Danga: Naša muzika je naš žig



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Za zvaničan datum nastanka Dange uzima se 16. januar 2017. godine, kada je bila prva zajednička proba njegovih današnjih članova: Andrea Ambruš (vokal), Matija Rađenović (bas gitara), Đorđe Vermezović (solo gitara), Aleksandar Hadžić (bubnjevi) i Mladen Milošević (ritam gitara).
Prvi nastup imali su u klubu Elektopionir gde su nastupali po pozivu švajcarskog benda Sooma. Slede nastupi na HillsUp Festivalu, u Jazz Bar Centru sa bendovima Volt Pop i gostima iz Crne Gore Zoon Politikon, a posle toga i učešće na Demo Festu kluba Fest gde su stigli do polufinala. Početkom 2018. u javnost je puštena i prva pesma „Urlik“, koju je producirao Ognjen Dimitrijević, gitarista bendova Volt Pop i Deca Apokalipse.
Muzičari smatraju da je važno i hrabro publici se obraćati na maternjem jeziku. Ne kriti se iza kvazi-dubokoumnosti, već iskoristiti pun potencijal reči i emocija koje možemo ispoljiti samo na sopstvenom jeziku. Muzika Dange je mešavina mnogih žanrova jer svaki njen član ima različite uticaje i uzore. Tako dobijamo interesantnu mešavinu grandža, stonera, post panka, psihodeličnog, alternativnog roka i metala. Najčešća poređenja su ipak sa bendovima Alice in Chains i Block Out.


Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Od početka smo ovome pristupili s jakom željom da stvaramo autorsku muziku. Nismo želeli da preslikavamo tuđe pesme. Nama bend predstavlja kanal u koji izbacujemo sve kreativne ideje i energiju. Muzika koju sviramo slušaoca može zabaviti, prosvetliti, rastužiti, razbesneti ili mu čak izazvati gađenje. Bitno je da postoji reakcija koja će pomoći u traganju za onim što je njemu zaista potrebno.

Motivi i filozofija benda...
Cela filozofija se vrti oko samog imena. Kao inspiracija poslužila je istoimena pripovetka Radoja Domanovića. U njoj pripovedač kroz san spoznaje utopiju/distopiju u kojoj je najveća čast biti žigosan kao kakva stoka.
Danga u bukvalnom značenju predstavlja žig kojim čovek označava domaće životinje spremne za klanje. Ipak, u nekom savremenijem konceptu simbolički predstavlja bilo koji vid označavanja u modernoj kulturi. To može biti marka odeće koju neko nosi, knjige koje čita, fakultet koji studira, muzika koju sluša i deli sa drugima.
Naša muzika je naš žig. Kada se njime svesno označimo, on postaje vidljiv tj. slušljiv svima. Svako ko želi može ga prihvatiti kao sopstveni pečat, kao deo svog identiteta.

U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Nije nam cilj da steknemo neku ludačku popularnost, stoga se i ne dodvoravamo publici. Naravno da želimo da postoje ljudi koji će ceniti ono što radimo, ali ono što će nastati više zavisi od naših osećanja i ideja nego od tuđih prohteva. Samo iskreno i potpuno pražnjenje nas čini zadovoljnima, jer tada nastaju najkvalitetniji proizvodi. Sve drugo bi nas učinilo auto-lažovima i auto-saboterima. Da hoćemo pune stadione, koncertne dvorane i tonu keša sigurno ne bismo izabrali ovako krivudav, blatnjav, makadamski put nego bismo pičili auto-putem 300 na sat.

Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Od samog početka smo se mučili da nađemo adekvatnog bubnjara, a i na vokal smo dosta dugo čekali. Davno je ova priča počela, više se ne sećamo ni kad. Bilo je potrebno da se mnogo puta ispalimo kako bismo na kraju imali sadašnju postavu. Niko nikoga nije ubeđivao da postane član benda, pa su svi iz lične želje deo ovoga. Naravno da su ovakve stvari danas uvek klimave i da se već sutra sve može raspasti.

Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Najveći problem smo najčeše mi sami odnosno spisak ostalih društvenih uloga koje ispunjavamo kao pojedinci. Svi imamo različite obaveze na mnogim poljima, te često ne možemo da se uklopimo da napravimo probu ili svirku. Imali smo problema i sa organizatorima pojedinih svirki, jer su se izrazito neprofesionalno ponašali prema nama, od toga da su nam skraćivali satnicu, do toga da nismo uopšte mogli da ih dobijemo kako bi nam saopštili informacije. I naravno, Mark Zuckerberg i News Feed, to je totalna katastrofa, skroz ćemo propasti zbog toga.

Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Za našu muziku gotovo svaka prilika je odgovarajuća, osim možda svadbi, rođendana... Tu baš ne bismo najbolje prošli. Metak iz tečinog pištolja ne bi bio ispucan u prazno.
Bilo gde da se nalaze ljudi koji vole svežu, nešto ozbiljniju i energičniju muziku verujemo da bi naš zvuk bio uvek dobrodošao.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva