Swiss Invaders Balkan Tour
Swiss Invaders Balkan Tour

Billy Idol i oda rokenrol radosti – Završena 52. Gitarijada pobedom Aleje Velikana



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Završena je 52. zaječarska Gitarijada, preksinoć, u subotu 30. juna. Preko 10.000 ljudi je prisustvovalo zatvaranju ovogodišnjeg festivala sa legendom svetske gitarske scene i svakako najvećeg imena koje je posetilo Gitarijadu do sada – Billy Idol-a, kultnim Partibrejkers-ima i Dejanom Cukićem. Pobedu je izvojevao zemunski sastav Aleja Velikana, dok smo za ime pobednika glasa publike ostali uskraćeni.

Program poslednje večeri 52. Gitarijade počeo je nešto ranije od najavljenih 21h. Nastupali su Zaječarci Vacuum koji su kroz svoj set od nešto manje od pola sata prikazali njihovo znanje instumentalnog muziciranja. Zagrejali su publiku, koja je pristizala u ogromnim brojkama ka  Kraljevici, za nastavak večeri.
 
foto: Maša Miljković
Cane, Anton i ekipa, poznatiji kao Partibrejkers, sledeći i na visini zadatka. Moram priznati da su oni verovatno bili najbolje rešenje prilikom izbora benda koji bi trebalo zasvirati pre legendarnog Billy-ja. Imali su nešto više od sat vremena da podsete ljubitelje i ljubiteljke Gitarijade na dobar deo svojih vanserijskih hitova. Neki od njih bejahu ’’Ono što pokušavam’’, ’’Hipnotisana gomila’’, ’’Hoću da znam’’ i na kraju ’’Molitva’’. Konkretan, pouzdan i direktan nastup beogradskih garažnih rokera. Uvertira kakvu samo poželeti možeš za ono što će uslediti.

Usledilo je posle pola sata, tačno u 23h. Nakon brojnih spekulacija oko toga hoće li ili neće zasvirati u Zaječaru, odnosno hoće li ili neće ozdraviti do nastupa na Gitarijadi, eto njega – William Michael Albert Broad, svetu poznatiji kao – Billy Idol. Čovek je pre par dana zbog upale sinusa otkazao dva koncerta, jedan u Nemačkoj, drugi u Italiji, pa se ovdašnja rok javnost uplašila da bolest ne potraje i tako spreči legendu da se pojavi u rok prestonici Srbije. Međutim, gitarski bogovi su bili na našoj strani, te se Billy sa ekipom ipak pojavio poslednje junske večeri na zaječarskoj Kraljevici.

S neba pa u rebra, nastup otpočeše pesmom ’’Shock To the System’’ sa legendarnog ’’Cyberpunk’’ albuma iz 1993. Naroda je bilo, po mojoj skromnoj proceni, preko 10.000, a doslovno su se svi krenuli gibati već sa prvim tonovima. Dron koji je nadletao masu zabeležio je precizniju sliku i prikazao cifru koja je zaista za respekt i kakvu ovakva dugovečna rok manifestacija zaslužuje. Druga numera je bila moja omiljena – ’’Dancing With Myself’’, legendarnih Generation X iz Londona, 77 punk rock heroja, sa kojima je William kalio muzički zanat u mladosti. Ako se neko tokom prve stvari nije pokrenuo, tokom ove jeste zasigurno, a usled treće – ’’Flash For Fantasy’’ – i oni ravnodušni, nisu više to bili (hehe, Bili). 
 
foto: Maša Miljković
Nije bilo vremena, niti je zdravlje dozvolilo veće pauze, pa su se nizale dalje ’’Scream’’, ’’Prodigal Blues’’ i, takođe meni jedna od dražih, ’’Eyes Without the Face’’ na kojoj su određene devojake našle svoje mesto na ramenima momaka i prijatelja i time ulepšale već ionako predivni odraz koji je u tim trenucima davala publika Gitarijade. S obzirom na to da je Billy još uvek rovit, dozvolio je svom vernom saputniku od pionirskih dana, gitaristi Steve Stevens-u da ukrade šou na 10 minuta (na posletku se ispostavilo da je skoro u potpunosti ukrao isti). Latio se čovek akustične gitare i bacio jedan neviđeno dobri solo. Zaneo se do te mere da je u jednom trenutku kreno da vozi ’’Stairway to Heaven’’, pa kad je skapirao šta radi, odmahnuo je rukom i nastavio dalje mimo nje. To se desilo i kasnije tokom nastupa kada je provukao intrumentalne deonice iz filma ’’Top Gun’’, za koji je inače uradio i ’’himnu’’.

Vratio se Idol posle Steve-ijeve solaže, ali ovog puta u majici, koju do tada nije imao, i novoj jakni ’’rokerici’’. Hladan vazduh Kraljevice nije bio blagonaklon, ali se Billy ponovo zagrejao i kožnjak ubrzo zbacio sa sebe. Stejdž su namontirali po svom ukusu, pa su tako pored bogate binske opreme, na njemu rasporedili i nekoliko kutija sa ogromnim propelerima. Još jednu pesmu svog prvog benda (Generation X) je Billy stavio na set listu. U pitanju je bila ’’King Rocker’’, da bi se nakon nje vratio numerama na svoj legendarni album ’’Rebel Yell’’ iz 1983. godine. Prva - ’’Blue Highway’’, koja je naterala Idola da frontline počasti frizbijima, a kasnije i palicama Erik Eldenius-a, bubnjara koji je inače bio ograđen nekim zaštitnim providnim zidom od ostatka benda. Kao što malopre rekoh, Steve Stevens je upravo ovde iskoristio priliku i promuvao Top Gun gitarske linije, ali i one ’’Ode (rokenrol) radosti’’ na posletku. Druga beše naslovna i ujedno frontmenova omiljena stvar, kako je specijalno naznačio. ’’Rebel Yell’ - gitarom, bubnjem, klavijaturom i glasom. Totalno ludilo.
 
foto: Maša Miljković
Pored toga što je narodu poklonio palice, Erik je isti udostojio i svoje kratkotrajne solaže na bubnjevima. Svojevrsni intermeco koji je poslužio da ostatak benda malo odahne, ne bi li se potom vratili na binu i odsvirali verovatno najveći Billy-jev hit ikada, ’’White Wedding’’. Svi su skakali, pevali i igrali i na taj način se, kako dolikuje, oprostili od legende i ostatka njegovog benda. Izvesno je bilo da se neće vraćati nakon ’’Belog venčanja’’, ali opet, svi smo se potajno nadali da će ipak uslediti bis. Nije ga bilo (kao ni dragih mi pesama ’’Sweet Sixteen’’ i ’’Speed’’). Razlozi su valjani. Čulo se u Idol-ovom glasu da je bolest ostavila neznatne, kratkotrajne posledice koje su dovele dotle da je nastup svoj konec doživeo u dvadesetpet minuta iza ponoći. Šteta. Ali opet, ponavljam, ovo najveće rokenrol ime koje je posetilo Gitarijadu, a ujedno i napravilo šou za pamćenje, permanentnog roka trajanja.

Sat vremena je radnicima na bini trebalo da podese istu za finalnu rundu takmičenja. Dejan Cukić se ponovo oko 1.20 pojavio na stejdžu i najavio finaliste. Prvi su bili Zaječarci GMO. Opredelili su se za onu ne-rege stvar od prethodne večeri. Banjalučki thrash reprezenti, inače moji lični aduti, Cornix odsviraše ’’Rat’’, a nakon njih Amnezija iz Beograda sa vokalistkinjom na čelu benda. Oni bejaše drugi na listi moje gitarske kladionice u vezi sa osvajanjem 52. Gitarijade, a prvi su bili Aleja Velikana iz Zemuna koji su nakon njih zasvirali. Na posletku još jedan beogradski bend – Navy Ne Obećava, iz čuvenog BIGZ-a.

Pošto je Dejan Cukić obavio sve svoje zadatke kao voditelj, prihvatio se gitare i pozvao na pozornicu njegov Spori Ritam Band ne bi li krenuli u akciju. ’’Nebo jedino zna’’ su uspeli da odsviraju da bi potom žiri izašao sa svojim rezultatima. Kao što je moja gitar-kladionica prognozirala, pobedu je odnela Aleja Velikana. Simpatični Pakistanac koji svira u bendu je uz reči zahvalnosti na engleskom auditorijum počastio nekim arapskim pojanjem u trajanju od par sekundi, koje se meni iskreno najviše dopalo od onoga što sam čuo kod Aleje. Možda bi trebalo da razmisle o tome da valorizuju umeća mladog arapskog prijatelja. Za nagradu su dobili gitaru firme iz Bačke Topole kojoj sam zaboravio ime, a koja se bavi izradom istih. Ono što je velika šteta i čime je na neki način prekinuta tradicija ovog dugoživećeg rok događaja jeste odsustvo proglašenja pobednika prema glasu publike. Ne znam da li će danas ili u narednim danima objaviti ime, no sinoć nisu, iako smo se odmah nakon nastupa takmičarskih bendova drali iz petnih žila za naše miljenike.

Dejan Cukić i Spori Ritam Band su nastavili do 3.30 sa svojim repertoarom koji se sastojao od hitova poput ’’Julija’’, ’’Mokre ulice’’ koji je posvetio svojoj supruzi u ime 30 godina braka koje proslaviše dan ranije, ’’A šta da radim’’ grupe Azra, ’’Letnje Kiše’’ i za kraj ’’Ja bih da pevam’’. Vratili su se i na bis i za konačni kraj 52. zaječarske Gitarijade odsvirali ’’Ruža ispod pepela’’ u znak sećanja na sve koji nisu sa nama, kako je naznačio.

Vrlo dobro veče, možda i najposećenije u dugoj istoriji ovog festivala uz čuvenu 1991. i čuveni nastup Atomaca. Drago mi je da se organizatori nisu oglušili o želje fanova i da su krenuli da iste te želje ispunjavaju. Ovakav potez sa Billy Idol-om i grupom Saxon na čelu lineup-a, definitivno je nešto što je za svaku pohvalu. Već sam iskritikovao ono što se dalo kritikovati, pa se neću ponavljati. Sve u svemu, veoma dobar program i dobra zabava jeste ono što je ovogodišnja Gitarijada pružila posetiocima i posetiteljkama i po čemu ćemo je se sećati. Toplo se nadam da će ovo postati manir i da ćemo i narednih Gitarijada gledati svetski poznata imena iz sveta rokenrola i veseliti se (sa) istima. Do iduće godine!

Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva