Mini turneja grupe Evolucija
Mini turneja grupe Evolucija

Konvoj Bonton Bajkera - Zbog vetra u kosi: Pitanje slobode i režećeg syntha



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Da li vam je poznat osećaj kada slušate neki album, a on vas u potpunosti obuzme, napetost i adrenalin skoče preko granice izdržljivosti, a nemir se uvuče u kosti? Šta sa činjenicom ako je muzika čak i za moj ukus preterano i bezobrazno agresivna, a nije ni blizu metala, blastbeat-ova ni od korova, a dođe vam da porazbijate sav porcelan u kući i flašu o glavu - potpuno suludo, priznaćete. Srećom, tu je nesvakidašnji duet, Konvoj Bonton Bajkera da objasni neke stvari, ili da unese dodatnu konfuziju toliko da krenete da preispitujete svoj muzički ukus, što se i meni maltene desilo. Preuveličavam, no moram priznati da je ovo jedan od najneurotičnijih albuma koje sam ikad čuo u životu, a s druge strane, ima tu neku protiv-težu koja spušta tenziju u stresnim okolnostima - slušao sam album u meni stresnoj situaciji, ali i u mirnim situacijama, kao što je spremanje kuće. Eksperiment bezvredan u odnosu na onoga šta zapravo na soničnom i konceptualnom planu nudi KBB.


Konvoj Bonton Bajkera je nesvakidašnji duet Nikole Vitkovića aka Nitkova i Milice iz simfoničnih orkestara kao što je Za Pokolj Duše (što volim taj bend), a muzika koju stvaraju veoma vešto izbegava bilo kakav kalup, jer je u osnovi čista, ali nakrivo nasađena elektronika, za one koji umeju da prepoznaju pankersku crtu i tamo gde nema gitara i (pravih) bubnjeva.

Moja impresija kada sam čuo album "Zbog vetra u kosi" je da su bend Suicide bacili nenadano na skup Hell's Angels-a sa sve binskom opremom, a oni su se potrudili da ostanu na visini zadatka i ostali živi da ispričaju ovu priču. Dobro, prilično ljigava i neartikulisana fantazija (pustite me da sanjarim), ali KBB svakako koncipira svoj zvuk kao "biker synth", klizeći polnim organima i po oštrici zvanoj synthpunk, uz izvesne primese oldschool industriala i EBMa, onog gadnog iz osamdesetih, sa energijom thrash metala, u najmanju ruku. Ukoliko i dalje smatrate da imate suviše jednostavno štivo ispred sebe, bez ikakve analize i čina preslušavanja "Zbog vetra u kosi", preporučujem da sednete na svoju vespu, i odmaglite odavde, šminkeri.

Album počinje omažom i pravom pravcatom himnom introvertnih (a opet, iščašenih) ljudi koji se usude da "isplivaju na površinu", ali preovlada osećaj otuđenosti i straha od sopstvene senke; radi se o Tišminoj pesmi (ne onog iz lektire, nego onog mnogo kultnijeg, barem za nas alternativce). Nakon završetka "Usamljene vozačice", ništa nije više isto, niti lagano...

Stvar je u tome da ne mogu dovoljno dobro opisati svaku pojedinu pesmu, jer su krcate metaforama i slojevima značenja, iako bi sami autori to želeli da saseku u korenu, možda, tako da ću se truditi da budem što koncizniji. Produkcija pesama je zaista svetski urađena i pretpostavljam da na nekom profesionalnijem ozvučenju zvuči neverovatno; nenormalno dobro poslagani slojevi synthova, ritam-mašina kucka kao poludela čuka svo vreme, bass linije štekću kao dobri stari Harley-i, jedina paralela koju bih hteo da povučem (da ne kažem lajna) jeste da ovo sve skupa zvuči kao Bajagin "Berlin" na kombinaciji esida i spida - a to je jedina pesma koju gotivim od Momčila, tako da je ovo pun pogodak, barem za moje poimanje čudnjikavog eksperimenta nad elementima NDW-a. Naravno, "bajkerski" štimung i tematika koja ne podrazumeva prašinu iza nas, sunce, ulje i motore, marame i mlak viski kao mokraća, nego podrazumeva seciranje društvenih problema, preispitivanje društvenih normi, problema časti i kodeksa, preispitivanje sopstvenih granica i obitavanje u čudnim situacija sa motorašima i penzionerima (kakva kombinacija), ali i prostog opipavanja surove stvarnosti. Sve to provučeno kroz vrlo mračne tonove i vokal jak kao scream-growl kombinacija, a radi se o pevačici koja nema milosti prema sopstvenim glasnim žicama, a još manje prema slušalačkim ušima - što je jebeno fenomenalno, šta drugo reći. Kad već pominjem metal, najbliže tome je prepev pesme Wolfgypsies doom/stoner benda HAZARDER, podjednako divlja kao ostatak albuma. Ono što se kao lajt-motiv provlači kroz album, i uostalom predstavlja naziv albuma jeste sloboda, tj. oslobađanje od stega društva, nametnute cenzure svega što nije podređeno sistemu i autocenzure misli, koja je uslovljena ovom prethodnom. Slušajući tekstove možda i nećete to spoznati u prvi mah, jer su te figure sakrivene u moru izraza koji su na prvi pogled samo čudni (bajkerski budizam?). Na žalost onih koji žele instant-znanje i mudrost u prahu, moraće pomno da preslušaju album, jer ja nemam nameru da vam literatnu analizu ponudim na tacni - za takvu dozu ludila preporučujem da se naoružate strpljenjem i pritisnete “play” dugme.

Omiljene pesme, ako bih morao da biram su svakako 'Usamljena vozačica', '706' i 'Obelolučen'.

Pakovanje kasete (da, kasete!) ovog albuma je nesvakidašnje - rukavica i to kakva! Zašto preporučujem ovaj album, da sumiram - što zbog vetra u kosi, nesvakidašnjih zvukova i reči, osećaja da će ti glava eksplodirati, ali zapravo neće, muzika koja tera na agresiju samo dok traje, što zbog iznenadne slobode misli koja želi napolje!

Desya Lovorov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva