Eaglehaslanded / Left To Starve – Split
Helly Cherry
Prošle, 2017. godine dva žanrovski različita benda, iz dveju susednih zemalja, ali istih DIY punk linija, objaviše dvanaestoinčanu split ploču pod okriljem čak pet izdavačkih kuća. Do mojih ruku je stigla ona broja 57, od 200 koliki je ukupni tiraž. Mad Schnauzer Records, odnosno Felix, glavom i bradom, udeli mi je na slušanje i recenziranje.
Crni vinil zapakovan u belu hartiju, pa sve to zajedno u kartonskom omotu crne boje sa srebrnim cvetovima na naslovnoj i listom pesama na poslednjoj strani ispisani, odnosno iscrtani sitoštampa tehnikom. Uz sve to dobijate i papirić na čijim se stranama – pojedinačno, nalaze tekstovi pesama, slike, informacije o izdanju, zahvalnice, imena članova oba benda i razne druge korisne informacije.
Pošto sam završio deskriptivno-informativni deo, vreme je za onaj suštinski – muzika. Počeću sa beogradskom stranom splita – Eaglehaslanded. U pitanju je sastav koji čine braća burazeri Nemanja i Stefan Ćirić, na bubnjevima, odnosno bas gitari i vokalu i Điđi na gitari. Iza njih je nekoliko izdanja i brdo turneja, a za sebe vole da kažu da su iz Sankt Peterburga, gde su Ćirići proveli izvesno vreme života njinih. Međutim, danas oni deluju na široj terirotiji Beograda (Dobanovci + Ripanj) te je pridev sa početka ovog pasusa odgovarajući. Njihova strana ploče nosi sedam pesama. Otvaraju je nintendocore numerom ’’Final Nightmare in Suburbia (V)’’, a zatvaraju noise/dronerskom ’’Slippery Throat’’. Pored ove dve, koje iskaču iz prepoznatljivog screamo zvuka koji momci neguju, nalaze se još – kratkog daha ’’The Right Pill’’ i ’’Hentai Is Not a Solution’’. Jedino je prva, od ove četiri intermeco pesme, kreacija benda, dok su ostale tri noise, drone, pa čak i elektronska ’’Hentai’’ stvar, delo Angela Simitchieva.
Interesantna opcija da se razbije vrisak preostale tri. A od te preostale tri, dve su obrade. Prva je ’’Enlarge Your Penis’’ benda Phoenix Bodies, a druga ’’Something Against You’’ legendarnog sastava The Pixies. Aranžmanski ukrasi su kod obe numere očigledni, dok je muzički fil kod prve više u nekom neocrust duhu, a kod druge čist screamo do te mere da se originalni obrisi ne mogu ni prepoznati. Meni se posve dopala jedina njihova autorska traka, u svakom smislu te reči - ’’Judgement Day’’. Screamo, ali bogami ima i black metal crta. U takvom crnom maniru je i tekst pesme, ali ima happy end. Svakako bih preporučio onima koji nisu slušali, a vole hardcore/punk vrištavilo, da čekiraju trojac (sa mnogobrojnim gostujućim kormilarima). Rusko-srpska/avalsko-panonska veza. Di ćeš zajebanije?
Drugi deo ploče pripao je bendu iz Hrvatske – Left To Starve. U pitanju je četvoročlani sastav iz grada na četiri reke, Karlovca. Na vokalima je Vuki, bas drži Roko, gitaru Dominik, dok bubnjeve lupa Pavle. Momci sviraju nešto što je ipak mome uhu bliže od kolega sa druge strane vinila. Mračni hardcore punk prošaran (sludge) metalčinom i po kojim rokerskim rifom. Numera ’’Tvoj strah gradi zidove’’ otvara njihov deo splita, potom slede ’’Oblaci’’ i na posletku ’’Potištenost tišine’’. Sve tri pesme karakterišu mračni tekstovi. Tama, hermetičnost, strah, odsustvo slobode su samo neke od tema koje karakterišu liričku ekspresiju ove momčadi. Što se vokalne izvedbe tiče, meni je vrlo interesantna i drugačija, te se lepo uklopila u rifove i melodije instrumentalnog dela sastava.
Kad smo već kod muzičkog izražaja moj adut bi definitivno, u tom smislu, bila pesma ’’Oblaci’’. Čak bi možda i tekstualnu titulu mogla odneti. Takođe bih pohvalio poslednju, a ujedno i najdužu stvar ’Potištenost tišine’’, čiji uvodni rokerski rifovi daju finu podlogu za (mračnu) hardkorčinu koja sledi, pa onda negde na sredini i (sludge) metalčinu. Na trenutke me je podsetila na neke pesme benda Ponor, ali u zanemarljivim količinama. Sve u svemu – punk diverzitet i to dobar, interesantan i drugačiji za prilike naše regionalne hardcore/punk vaseljene.
Nešto mi se čini da je sav ovaj materijal, vremenski preveden u minute i sekunde, mogao stati na neki vinil manjeg prečnika, tipa 10", ali ko pa za to mari. Bitno je da je split ugledao svetlost dana i da se ima šta poslušati kada igla po vinilu zaigra. Definitivno preporučujem ovo izdanje i to ne samo zbog muzike, već i zbog DIY duha koji neupitno prati oba benda i entuzijazma koji je sveprisutan.
Svoju glad za ovom pločom možete utoliti sletanjem na e-mail adresu Mad Schnauzer Records-a.
Crni vinil zapakovan u belu hartiju, pa sve to zajedno u kartonskom omotu crne boje sa srebrnim cvetovima na naslovnoj i listom pesama na poslednjoj strani ispisani, odnosno iscrtani sitoštampa tehnikom. Uz sve to dobijate i papirić na čijim se stranama – pojedinačno, nalaze tekstovi pesama, slike, informacije o izdanju, zahvalnice, imena članova oba benda i razne druge korisne informacije.
Pošto sam završio deskriptivno-informativni deo, vreme je za onaj suštinski – muzika. Počeću sa beogradskom stranom splita – Eaglehaslanded. U pitanju je sastav koji čine braća burazeri Nemanja i Stefan Ćirić, na bubnjevima, odnosno bas gitari i vokalu i Điđi na gitari. Iza njih je nekoliko izdanja i brdo turneja, a za sebe vole da kažu da su iz Sankt Peterburga, gde su Ćirići proveli izvesno vreme života njinih. Međutim, danas oni deluju na široj terirotiji Beograda (Dobanovci + Ripanj) te je pridev sa početka ovog pasusa odgovarajući. Njihova strana ploče nosi sedam pesama. Otvaraju je nintendocore numerom ’’Final Nightmare in Suburbia (V)’’, a zatvaraju noise/dronerskom ’’Slippery Throat’’. Pored ove dve, koje iskaču iz prepoznatljivog screamo zvuka koji momci neguju, nalaze se još – kratkog daha ’’The Right Pill’’ i ’’Hentai Is Not a Solution’’. Jedino je prva, od ove četiri intermeco pesme, kreacija benda, dok su ostale tri noise, drone, pa čak i elektronska ’’Hentai’’ stvar, delo Angela Simitchieva.
Interesantna opcija da se razbije vrisak preostale tri. A od te preostale tri, dve su obrade. Prva je ’’Enlarge Your Penis’’ benda Phoenix Bodies, a druga ’’Something Against You’’ legendarnog sastava The Pixies. Aranžmanski ukrasi su kod obe numere očigledni, dok je muzički fil kod prve više u nekom neocrust duhu, a kod druge čist screamo do te mere da se originalni obrisi ne mogu ni prepoznati. Meni se posve dopala jedina njihova autorska traka, u svakom smislu te reči - ’’Judgement Day’’. Screamo, ali bogami ima i black metal crta. U takvom crnom maniru je i tekst pesme, ali ima happy end. Svakako bih preporučio onima koji nisu slušali, a vole hardcore/punk vrištavilo, da čekiraju trojac (sa mnogobrojnim gostujućim kormilarima). Rusko-srpska/avalsko-panonska veza. Di ćeš zajebanije?
Drugi deo ploče pripao je bendu iz Hrvatske – Left To Starve. U pitanju je četvoročlani sastav iz grada na četiri reke, Karlovca. Na vokalima je Vuki, bas drži Roko, gitaru Dominik, dok bubnjeve lupa Pavle. Momci sviraju nešto što je ipak mome uhu bliže od kolega sa druge strane vinila. Mračni hardcore punk prošaran (sludge) metalčinom i po kojim rokerskim rifom. Numera ’’Tvoj strah gradi zidove’’ otvara njihov deo splita, potom slede ’’Oblaci’’ i na posletku ’’Potištenost tišine’’. Sve tri pesme karakterišu mračni tekstovi. Tama, hermetičnost, strah, odsustvo slobode su samo neke od tema koje karakterišu liričku ekspresiju ove momčadi. Što se vokalne izvedbe tiče, meni je vrlo interesantna i drugačija, te se lepo uklopila u rifove i melodije instrumentalnog dela sastava.
Kad smo već kod muzičkog izražaja moj adut bi definitivno, u tom smislu, bila pesma ’’Oblaci’’. Čak bi možda i tekstualnu titulu mogla odneti. Takođe bih pohvalio poslednju, a ujedno i najdužu stvar ’Potištenost tišine’’, čiji uvodni rokerski rifovi daju finu podlogu za (mračnu) hardkorčinu koja sledi, pa onda negde na sredini i (sludge) metalčinu. Na trenutke me je podsetila na neke pesme benda Ponor, ali u zanemarljivim količinama. Sve u svemu – punk diverzitet i to dobar, interesantan i drugačiji za prilike naše regionalne hardcore/punk vaseljene.
Nešto mi se čini da je sav ovaj materijal, vremenski preveden u minute i sekunde, mogao stati na neki vinil manjeg prečnika, tipa 10", ali ko pa za to mari. Bitno je da je split ugledao svetlost dana i da se ima šta poslušati kada igla po vinilu zaigra. Definitivno preporučujem ovo izdanje i to ne samo zbog muzike, već i zbog DIY duha koji neupitno prati oba benda i entuzijazma koji je sveprisutan.
Svoju glad za ovom pločom možete utoliti sletanjem na e-mail adresu Mad Schnauzer Records-a.
Nemanja Mitrović Timočanin