Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Ulver – eksperimentalno čudovište iz Osla



Sviđa ti se? Javi ostalima!

ULVER je jedan od najzanimljiviijih i „najčudnijih“ evropskih bendova koji obitavaju u „limbu“ između undergrounda i mainstreama. Naime, za ovaj bend su mnogi čuli, znaju za njega, ali ga ili nisu dovoljno ili nikako slušali. Bend je prešao put od klasičnog skandinavskog „black metal“ benda do “trip-hop” i “post rock-drone” atrakcije.

Ulver, 22 February 2010, Kraków, izvor: Wikipedia
Ulver je osnovan još 1993. godine u Oslu, prestonici Norveške. Ime duguje norveškoj reči za vuka i kao i većina grupa koja su sredinom devedesetih dolazili iz te skandinavske zemlje, isprva su svirali „black metal“ obogaćen folk i klasičnim detaljima.Vođeni pevačem Garmom (Kristofer Rygg), Ulver je prva tri albuma snimio kao povezanu konceptualnu trilogiju zasnovanu na skandinavskoj mitologiji i narodnim verovanjima. Ako je prvi „Bergtatt“ muzički bio pravi sirovi black metal, drugi „Kveldssanger“ je obilovao zvucima akustičnih gitara, horskim napevima i folk i klasičnim uticajima. Za mene je taj album i dan-danas, autentično remek delo, kojem se vrlo rado vraćam i često ga slušam.
Treća ploča „Natttens Madrigal“ je ponovo sva inspirisana „vukovima“, a muzički zvuči kao i većina skandinavskih black bendova tog vremena, sirovo, prljavo i izuzetno žustro.

Zaokret u zvuku grupe je počeo još 1997. godine kada u bend dolazi klavijaturista Tore Ylwizaker čije ideje prihvata i ostatak Ulvera, pa već na albumu izdatom 1998. godine „Themes from William Blakes The Mariiage Of Heaven and Hell“ uz “black metal” muziciranje možete uporedo čuti i mešavinu industrial zvuka, progresivnog i “art rocka”. Iduće godine EP pod nazivom „Metamorphosis“ jasno daje do znanja kojim putem će Ulver krenuti.

Album iz 2000. godine „Perdition city“ i nekoliko EP-jeva apsolutno pravi otklon od metala i na njima se mogu čuti uglavnom elektronski ambijentalni radovi. Na sledećem albumu „Blood Inside“ dolazi do saradnje sa poznatim producentom Ronanom Chrisom Murphyjem koji u svom CV-ju ima i poslove sa bendovima kao što su King Crimson i California Guitar Trio i taj eksperimentalno-progresivni sound se može čuti na tom i sledećem albumu „Shadows Of The Sun“ koji je inače proglašen za „Norveški Album Godine 2007.“

Dve godine kasnije u grupu dolazi britanski multiinstrumentalista Daniel O Sullivan iz eksperimentalnog kvarteta „Guapo“. On donosi nove promene u zvuku i „Wars of the roses“ iz 2011. godine, a naročito album obrada bendova i pesama iz šezdesetih godina prošlog veka „Chilhoods End“ na kojem se mogu čuti, istina, skoro neprepoznatljivi koveri grupa kao što su „The Pretty Thing“, „ The Byrds“ i „The Troggs“ dodaju bendu novi prefiks – psihodelični. U međuvremenu grupa je prilično koncertno aktivna pa nastupa prilično uspešno širom Evrope, pomenimo samo nastupe u Londonu, Berlinu i Parizu a krajem 2011. godine izlazi DVD na kojem je dokumentovan performans Ulvera u saradnji sa „Norveškom Nacionalnom Operom“.

Album iz 2013.- te “MESSE I.X – VI.X” u saradnji sa „Tromso Chamber Orchestra“ donosi modernu klasičnu kompoziciju podeljenu na šest delova koja je odbila neke rock fanove, ali ih je zato otkrila neka nova publika željna eksperimentisanja. Sledeće godine uleću u novi eksperiment i sa drone legendama Sunn O))) snimaju split album “Terrestrials” koji iako koncipiran kao potpuno nekomercijalan splet zvukova ulazi na finsku top listu i zadržava se na ne baš visokom 47. mestu, ali je kuriozitet da je uopšte tamo i zalutao.

Zasada poslednji album “ATGCLVLSSCAP“ čije ime ustvari predstavlja prva slova svakog znaka zodiaka na engleskom jeziku, donosi kolekciju uživo odsviranih pesama, koje su kasnije u studiju producirane, ispeglane i neke toliko promenjene da se nikako ne može reći da je to live album. Na ovom albumu, koji mi se prilično dopao, možete čuti razne uticaje, od trip-hopa do ambijentalnih pasaža i čak pop momenata.

Izvrsna „Nowhere (Sweet Sixteen)” je moj predlog za puštanje na bilo kojoj radio stanici koja drži do sebe. Ulver ima i gomilu albuma koji su urađeni kao soundtrackovi za filmove, ali o njima ne bih mnogo, jer ih nisam nešto puno slušao, a i ne zanimaju me puno.

Da zaključim, ideju da napišem članak o ovoj nesvakidašnjoj grupi sam dobio inspirisan stalnim Ulverovim ekperimentisanjem, traganjem za nečim novim, drugačijim. Ulver u svojoj bogatoj diskografiji ima odličnih i manje odličnih albuma, ali svakako zaslužuje da svi oni “otvorenog uma” probaju da daju šansu ovom netipičnom norveškom proizvodu.

Zoran Popnovakov (Dotkomsite)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva