Fenomen „Brkovi"



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Smatrati neku pojavu fenomenom podrazumeva da tu pojavu karakterišemo kao nešto što izaziva čuđenje ili veliko interesovanje, kao nešto što intrigira, a samim tim na raznorazne načine podstiče na razmišljanje, te razvija maštu i kreativnost. Takav je slučaj i sa bendom Brkovi. Oni su, zapravo, od kad su zauzeli svoje mesto na muzičkoj sceni, mnogo više od običnog benda. Oni su pravi pravcati fenomen.

U prilog tome ide sve ono što Brkovi jesu kao muzička skupina, ali i kao sastav pojedinačnih članova od kojih je svako posebna priča, takođe i kao pojava koja u tom nekom balkanskom kontekstu ima svoje uzroke i posledice. Sama odrednica “punk folk” već dovoljno objašnjava stvari, ali ih u isto vreme i usložnjava.

Brkovi, foto: Atila Sabo
Mali osvrt na bendovsku biografiju može olakšati put shvatanja pomenutog fenomena. Naime, bend postoji još od 2004. godine, a članovi se predstavljaju imenima: Šemso 69, Prasac zvani Sepra, Mezo, Žorž, Šarulja, Tomac i Zoid. Oni su inače pravi pravcati pankeri, a s obzirom da je suština panka odvajkada bio nepatvoreni bunt i beskompromisno, da ne kažem – beskrupulozno razbijanje svih klišea i barijera, tako su, kako sami kažu: „odlučili svirati narodnjake na način na koji jedino znaju – žestoko i beskompromisno sa ciljem konačnog oslobođenja od vladajuće malograđanštine koja im pritišće grudi.“  Uspeli su, hteli mi to da priznamo ili ne, zahvaljujući licemerju koje vlada u tzv. urbanim krugovima, koje se gnuša narodnjaka, ali istovremeno potajno uživa u njima.

Sada smo već gotovo na pragu razjašnjenja fenomena zvanog Brkovi (mada je samo po sebi fenomenalno i to što se bend tako zove, a članovi su svi redom ćosavi, no, to je tema za posebnu raspravu). Ovde mi, u stvari, želimo razjasniti šta znači to PUNK FOLK (skraćeni naziv), tačnije PUNK FOLK WELLNESS (produženi naziv).  Dakle, samo ime kaže: radi se o mešavini klasičnog engleskog panka i naše domaće muzičke tradicije koja je u doba savremenih tehnologija, produkcija i marketinga evoluirala u poseban žanr (a naš renomirani etno-muzikolog Antonije Pušić nazvao ga je prosto – TURBO FOLK). No, takvo prosto imenovanje stvari ne doprinosi razumevanju suštine. Uistinu, ovakvo  karakterisanje odmah deklariše i određuje sam muzičko-poetički kontinuum ali ga nikako ne ograničava, naprotiv, ono otvara beskrajne mogućnosti ka sveopštem, možemo reći – opštenarodnom prihvatanju svega onoga što bend Brkovi nudi svojoj publici kao jedan sebi svojstven umetnički entitet. Ovu tezu potvrđuje i činjenica da na koncerte Brkova dolazi veoma raznovrsna publika odnosno oni mame, kako bi se to reklo, širok dijapazon slušalačkih ukusa. Na njihovim koncertima možete videti sve društvene slojeve: intelektualce, političare, domaćice, huligane, radničku klasu... Ljudi koji prodaju karte na ulazu često se nalaze u čudu jer nakon što prodaju karte liku sa šarenom čirokanom, odmah za njim uleti napirlitana riba na štiklama, a posle nje uglađen gospodin u sakou... 

Ovakva statistika sasvim jasno stavlja do znanja da ova muzika podstiče raznolikost (stručno rečeno diverzitet) u svakom smislu, slobodu izražavanja, mišljenja i pojavljivanja bez ikakvih ograničenja i predrasuda. Moramo priznati, tako nešto nije pošlo za rukom mnogim wannabe alternativcima koji su u proklamovanju raznoraznih sloboda sasvim nesvesno otišli u krajnji elitizam pa tako i zanavek ostali stešnjeni u okvirima lokalnog andergraunda i ni makac dalje, bez obzira na svu virtuoznost u muziciranju koju poseduju.

To ipak ne znači da kvalitet muzike zavisi od količine publike, ali ono što zasigurno obezbeđuje simpatiju i odobravanje slušalačkih miljea jeste ono što se zove „iskrena emocija“ čije se prisustvo (a takođe i odsustvo) itekako oseti. Brkovi svaki svoj koncert izvode energično i sa svim srcem, onakvi kakvi jesu, bez nekog scenskog ulepšavanja i izigravanja, glumljenja zvezda i tome slično. Doduše, vole da furaju odevni stil bosanskih švercera iz ’80-ih, na svakom scenskom nastupu imaju probranu garderobu, ali sve to stilizuju sami uz povremenu pomoć prijatelja koji im pozajme poneki odevni predmet i to sve sa ciljem da izgledaju kao klasični šabani. I po čemu se šabanski prepoznatljivi stil razlikuje od prepoznatljivosti jednog prosečnog pankerskog klošara? Odgovor na ovo pitanje nećemo vam dati direktno, stoga, neka ostane otvoreno, te prosudite sami...


Sve u svemu, što se samih Brkova tiče, njih nije briga da li će nedoumice, pitanja i potpitanja koja se pletu oko njihove poetike biti ispravno protumačeni i analizirani. Oni samo žele da u svakom smislu probijaju granice recepcije (doživljaja kod publike) i to postižu kombinacijom muzičkih stilova i uticaja od Exploited-a do Nervoznog poštara. Za njih je pank odavno postao okoštala forma, nešto predvidivo, već milion puta ispričano i odsvirano. Da su ostali tvrdokorni pankeri (kako legenda kaže, pre ostvarivanja karijere svirali su isključivo izvorni pank), utopili bi se u moru klišea. Ipak, oni su isplivali, samo zato što se nisu prepustili najuvreženijem klišeu – a to je opšteprihvaćeni stav da je folk muzika nešto što je jedino vredno gnušanja, izbegavanja i zaobilaženja u širokom luku, sa osnovnim predubeđenjem da sav taj melos izražava krajnji nekvalitet i neukus. Zvanični stav Brkova veoma je jeretički u tom smislu – oni žele da razbiju mit o folkerima kao seljacima koji ne znaju da sviraju već jasno i glasno kažu: „Ljudi, pa tamo ima muzičara i to kakvih!“. I to nije nikakav marketinški trik. Iz raznoraznih izvora saznali smo da oni narodnjake slušaju i privatno i to sa velikim uživanjem. S druge strane, njima nije bio potreban neki vajni menadžer da ih zavitla ka nebesima regionalnog uspeha. Oni su punili hale u Zagrebu i Beogradu samo putem svojih besplatnih izdanja na internetu i samostalnim organizacijama svega što se tiče tog vraškog PR i marketinškog poslovanja. Isto, oni ne zalaze u sfere pronalaženja izvora egzistencijalne teskobe čoveka po sebi, već njihova inspiracija za stihove je obična, svakodnevna, socrealistična, nastala u momentima kada čovek (čitaj pevač) doživljava momente otrežnjenja (od domaće rakije) pod tušem posle napornog dana.

I na kraju, ostaje još jedno otvoreno pitanje... Kako su oni svu tu simpatično-džibersku poetiku i apsolutnu afirmaciju nepatvorene muškosti učinili prijemčivom čak i kad u njemu ima direktnog pljuvanja svih tih socijalno ugroženih, poniženih i uvređenih društvenih grupa, kao što je na primer nežniji pol? Od silnoga sevdaha zbog izgubljene ljubavi Šmeso apostrofira lepšu polovinu u jednom refrenu sa “kurvo prokleta”.  A žene ipak dolaze na koncerte i to uglas pevaju „tolerancija mi nije jača strana.“

No, i na ovo pitanje nećemo dati odgovor, jer cilj ovog teksta nije da nekom sociologu uzimamo hleb, već da vas pozovemo na koncert Brkova u Nišu, 8. juna, 2018. u dvorištu Banovine. Tu se, garantujemo, možete apsolutno uveriti u njihovu fenomen(alnost).

To zadovoljstvo košta 800 rsd u pretprodaji, tj.1000 na dan koncetra, a karte se mogu nabaviti u Energy music shopu (TPC Kalča-prizemlje), Vintage Shopu (Davidova 9), pivnicama Nemir (Učitelj Tasina 17) i Ministarstvo (Vojvode Vuka 12).
Vidimo se!

Ana Bjes



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva