta biste poručili publici?
RNRP:
Mi bismo se prvo zahvalili publici koja dolazi na naše koncerte, jer smatramo da imamo divnu publiku.Što se poruke tiče, poručili bismo im da podržavaju bendove koje vole, tako što će dolaziti na njihove koncerte i kupovati ulaznice za iste, jer je publika ta koja odlučuje koji će bend svirati, a koji ne. Ukoliko na neki koncert dođe dosta ljudi, koji su platili ulaznice, pa i bend i organizatori budu zadovoljni posetom, to samo znači da će taj koncert ubrzo biti ponovljen, pa će publika ponovo moći da uživa u svom omiljenom izvođaču i njihovim pesmama. Dakle, od publike u mnogome zavisi ko će gde svirati, i koliko često.

HC: Ako bi neko nov poželeo da se bavi ovim poslom šta biste mu rekli kao savet, kako da na pravi način razviju svoju priču i na šta bi trebalo da bude spreman od početka?
RNRP:
It’s a long way to the top, if you wanna rock n’ roll!

HC: Na kraju, pored svega, šta vas i dalje drži u ovoj priči?
RNRP:
To što rokenrol za nas i dalje predstavlja naš svet slobode i magije, i naš put do neba i zvezda! 



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva