Prisoner - Prisoner (EP): Zatočeni u agoniji zvuka



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Kao i drugi žanrovi iz, mojoj generaciji tako dalekih, osamdesetih, speed i thrash metal doživljavaju svoje "retro" momente u poslednjih par godina. Na tom talasu se vozi i beogradski sastav Prisoner, koji se oglasio novim istoimenim EP-jem.

Priznajem odmah, tri pesme koje su prisutne na EP-u su, statistički gledano, čine mali uzorak naspram kog se može ogledati rad jednog benda, ali u slučaju Prisoner-a, dosta stvari im ide u prilog, ukoliko nastave da rade na onome što su započeli nakon ustaljivanja postave.
Tu su dve autorske pesme ("Arhitekta novog sveta" i "Košmar"), kao i obrada jednog ex-Yu benda koji izaziva pomešana osećanja i dan-danas, Bijelog Dugmeta.

Omot je radio njihov (a i naš je, šta ćemo) kolega sa scene, Elio Rigonat - oldschool pristup, sasvim solidan rad.

Ono što se odmah primećuje jeste produkcija, sve je na svom mestu i vidi se uloženi trud i ne bih o tome raspredao dalje - jednostavno odlično postignut balans "peglano"/sirovo. Što se sveukupnog zvuka tiče, svesno su se udaljili od prvobitne mešavine speed/thrash zvuka, uklopivši u strukturu pesama melodični death, mrvicu heavy metala i hard rocka - sve to uredno segmentirano i dozirano. To se čuje u sve tri pesme, s tim da je obrada za nijansu blaža od ostatka materijala, što je šteta.
Moram pohvaliti pevača Dalibora (koji je prisutan i u bendu Eternity), prilično sam ubeđen da je dao svoj maksimum, i malo je reći da sam impresioniran koliko dobro zvuči i koliko se uklopio u zvuk benda, s obzirom da ovakve visoke tonove ne očekujete u thrash-u! Naravno, i ostatak ekipe ne zaostaje, predvođeni gitaristom i jedinim originalnim članom Matejom, koji me je izuo sa par riffova i solaža koje su mi zavrtele mozak. Ne preterujem.
Sada, po kom skromnom mišljenju, glavna stvar: pesme su otpevane na SRPSKOM jeziku! Mnogi se "pravdaju" kako srpski zvuči grozno u metalu (ma šta mi napriča), ali ako imaš smislene tekstove kakvi su Daliborovi, Arhitekta novog sveta i Košmar, krcate metaforama i koji zapravo nisu posluženi na tacni za svakog glupaka (nemojte se ljutiti, mnogo ih je), pevljivi refreni - to je formula koja bi trebala da potraje. I naravno, da se zovu Zatočenik umesto Prisoner, bilo bi još bolje, ali sad, šta je tu je. :-)

Da ne bi bilo sve tako šljašteće fenomenalno, moram sa žaljenjem priznati da mi se izbor obrade jednostavno ne sviđa. Svaka čast na izboru i hrabrosti, ali su, po mom mišljenju, trebali uzeti neku opskurniju pop-pesmu (da su uzeli Magazin, manje bi mi teško palo) i da je razvale iz štoka. S obzirom da je pesmu "Izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bezveze" već obradila Regina još davnih dana, nisam siguran u ovaj potez. Najviše je do toga što sam odavno prestao da vrednujem Bijelo Dugme kao neki relevantan bend - dakle, problem je prvenstveno u meni, ali to ne znači da se većini neće svideti obrada, naprotiv. Ono što mi se svidelo jeste Daliborov tretman drugog dela pesme "Ponekad je sretnem...", lepo je to izneo i prilagodio sebi (i taj deo čuči u glavi) ali mi se nikako ne uklapa sa ostatkom pesme...
Ipak, ne želim da ih obeshrabrim, to je samo moje mišljenje, koje će, verujem, uzeti u obzir, jer, ponavljam, znaju šta rade, imaju potencijal, autorske stvari su fenomenalne i nadam se da će tako i ostati. 

Desya Lovorov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva