Nemanja Nikolić (Dosis Letalis): Glasni šapat zidova [INTERVJU]



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Harsh noise, kao jedan od najekstremnijih i najglasnijih izdanaka eksperimentalne muzike, ima i svoju monolitniju, svedeniju stranu – tzv. harsh noise wall. Oba ova žanra su se pojavila tek početkom 2000ih godina u regionu, a mnogobrojni harsh noise projekti su se u međuvremenu ugasili, ostavivši za sobom samo najupornije. Ovom prilikom sam postavio par pitanja Nemanji Nikoliću, istaknutom aleksandrovačkom “nojzeru”, mom sabratu i kolegi, da nas uputi u svoje projekte, šta ga inspiriše, kao i da kaže ponešto o samom HNW žanru i koliko je on zapravo zastupljen u Srbiji. 


HELLY CHERRY: Molim te da se predstaviš širem auditorijumu, tvoje projekte i ideje koje zastupaš.
NEMANJA:
Ja sam Nemanja Nikolić, i imam nekoliko solo projekata, od kojih je primarni HNW (harsh noise wall) projekat zvani Dosis Letalis. Van toga, imam i harsh noise projekat zvani N.I.H.L. (skraceno za ‘noise induced hearing loss’), i dva ambient projekta, Dosis Feralis, koji je u drone/dark ambient fazonu, i jedan malo eksperimentalniji, static ambient, zvani Eccentricity.

Neću nabrajati kolaborativne projekte koje imam sa kolegama nojzerima sa raznih strana sveta, jer ih je previše.

HELLY CHERRY: Zašto se baviš noise-om, a ne nekom drugom vrstom avangardne/eksperimentalne muzike?
NEMANJA:
Noise mi je nekako došao prirodno, kao totalna pobuna protiv uobičajenih muzičkih pravila. Zavoleo sam sve oblike buke i industrial-a, power electronics i harsh noise, ali mi je definitivno najomiljeniji HNW, a to je ujedno i najmanje poznat i najmanje slušan pravac od nabrojanih.

Možda bih trebao reći nesto, o ovom opskurnom žanru, koji se ni u svetu ne sluša mnogo, a tek je ovde kod nas slabo zastupljen - harsh noise wall je pravac koji se razvio od harsh noise-a početkom devedesetih godina prošlog veka, i za razliku od HN-a, koji je uglavnom hiperaktivan i divlji, HNW se razvijao kao mirniji i monolitniji, bukvalno kao “zid buke”, što bi i bio bukvalan prevod. Trake su uglavnom dosta duge, od 15min pa i do sat vremena, omogućavajuć totalno sjedinjavanje sa zvukom i apsolutno prepuštanje teksturama.

Proto-HNW grupe bi bile The INCAPACITANTS, Dead Body Love, Black Leather Jesus, dok su najpoznatiji i najpriznatiji HNW projekti Richard Ramirez, The Rita i Vomir.

HELLY CHERY: Šta si i gde izdao do sad?
NEMANJA:
Uh, odgovor na ovo pitanje bi bio previše dug i iscrpan, izdao sam sigurno preko 50 albuma do sad, od kojih je većina u fizičkom formatu, što na kasetama, što na diskovima.

Većini ljudi je ovaj broj neverovatan, i bio bi da radim npr. rock ili blues, ali ovo je specifičan žanr, gde se snimanja albuma odvijaju dosta brže, u kućnim uslovima, i gde se albumi izdaju uglavnom preko DIY izdavačkih kuća (ili se samizdaju), u manjim, limitiranim tiražima.

Da to pojasnim: npr., metal bend bi prvo morao da se skupi, da napiše muziku za sve instrumente, tekst za vokale, da zakupi studio, snimi sve, miksuje i odradi master, i da sve to pošalje izdavačkoj kući koja će to u nekom doglednom vremenu da izbaci, dok meni treba samo malo inspiracije i da uključim opremu koja se sastoji od izvora zvuka i analognih pedala povezanih u "chain". Zbog toga moji albumi izlaze često.

HELLY CHERRY: Vinil, kaseta, CD, mp3 ili svi formati, šta preferiraš?
NEMANJA:
Ja preferiram kasete, ionako daju slabiji kvalitet zvuka od ostalih formata, nekako sam vezan za njih, možda zato što sam odrastao na njima, a i generalno, to je najrasprostranjeniji fizički format u noise svetu.

HELLY CHERRY: Koju vrstu muzike radi poslušaš sem HNW-a, ambienta? 
NEMANJA: Slušam dosta žanrova, odrastao sam na metalu i rocku, ali sam kasnije proširio na alternativu, industrial, elektroniku, hip-hop, trip-hop, jazz, reggae, klasiku - u suštini volim sve što je urađeno sa dušom i ljubavlju tj. iskrenom emocijom. 


HELLY CHERRY: Koliko okolina i društvena previranja utiču na tvoju muziku? Naročto ova srpska sadašnjica? 
NEMANJA: Pa, Dosis Letalis je tematski zasnovan na socijalnim temama, moglo bi se reći anti-kapitalističkim, na borbi malog čoveka, koji je ekononomski zarobljen, izmanipulisan i izrabljivan... Znamo kako se živi ovde, i trenutno nije mnogo bolje ni u drugim, mnogo "razvijenijim" zemljama. Pohlepni političari služe kao obične marionete, nekolicini koji stvarno upravljaju svetom, ne hajući za živote većine ljudi, od kojih mnogi žive u blatu, običan narod nije ništa vise od živih alatki u rukama moćnih. Ljudi su danas zaslepljeni i izmanipulisani preko masovnih medija koje služe sistemu, i zarobljeni u svojoj svakodnevici, tako da mnogi ne vide, ili ne haju šta se događa oko njih, tako da nažalost, inspiracije za svoje teme imam na pretek.

HELLY CHERRY: Aktivan si u Fejsbuk grupi “HNW”, koja okuplja ljubitelje tog podžanra noisea - kakva su tvoja iskustva tamo?
NEMANJA:
Hmmm, Fejsbuk nikad nisam voleo, niti imao pre nego što sam krenuo da izdajem albume. Ali, naravno, sve ima i dobru i lošu stranu, tako da ne mogu da kažem da mi nije koristan. To se pre svega odnosi na gorepomenutu grupu, HNW Harsh Noise Wall, gde sam trenutno jedan od admina. Upravo sam tu i upoznao većinu svojih kolaboratora, i ljudi koje sad smatram veoma dobrim drugarima. HNW skupina je veoma pozitivna i dobronamerna. Kad sam se pridružio, to je bilo veliko iznenađenje za mene, nisam ni znao šta da očekujem, ali toliko dobrih i iskrenih ljudi nisam.

Naravno, kao i u svakoj javnoj grupi sa nekoliko hiljada članova, ima raznih gluposti, rasprava i mnoštva glupih pitanja, ali glavna svrha grupe je i dalje (naravno) deljenje radova i prodaja albuma.

Tako da, eto, ko ceni ovaj žanr, dobrodošao je da se priključi.

HELLY CHERRY: Šta misliš o srpskoj noise sceni, da li se osećaš kao deo nje?
NEMANJA: Nisam siguran da imamo ovde dovoljno projekata da bi se nazvali scenom. Scena bi podrazumevala povremene nastupe, izdavačke kuće primarno fokusirane na noise i malo više aktivnih projekata. On je dalje veoma dubok underground u Srbiji (i na Balkanu generalno), mislim da bih mogao nabrojati na prste sve aktivne projekte kod nas.

Što se HNW-a kod nas tiče, moj projekat je tek drugi u Srbiji koji se bavi time. Prvi je (bio) Dead Body Collection, veoma poznat i cenjen na međunarodnoj sceni, koji je nažalost prošle godine prestao sa radom. Filip (iz DIY label-a, Confusion Specialist Records), takođe ima svoj projekat zvani Lucy Jane Garcia, iako i nije baš najaktivniji, ali i dalje je aktivan, tako da smo nas dvojica jedini aktivni HNW projekti kod nas, što sigurno ne čini "scenu".

A i na Balkanu, nema puno ljudi, Nevenov Smrznik je bio aktivan u Bosni, za vreme rada Dead Body Collection-a, i u Hrvatskoj je postojao Placenta Liposuction, a za sada jedini aktivan projekat tamo je Markova Transgresia.

HELLY CHERRY: Poruka za kraj?
NEMANJA:
Mislim da ima dosta neotkrivenog potencijala u HNW-u, i da bi više ljudi ovo slušalo, kada bi uopšte znali da ovaj pravac postoji. I ko zna, možda će vremenom HNW napustiti dubok underground u kojem se sada nalazi...

Evo, dajem link do moje Bandcamp stranice, pa ko voli - nek izvoli: https://dosisletalis.bandcamp.com/
___________________________
Preporuka albuma od strane autora intervjua:
Constant Conflict (w/Dosis Feralis)
Government Interference
Vomir//Dosis Letalis
Static Progression
 
Razgovor vodio Desya Lovorov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva