3. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Šta se dobije kada se na jednom mestu nađu jedan Vekovnik, Somborac koji nije rođen u Somboru (a i ne živi tamo), Muran koji ne pravi predmete od murano stakla, čovek koji piše o vanzemaljskim teorijama zavere, ali i mnoge druge isto toliko interesantne ličnosti? Teško pitanje, zar ne? Međutim, odgovor je poprilično jednostavan – dobija se veoma uspešno realizovan 3. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike.

Somborski festival stripa održava se uzastopno tri godine, i ove godine se spojio sa festivalom fantastike i tako prevazišao vlastite okvire. Festival je okupio sve ljubitelje stripa i fantastike bukvalno od 7 do 77 godina i omogućio im da se međusobno druže, da malo bolje upoznaju svoje idole (scenariste stripova, crtače, ...), da prošire vlastite vidike, ali i da nešto kupe na sajmu. U tri dana, koliko je festival trajao (18-20. maj), bilo je različitih aktivnosti za sve uzraste: predstavljanje autora, upoznavanje sa igrom Magic: The Gathering, škola stripa, izložba radova, različite tribine, pa čak i mali skromni kosplej. Ali, krenimo redom...

Festival je otvoren u petak, 18. maja, predstavljanjem strip autora Geze Šeteta iz Tavankuta. Ovaj skromni strip autor sebe ne vidi kao profesionalca u svetu stripa, već kao početnika, iako iza sebe ima dva poprilično impozantna dela – strip albume o Isusu i Jovu. Geza se priseća dva bitna momenta koja su ga usmerila ka stripu: prvi  – kada je kao dete počeo da crta traktore na selu, i drugi - kada mu je majka kupila „Kekec“ preko kojeg se upoznao sa stripovima poput Princa Valijanta. To je potaknulo njegovu ljubav prema devetoj umetnosti, i on počinje marljivo da precrtava crteže, i tako vežba i svoje oko i svoju ruku. Mnogo godina kasnije, nakon što se zasitio količinom nasilja u stripovima, Geza pronalazi inspiraciju u Bibliji, i iz nje dobija nadahnuće za svoja dva već pomenuta strip albuma. Uz posao i porodicu, on uspeva da se bavi svojom ljubavlju – stripom. Geza kaže kako je često doživljavao razočarenja vezana za svoje bavljenje stripom – dešavalo se da nije bio plaćen za ono što je nacrtao ili da nije našao izdavača za ono što je nacrtao, ali da ne može da pobegne od stripa. Ljubav prema crtanju i prema stripu je deo njega od koga ne može, niti želi da pobegne. Posetioci festivala su imali priliku da pogledaju mnoge Gezine radove i da utvrde kako pravo nadahnuće i ljubav prema stripu stvaraju neverovatna dela.

foto: Klub ljubitelja stripova Sombor
Subota (19. maj) je bila kruna ovog trodnevnog festivala. Osim sajma stripa i fantastike na kome su svoje štandove (između ostalih) imali Darkwood, Veseli četvrtak, Forma B, Komiko, System comics, Solaris i Portalibris, na kojima su mogli da potroše mnogo para na stripove i knjige po veoma povoljnim cenama, posetioci su mogli da upoznaju neke od gostiju koji su bili veoma raspoloženi za druženje i priču, ali i da od njih dobiju crteže. U popodnevnim časovima je u maloj galeriji kulturnog centra „Laza Kostić“ otvorena izložba „10 godina Vekovnika“ gde su posetioci mogli da vide kako je ovaj odličan strip serijal počeo i kako se razvijao kroz godine. U kasnim popodnevnim satima započeo je niz veoma interesantnih predstavljanja autora i različitih tribina vezanih za strip. Mileta Poštić je predstavio svoju veoma kreativnu knjigu „111 recepata za ekstremno srećan život“ koja je objavljena na engleskom jeziku pod okriljem izdavačke kuće Komiko. Mikrofon je, zatim, preuzeo Marko Stojanović idejni tvorac i scenarista „Vekovnika“.

Ove godine se obeležava deset godina od izdavanja prvog dela strip serijala „Vekovnici“, tako da je Marko Stojanović proveo posetioce kroz sam proces nastajanja ideje i njenog razvitka u nešto što je postalo skoro pa brend na srpskoj strip sceni. Marko, inače po profesiji profesor engleskog jezika, je odlučio da napravi nešto što bi on voleo da čita, ali da se to oslanja na lokalnu baštinu. Inspiraciju je našao u svom imenjaku, Marku Kraljeviću, i njega je smestio u niz neverovatnih avantura, praveći od njega prototip Balkanca koji postaje prepoznatljiv i interesantan i u okolnim zemljama. On je oko sebe okupio niz izuzetnih crtača i napravio serijal koji će svojim crtežima i pričom iz nastavka u nastavak uvek ostajati svež i interesantan publici. Naravno, put „Vekovnika“ nije lak put. Stojanović priča kako je strip nastao iz ljubavi onih koji su ga radili, i da su svi oni (on kao scenarista i crtači) sve radili pro bono jer su u ovom stripu prepoznali potencijal i želju da ovu priču podele sa publikom. Iako nema neke veće finansijske dobiti od ovog projekta, Stojanović napominje kako je kasno za povratak – tj. da apsolutno nema smisla odustajati od svega ovoga. On kaže: „Ako stojiš u redu da platiš struju petnaest minuta i onda odustaneš i odeš – zašto si čekao tih petnaest minuta? Ostani u redu i sačekaj. Kad-tad ćeš obaviti ono za šta si došao.“ Dakle, poruka Stojanovića je da ne postoje instant rešenja, ali da se ne može i ne sme odustajati od onoga što se započne. Osim „Vekovnika“ i serijala „Beskrvni“ (koji je nastao kao spin-of), Stojanović će raditi na stripovima koji se tiču prošlosti naše zemlje u Prvom svetskom ratu. Autoru inspiracije ne manjka, i on je uporan i vredan. Nadamo se da će neka od većih izdavačkih kuća prepoznati ovaj njegov potencijal.

Nakon Marka Stojanovića posetioci su se upoznali sa crtačem koji je sarađivao na izradi „Vekovnika“ – Sabahudinom Muranovićem „Muranom“ koji je poznat po svojim karikaturama koje je radio za novine „Danas“. Za Murana bi se moglo reći da je multimedijalan zato što se bavi vajanjem, pozorištem i stripom. On, naravno, naglašava da je strip medij koji on najviše voli. Njegovi crteži su odraz trenutnog stanja u društvu i oni su poput svedoka vremena - to su crteži realizma. Njegovi radovi odišu ironijom i satirom, i nije čudo što je baš Muran dobio nagradu za satiričan strip. Njegova izuzetno uspešna saradnja sa novinama „Danas“ u vidu karikatura koje je radio za njih, doprinela je tome da izdavačka kuća „Forma B“ objavi najbolje od njegovih radova u knjizi „Juče danas sutra“. Muran kaže za sebe kako svakog trenutka nešto radi i da uvek razmišlja kao crtač. Trenutno radi na stripu „Hajduk“.

Nakon Murana, publici se predstavio Vladimir Topolovački, beogradski kolekcionar stripova, koji je prikazao svoj rad na prikupljanju informacija o strip albumima objavljenim na tlu bivše Jugoslavije. Posetioci su imali prilike da vide četiri toma njegovog „Beskonačnog itinerera kroz svet stripova“.

Drugi dan somborskog festivala je završen tribinom „Savremeni trenutak u domaćem stripu“ na kome su učestvovali Branislav Bane Kerac, Marko Somborac, Marko Stojanović i Sabahudin Muranović Muran. Sa gostima je razgovarao Danilo Bogdanović, organizator festivala. Marko Stojanović je stanje u kome se nalazi savremeni domaći strip ocenio kao paradoksalno jer autori često ne budu plaćeni za svoj posao, a sa druge strane niču izdavačke kuće koje objavljuju sve više izdanja koja se nekada ne mogu ispratiti. On ističe kako ima sve više onih koji se bave stripom, nego što je to vidljivo na našem tržištu, i da je dobro što postoje festivali stripa kako bi se na njima prezentovali i sami autori i njihova dela. Muran se nadovezao na Stojanovića i primetio kako nije samo strip scena u teškoj situaciji, već i cela kulturna scena (ne samo u Srbiji već i šire), i kako je situacija nikad gora. Međutim, Muran primećuje kako se u ovako teškoj situaciji može pronaći sve više potencijala među onima koji se već bave ili žele da se bave stripom. Ima sve više akademski obrazovanih ljudi koji su zainteresovani za strip, jer strip je nešto što zahteva kompletno angažovanje čoveka i zahteva izvesno (pred)znanje.

Marko Somborac je primetio kako nisu svi žanrovi u istoj poziciji. On radi političke karikature, koje su odraz stvarnosti i samim tim postoji veliko interesovanje za takve i slične crteže. Što se ostalih žanrova tiče, situacija nije najpovoljnija, i Somborac naglašava kako je sve više talentovanih strip crtača i scenarista koji odlaze u inostranstvo gde njihov kreativni potencijal biva prepoznat i iskorišten.

Bane Kerac se nadovezao na svoje prethodnike i rekao kako je strip veoma snažan medij, i da je on preživeo sve – i TV i blokbastere i nove tehnološke inovacije. Situacija nije najsrećnija, ali klasičan strip još uvek pronalazi snagu da se održi na nogama. Ima puno autora i puno izdavača, ali trenutno je slab treći faktor – a to su publika i tiraži. Deluje kako je jedna generacija čitalaca stripova potpuno izgubljena i dok se ne oforme nove potrebno je neko vreme, a sa druge strane mali tiraži dodatno onemogućavaju širenje kruga obožavalaca stripa. Kerac naglašava da je domaći strip kvalitetan i da su teme dobre i da autori mogu da pariraju svetskim trendovima. Danilo Bogdanović, organizator festivala, se nadovezao i rekao kako treba raditi na stvaranju novih generacija čitalaca stripova. On obilazi osnovne škole u Somboru i okolini i pokušava da deci približi strip. Primećuje kako ima zainteresovanih i kako zasigurno ima nade da će se nove generacije ljubitelja stripa formirati.

Gosti tribine su zatim diskutovali o stavu države prema stripu, i primetili su da su retki slučajevi da bilo šta vezano za strip prođe na konkursima na kojima se dobijaju novčana sredstva. Naravno, ni konkursi ni država nisu ključni u obnovi stripa. Stanislava Matanović iz Veselog četvrtka je primetila kako su ovakvi festivali odlična stvar za promociju i kako možda na taj način država obrati pažnju na ovu ne tako malu domaću strip zajednicu i da joj mogućnost za punopravno učešće na konkursima. Ono što je bitno jeste da ne treba posustajati – dok ima volje i želje, biće i načina da se i domaći strip održi i procveta.

Kao nekakav zaključak tribine bi se moglo izvući kako domaći strip leži na plećima entuzijasta i zaljubljenika koji zajedničkim snagama pokušavaju da održe i promovišu domaću strip industriju. Koraci kojima oni idu su često sitni, ali dok je publike koja verno prati njihov rad i određenih izdavačkih kuća koji ih prepoznaju i promovišu, domaći strip će opstati. Bitno je samo ne posustajati, jer na kraju krajeva, strip je deo kulturnog miljea ali i kulturnog nasleđa.

foto: Klub ljubitelja stripova Sombor
Poslednji dan festivala (20. maj) je prošao opušteno u druženju i razgovoru. Posetioci su i u nedelju mogli da kupe nešto na sajmu, da posmatraju turnir (ili da učestvuju u njemu) „MTG Standard Showdown Dominaria“, a gosti festivala su ponovo bili na raspolaganju za razgovor i crteže. Toga dana su i dva autora fantastične književnosti došla u Sombor, da promovišu svoja dela. Boris Mišić je pre nekoliko meseci održao promociju svog dela „Vila šatorica“ ovde, ali su očigledno Sombor i Somborci ostavili veoma dobar utisak na njega, pa je odlučio da prihvati poziv organizatora da dođe i bude deo ovog festivala. Još jedan mladi pisac fantastične književnosti se vratio na somborski festival. Ivan Branković, autor dva SF romana – „Prometejev dnevnik“ i „Projekat Herkules“ kroz koji se provlače vanzemaljske teorije zavere je u neformalnom razgovoru sa posetiocima otkrio kako vredno radi na poslednjem nastavku ove trilogije. Branković radi i na pisanju scenarija za igrice pa je govorio malo i o načinu na koji on pristupa ovim kreativnim procesima. Ova mlada nada srpske fantastike je puna ideja, tako da jedva čekamo susret sa poslednjim delom njegove trilogije.

U Somboru su ova tri dana boravili izuzetno kreativni ljudi koji su bili više nego spremi da podele svoje iskustvo, daju savete,... U izuzetno prijatnoj atmosferi obnovila su se stara prijateljstva i sklopila mnoga nova. Na veoma posećenoj tribini postavljena su mnoga važna pitanja vezana za budućnost domaćeg stripa, i može se reći da je neki opšti zaključak da su autori najbitnija karika u celom procesu. Dok je njihovog entuzijazma, ljubavi i volje da svoje ideje podele sa publikom, srpski strip (a isto tako i domaća fantastična književnost) neće posustati. Postoje teški momenti, ali je bitno da se ne odustaje. Nadamo se da su gosti festivala motivisani posetiocima koji su bili veoma zainteresovani za njihov rad i da će puni entuzijazma i dobrih vibracija, kojima je odisao celokupan festival, nastaviti vredno da rade na svojim delima. Čini se kako festivali poput ovog i ljudi koji se na njima okupljaju poručuju kako i pored svog šunda i smeća kojima smo svakodnevno izloženi ipak ima nade i za nas kao naciju i za kulturu na ovim prostorima.

Vidimo se sledeće godine, na četvrtom somborskom festivalu stripa i fantastike!

Kristijan Vekonj



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva