Priče o spotovima (37): The Cockblockers – Something Special



Sviđa ti se? Javi ostalima!

foto: Katarina Stanojević
Uvek se pitam šta je cilj ovakvih spotova, da li su njegovi autori sedeli i dugo promišljali kakav video ide uz ovakvu muziu, da li su pomislili na efekat koji će da postignu ili su se jednostavno vodili idejom da „dobra riba“ prodaje sve, pa makar to bio i rokenrol. Što je najgore od svega, Kokblokerse sam slušao nekoliko puta uživo, bile su to sjajne svirke i mislim da njihova muzika ne zavisi od ovakvih providnih komercijalnih momenata, ali onda se zapitam – možda je greška u meni, možda ja uopšte nisam njihova publika nego sam umislio da smo u istoj priči?

Pljuvao sam već ovakav tip muzičkog videa, istina – Šišarke su bile baš ekstreman primer, ali očigledno je da domaći bendovi ne uče na tuđim greškama, jer i u ovom videu je sve plastično, umontirano, ugurano tako da liči na stereotip kul rokerske priče. Kad pogledate spot više puta, sve više vam smetaju te neprirodne scene, a ako ste strastveni ljubitelj ploča kao ja, pogotovo ćete popizdeti na one razbacane omote vinila, mada je taj kadar (00:15) najbolji u celom videu. Ali molim vas: čaša vina, Roling Stoun magazin i gitara na krevetu? Je l' možete da budete očajniji u pokušaju da vizuelno prikažete rokenrol? A da, naravno da možete – ubacite zgodnu, istetoviranu devojku i kožnu jaknu i to će rešiti sve, sad smo sigurni da je ipak rokenrol u pitanju, nema sumnje, ovo je rokenrol pesma jednog originalnog rokenrol benda za rokere koji slušaju pravi rokenrol, onako kako su to videli u amerčkim filmovima o rokenrolu.

Priznajem, pogledao sam ovaj spot više puta nego što bih to uradio da se u njemu ne pojavljuje Helena Rey, pa ako je to bio cilj, onda vam javljam da ste uspeli, privukli ste mi pažnju, ali ne pesmom, već devojkom koju ste iskoristili u te svrhe. Možda ste mislili da ću želju koju osećam prema njenoj lepoti (o, koliko je samo lepa!) zameniti za želju za vašom muzikom, ali to ne ide tako. Ceo spot se vrti oko njene figure i žalosno je što su u većini kadrova njen torzo, grudi ili zadnjica, a ne njeno lice (o, koliko je samo lepa!), pa ne mogu da ne mislim o tome da li su autori videa računali na to da ovakav video treba da me napali ili bi trebalo da u meni probudi neka romantična osećanja, onako kako to pesma „Something Special“ poručuje. Možda je problem u meni i pornografskom materijalu kojem se izlažem godinama, ali stvarno ne vidim estetsku korist od skoro 20 sekundi krupnog kadra na njeno dupe (o, koliko je samo dobra!) dok oblači farmerke uz zvuke solaže i refrena (2:46-3:04).

Za mene je jedina korist od ovog spota to što sam otkrio Helenu Rej, ali ne kao objekat požude, već kao sjajnog rokenrol fotografa i nekoga o kome bih voleo da čitam u nekoj od rubrika Heličerija („Kako sam postala...“ ili nekoj drugoj). Da, svakako da sam uhodio njen instagram profil i naravno da sam pogledao svaku jebenu fotografiju koju ima (o, previše je lepa da bih bio kul), ali u ovom spotu bih više voleo da sam je video dok fotografiše ili radi bilo šta drugo osim što pozira i svojom lepotom nadomešćuje sve ono što fali pesmi. Zaista, voleo bih da bendovi sa ovih prostora prekinu da se ugledaju na zapadne trendove i to jalovo insistiranje na korišćenju ženskog tela u promotivne svrhe. 'Ajde, ako ste već takvi rokeri i revolucionari, ubacite nekog trandžu u spot, iskoristite svoj video da se izborite za neku ideju, prekinite da nam podvaljujete, jer to što sam odlepio na Helenu Rej (čoveče, kako je lepa!), ne znači da ću zavoleti i vašu pesmu, čak naprotiv – veća je šansa da me odbijete.



Pročitajte i prethodne tekstove našeg serijala "Priče o spotovima".
Andrea Kane



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva