Četvrt veka pank priče zvane Goblini – uživo iz niške Banovine
Helly Cherry
Goblini, jedan od najznačajnijih i najdugotrajnijh pank sastava na našim prostorima održao je sinoć (14. jula) slavljenički koncert u niškoj Banovini, povodom proslave 25 godina postojanja i 20 (zapravo 21) godina od izlaska albuma „U Magnovenju“.
Kao predgrupa šabačkom bendu nastupili su Cepeni Ćunci, koji su takođe slavili jubilej, 20 godina od izlaska albuma „Bugarska politika“ . Kao i uvek, nastupili su energično i zagrejali decu iz komšiluka za daleki put. Interesanto je da Ćunci postoje čak i duže od glavnih zvezdi jučerašnje večeri. U svakom slučaju, odličan spoj snaga iskonskog i živalog (kakav i treba da bude) pank roka unutar zidina Univerziteta južne pruge.
Kao predgrupa šabačkom bendu nastupili su Cepeni Ćunci, koji su takođe slavili jubilej, 20 godina od izlaska albuma „Bugarska politika“ . Kao i uvek, nastupili su energično i zagrejali decu iz komšiluka za daleki put. Interesanto je da Ćunci postoje čak i duže od glavnih zvezdi jučerašnje večeri. U svakom slučaju, odličan spoj snaga iskonskog i živalog (kakav i treba da bude) pank roka unutar zidina Univerziteta južne pruge.
 |
| foto: Ivan Dinić |
Malo posle 22h, sa minimalnim zakašnjenjem, Goblini izlaze na scenu i na oduševljenje pune Banovine - odmah počinju da „prže“; doduše, nešto sporijim tempom, jer je čast da otvori koncert dobila balada „U odbrani zla“. Dok se uživalo u pivu i dobrim rifovima iza benda se vijorila zastava sa imenom benda – za potpun audio-vizuelni spektakl kakav samo Šapčani umeju da isporuče. Golub u kiltu, vrlo brzo i bez majice poput svetionika stajao je na sred bine dok su zidovima odzvanjali stihovi prve pesme. Po zavšetku Golub je pomenuo i nedavno preminulog frontmena benda Novembar, Goran Kostića Kostu i zahvalio mu se na svemu što je učionio za muziku i prijateljstvo poručivši da će zauvek biti sa nama kroz svoja dela i svoje pesme. Emotivan trenutak završen je prvim akordima kultne „U magnovenju“ što je podiglo publiku, te se orilo u glas „nameštam usta za a, izgovaram u“... Posle toga, uhvatio se ustaljeni ritam kada su Goblini u pitanju, sa klasicima poput „Anja volim te“, „On je, ona je“, „Privatni rat“ , „LSD se vraća kući“ i druge.
Interesantan i šaljiv detalj dogodio se u trenutku kada je Golub primetio redare i velike količine piva u njihovim rukama, kako isto nose prema šanku na „dopunu“. Uz luckastu poruku upućenu Nišlijama, da nastave da piju, bend započinje „Petra je opet pijan“. Feedback od strane vatrene južnjačke publike nikada ne manjka, niti je ikada mlak. Mladi u prvim redovima skaču, igraju, poskakuju i koketiraju između sebe, dok nešto stariji fanovi, generacijski bliži Goblinima, drže zadnje redove fronta, pevušeći poznate stvari za sebe i cirkajući hladno točeno. Posle jedne takve lepo upakovane pank bajke, stižemo do još jedne svima poznate i drage, „Ne trebam nikome“, kako bismo nakon nje u dahu krenuli na „Dalek put“. Uvek prisutna, fantastična interakcija benda i publike, frontmena i najvatrenijih prvoredaša, uigranog dvojca Leo & Alen za gitarama, energične ritam mašine za bubnjevima i furioznog Kokotovića za bubnjevima – to je sve što je potrebno da jedna rokenrol svirka dodirne najviše moguće standarde. Prosto ne smemo zaboraviti i to da je fenomealni bubnjar, Milan Arnautović sinoć svirao sa polomljenom ključnom kosti (sa sve fiksatorima!). Nastavilo se „Lunom“, sa snažnom željom da nam poruče da budemo jaki i pobedimo naše demone. I kao da bacaju vodu na vrelo ulje, zapljuskuju nas „Punk’s not dead“ i „Voz“, koji nas vodi ka vrtlogu emocija i zenitu energije - gde nas čeka jasan zaključak da - „Ima nas“, sa kojom završavaju nastup.
Uz glasnu molbu publike, izlaze na bis i počinju pesmu „Marjane“, posvetu frontmenu benda „KUD Idijoti“, legendarnom Tusti, koji je preminuo pre pet godina. „Deca iz komšiluka“ su polako zatvorila ovogodišnji nastup i podsetila nas zašto volimo šabačke pankere koji su se svojski potrudili da nas provedu kroz svojih 25 godina postojanja.
Interesantan i šaljiv detalj dogodio se u trenutku kada je Golub primetio redare i velike količine piva u njihovim rukama, kako isto nose prema šanku na „dopunu“. Uz luckastu poruku upućenu Nišlijama, da nastave da piju, bend započinje „Petra je opet pijan“. Feedback od strane vatrene južnjačke publike nikada ne manjka, niti je ikada mlak. Mladi u prvim redovima skaču, igraju, poskakuju i koketiraju između sebe, dok nešto stariji fanovi, generacijski bliži Goblinima, drže zadnje redove fronta, pevušeći poznate stvari za sebe i cirkajući hladno točeno. Posle jedne takve lepo upakovane pank bajke, stižemo do još jedne svima poznate i drage, „Ne trebam nikome“, kako bismo nakon nje u dahu krenuli na „Dalek put“. Uvek prisutna, fantastična interakcija benda i publike, frontmena i najvatrenijih prvoredaša, uigranog dvojca Leo & Alen za gitarama, energične ritam mašine za bubnjevima i furioznog Kokotovića za bubnjevima – to je sve što je potrebno da jedna rokenrol svirka dodirne najviše moguće standarde. Prosto ne smemo zaboraviti i to da je fenomealni bubnjar, Milan Arnautović sinoć svirao sa polomljenom ključnom kosti (sa sve fiksatorima!). Nastavilo se „Lunom“, sa snažnom željom da nam poruče da budemo jaki i pobedimo naše demone. I kao da bacaju vodu na vrelo ulje, zapljuskuju nas „Punk’s not dead“ i „Voz“, koji nas vodi ka vrtlogu emocija i zenitu energije - gde nas čeka jasan zaključak da - „Ima nas“, sa kojom završavaju nastup.
Uz glasnu molbu publike, izlaze na bis i počinju pesmu „Marjane“, posvetu frontmenu benda „KUD Idijoti“, legendarnom Tusti, koji je preminuo pre pet godina. „Deca iz komšiluka“ su polako zatvorila ovogodišnji nastup i podsetila nas zašto volimo šabačke pankere koji su se svojski potrudili da nas provedu kroz svojih 25 godina postojanja.
Darko Stanković