Polako se približavaju praznici, a kako to obično biva, raste i sva ta novogodišnja groznica i euforija. Samim tim, u ovo doba povećava se i želja za gledanjem nekog finog, porodičnog, božićnog filma. Dosta takvih filmova izlazi u poslednjim mesecima godine, a jedan od njih je i film ''Stig'o ćale 2'', o kome danas pričamo.

‘’Stig’o ćale 2’’ (pogledajte trejler) je najnovija, američka, božićna komedija, i nastavak istoimenog filma iz 2015. godine. Par glavnih glumaca iz prvog dela (Mark Volberg, Vil Ferel, Linda Kardelini) vratili su se kako bi reprizirali svoju rolu i u ovom nastavku, koji je takođe ponovo napisao i režirao Šon Anders. Moram odmah da se ogradim rečima od toga da nisam gledao prvi deo filma o kome sada pričamo i dosta malo sam upoznat sa njim, tako da će moja recenzija da se odnosi isključivo na njegov nastavak i moje viđenje njega. Iako film trenutno ne nailazi na česte pozitivne kritike, veoma dobro stoji u box office-u, sa nešto preko 50 miliona zarađenih dolara.

Za one koji nisu gledali prvi deo, (među kojima sam, kao što rekoh, i ja) biće malo teže da ‘’pohvataju’’ ko je šta kome u filmu. Verujte mi, meni je trebalo dosta vremena! Bred (Ferel) i Dasti (Volberg), sadašnji i bivši suprug Sare (Kardelini), koji su u dobrim odnosima, uprkos situaciji u kojoj se nalaze, odlučili su da svojoj deci naprave najbolji Božić do sada, tako što će svi zajedno da ga proslave. Jedina razlika je što će se proslavi pridružiti i njihovi očevi, Don (Džon Litgou) i Kurt (Mel Gibson), dva potpuno suprotna karaktera. Jedan dosta pričljiv i otvoren, dok je ovaj drugi prilično hladan i sarkastičan. Zajedno će dočekati Božić u kući koju je Kurt (Gibson) rezervisao i iznajmio, koja će i biti centar velikog broja dešavanja u filmu.

Iako se film dešava uoči Božića, glavna okosnica radnje bazira se na odnose unutar ovih porodica, a pre svega, na odnose između jednog oca i očuha, gde mnogi ljudi mogu da se poistovete sa jednom takvom situacijom. Odnos između Breda i Dastija je, uprkos situaciji, sjajan. Dobro se slažu, a hemija koja se oseća između Volberga i Ferela, koju oni donose u svakoj zajedničkoj sceni, utiče pozitivno na publiku i pokazuje da jedan takav odnos može da bude izvodljiv i normalan. Iako je, ruku na srce, u stvarnom životu ta situacija teža, jer ne može se lako ubediti biološki otac da prihvati saradnju sa sadašnjim očuhom svoje dece... Sjajna glumačka ekipa u filmu, od kojih bih izdvajio Mela Gibsona, koji tumači lik Kurta, Dastijevog oca koji pokušava da pokvari odnos između njega i Breda. Stari zavodnik koji je često u prošlosti zapostavljao svoga sina zbog čega sada nema baš najbolji odnos sa njim, dok je sa Donom i Bredom potpuno suprotna situacija. Gibson u ovom filmu glumi ''negativca'' koji se jedino smeje svojim šalama i uživa da gleda kako se neko povređuje. Deca u filmu nisu preterano oduševila svojom glumom. Štaviše, možda će ovo zvučati grubo, ali jedna od devojčica, sa kojom je Dasti imao priličnih problema s' obzirom da joj je očuh, bila je poprilično iritantna u nekim trenucima. Sa druge strane, Džon Litgou je sjajno odigrao ulogu Dona, Bredovog pričljivog i uvek veselog oca.
Atmosfera na momente nije bila dovoljno ''božićna'', pogotovo na početku filma kada nije bilo čak ni snega. Osećaj božićne radosti i ushićena pojavio se tek kada su porodice stigle u iznajmljenu kući i počeli da je ukrašavaju. Takođe ne manjka ni ''akcije'' koju često viđamo u ovakvom i njemu slčnim božićnim filmovima.


Jedna od poslednjih scena kada se film polako ali sigurno pretvarao u mjuzikl nije me uopšte kupila, a ko do sada nije imao prilike da, između ostalih, čuje i Dzona Sinu, koji se takođe pojavljuje u filmu, kako peva, ovde će imati tu mogučnost. Ne kažem da film nije smešan, daleko od toga. Postoji par stvarno dobrih duhovitih scena, samo što i većina nekih takođe deluje isforsirano i prebrzo donešeno kroz dijaloge tako da je nakon njih ostajala samo tišina. Meni lično najsmešiji momenat bila je čitava scena sa grudvanjem.

S obzirom da film traje nešto manje od 100 minuta, što je sasvim dovoljno za jednu ovakvu priču, imao sam osećaj da je trajao dosta duže od toga. Film ima dobru poruku, i uči nas da cenimo i poštujemo ono što trenutno imamo, i da su deca bitnija od nas i za njih se treba boriti i njima treba stvoriti sve uslove za bolji život. Okupite ukućane i prijatelje u ovim danima i sigurno ćete uživati u ovom klasičnom porodičnom filmu, jer on i jeste namenjen porodici i deci, ali za nešto više od toga moraćete da potražite neki drugi, drugačiji film...

Nemanja Veljković