Filmske improvizacije (1): Kjubrik Stenli i na nebu i na zemlji



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Odlučio sam da pokrenem novi serijal tekstova, koji će govoriti o improvizacijama u toku snimanja filmova koje su kasnije ušle u legendu; verujem da će ovo biti zanimljivo čitaocima, jer, uostalom, sama tema toliko je interesantna da je ni moje krajnje dosadno pisanje ipak ne može sasvim upropastiti. Kao idealan početak ove priče učinio mi se Stenli Kjubrik, jedan od mojih omiljenih reditelja, te ću danas obraditi tri njegova filma i njihove legendarne momente koji su plod glumačke improvizacije - koju je on, iznenađujuće za osobu poznatu po krajnjoj pedantnosti i preciznosti, izdašno podsticao.


Full Metal Jacket (1987)

Počinjemo sa najpoznatijim predstavnikom ove liste; skoro svakom je poznato da je R. Li Ermi trebalo da bude tek konsultant za pitanja obuke marinaca (jer on je bio vojni starešina); ipak, kada je Kjubrik video kako ovaj nadahnuto izručuje salve uvreda iz glave, oduševio se i prihvatio njegov zahtev da glumi narednika Hartmana - na našu sreću, jer smo dobili pravi prikaz jedne kičmoslamajuće institucije koja ispira mozgove i briše ličnosti ne bi li stvorila topovsko meso koje se boriti za buržoaske interese (credits to: V. I. U. Lenjin), kao i neke od najnadahnutijih filmskih replika ikada, kao što su

Gunnery Sergeant Hartman: How tall are you, private?
Private Cowboy: Sir, five-foot-nine, sir.
Gunnery Sergeant Hartman: Five-foot-nine, I didn't know they stacked shit that high!
ili
Gunnery Sergeant Hartman: Private Joker, do you believe in the Virgin Mary?
Private Joker: Sir, no, sir!
Gunnery Sergeant Hartman: Well, well, Private Joker, I don't believe I heard you correctly!
Private Joker: Sir, the private said "no, sir," sir!
Gunnery Sergeant Hartman: Why you little maggot, you make me want to vomit!
[slaps Joker]
i naravno, moja omiljena replika
You're so ugly you could be a modern art masterpiece!

Film, inače, izaziva dosta podeljene utiske, bar meni: s jedne strane, u prvoj (i boljoj) polovini filma, izuzetno genijalno je prikazana izrabljivačka mašinerija vojske; s druge strane, neprestano sam osećao da tu nešto nedostaje, pa se moja ocena koleba između (3+) i (4-).

The Shining (1980)

Isijavanje je jedan od kandidata za najbolji horor film svih vremena (o tome sam govorio u tekstu o mojim omiljenim horor filmovima) i opšteprihvaćen je među obožavaocima filma i kritikom podjednako (jer, niko se ne usuđuje da ospori genijalnost Kjubrikovu, sem onih koji to čine poredeći Nolana, režisera Interstellara, sa Kjubrikom i njegovom Odisejom, a to je blasfemija svoje vrste i navodi me da se zapitam da li je ukidanje javnih pogubljenja bio toliko mudar potez kao što deluje), mada je svojevremeno imao nominacije za Zlatnu malinu za najgoru glumicu (Šeli Duval), a sam Stiven King je bio toliko duboko duševno povređen time što se mister Kjubrik usudio da izmeni i jedan delić njegovog vanvremenskog remek-dela (u stvari: prerazvučene, malograđanske fantazije), da je prvog prilikom angažovao svog kućnog reditelja-ljubimca Mika Gerisa da snimi novo Isijavanje što samo dokazuje koliki je King nemač pojma, ili kingovskim tipom naslovljavanja, the nemač pojma, što je moda proistekla iz samog The Shining čiji je prvobitni naslov bio Shines, ali je to izmenjeno zato što shine u slengu označava crnca, a u romanu ima baš jedan upečatljiv; sada sam shvatio da je ovo sve postalo jedna rečenica, pa ću je ovde mudro preseći pre nego što postane previše kasno. Uglavnom, ikonički kadar postao je najčuveniji u filmu: Džek Torens, nakon što sekirom razvali vrata, proturi glavu kroz rupu i obrati se žrtvama. Ono što je manje poznato jeste da je ovaj momenat čista improvizacija Džeka Nikolsona, i predstavlja jedan od najnadahnutijih momenata na filmu. Inače, ocena za film, čista petica (5).

A Clockwork Orange (1971)

I najzad stižemo do mog omiljenog Kjubrika i jednog od najdražih mi filmova; Paklene pomorandže, kako je neprevodivi izraz sa engleskog prepevan (što je idealna tema za sledeći nastavak izgubljenog u prevodu). Jedna od najupečatljivih scena (a sve su neverovatno upečatljive) je razaranje koje na moloku plus Aleks i njegovi prijatelji počine u domu u koji upadnu; ono što je malo poznato jeste da je ova scena delom improvizovana. Jezivi muzički kontrapunkt cele scene, pesma Singin' in the Rain, koju peva Aleks, predstavlja njegov dodatak; Kjubrik je, prvobitno snimivši te scene, shvatio da im nešto nedostaje, i što bi se reklo - ostalo je legenda, a Singin' in the Rain više nikada neće imati iste konotacije. Na mojoj listi, A Clockwork Orange je ocenjen sa (5+) - remek-delo prvog reda!

Miloš Mihailović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva