Wovenhand (SAD) + Wacky Blues Professors (Slovenija)
Dom Omladine – Beograd
17.5.2017. – 21h

Američki alternative country sastav na čelu sa ekscentričnim Dejvid Judžin Edvardsom nastupio je sinoć, sedamnaestog maja, u sali ’’Amerikana’’ beogradskog Doma omladine. Beogradski fanovi su poslednji put Wovenhand mogli gledati pre dve godine, kada su na repertoaru ovih američkih alternativaca bile pesme sa svežeg albuma ’’Refractory Obdurate’’. Ovog puta setlistom su dominirale pesme sa najnovijeg albuma ’’Star Treatment’’, koji je doživeo svojevrsnu promociju pred beogradskom publikom. Na beogradskom koncertu podršku su im pružili ljubljanski bluzer Wacky Blues Professors.

Vrata Doma omladine su bila otvorena već u 20 časova. Program je upotpunjen izložbom fotografija Nemanje Đorđevića pod nazivom ’’Iskrenost’’, koja je inspiraciju našla u liku i delu frontmena grupe Wovenhand Dejvidu Judžinu Edvardsu i na čiji je blagoslov naišla. Izložba, koja je sačinjena od dvadesetak fotografija benda nastalih tokom poslednje balkanske turneje, ali i nastupa od pre 8 godina, biće otvorena do 21. maja.


Bend koji je otvorio ovo spektakularno veče bio je ljubljanski Wacky Blues Professors, odnosno Prismojeni Profesorji Bluesa, u originalnom nazivu. Bend je nastao 2009. godine i čine ga četiri individue Miha (na usnoj harmonici i vokalu) i Julijan Erič (za gitarom i mikrofonom), Zlatko Đogić (bubanj i vokal) i Miha Ribarič (bas gitara). Nastup su krenuli strogo na vreme, u najavljenih 21 h. Veseli tonovi blues rock-a, uz vidnu angažovanost na bini, su doprineli dobroj atmosferi koju su napravili ovi razdragani slovenački bluzeri. Bilo je interesantno gledati ceo bend kako uživa u svom performansu, a taj užitak se najbolje mogao videti na izrazu lica basiste Ribariča i najagilnijeg člana benda usnog harmonikaša Mihe Eriča. U setu od pet pesama, posebno su se izdvojile ’’Death Proof’’’, ’’Race Me Down The Street’’ i ’’Ragin’ Mad’’. Publika je bila poprilično statična, uz individualne plesne ispade na koje je nagnao zvuk Ljubljančana. Interesantna stvar kod benda je da su vokalno svi uključeni osim basiste, pa je jednu pesmu pevao bubnjar Zlatko, zatim Julijan gitarista, pa Miha Erić usni harmonikaš, koji je pred poslednju pesmu bacio majicu benda u publiku i time usrećio devojku koja se zadesila u prvom redu koji je bio nešto udaljeniji od bine. Nakon trideset pet minuta energičnog nastupa, bluzeri su se povukli sa bine i binskim majstorima prepustili pripremu za poslasticu večeri. Zaštitne ograde ispred stejdža nije bilo, pa je publika mogla biti tik uz bend, što se i dogodilo. Zanimljivo je bilo videti da je dobar deo publike, koji je ispratio i predgrupu, kao na pristisak dugmeta prišao bini odmah nakon što su se Slovenci oprostili od iste.


Ažurnost je bilo nešto što je krasilo ovaj događaj, pa se tako u najavljenih 22 časa na binu penju oni, Wovenhand, predvođeni harizmatičnim Dejvid Judžin Edvardsom. Skoro puna ’’Amerikana’’ je vidno uzbuđena, gromoglasnim aplauzom i povicima dočekala bend, kojeg je na binu uveo intro  indigenog stanovništva Sjedinjenih Američkih Država. Pesma kojom su započeli nastup bila je ’’Hiss’’ sa pretposlednjeg albuma ’’Refractory Obdurate’’, da bi potom usledile ’’Crystal Palace’’, ’’The Hired Hand’’, ’’The Quiver’’ i ’’Swaying Reed’’ sa aktuelnog ’’Star Treatment’’. Spoj alternativnog kantri zvuka sa neofolk, folk rok i rokenrol momentima uz elemente psihodelije, muzike nativnog američkog stanovništva i raznih drugih eksperimentalnih melodija je nešto kako bih mogao uokviriti sonični derivat Wovenhand-a. Idućom pesmom ’’Salome’’ su se na trenutak vratili na ’’Refractory Obdurate’’ album iz 2014. godine, a narednom ’’All Your Waves’’, gde smo čuli i prvo Dejvidovo ’’Thank You’’, ponovo na poslednji, osmi po redu studijski ’’Star Treatment’’. 

Bravure na svom hibridnom instrumentu bendžo-mandolini kojom je zamenio električnu gitaru pokazao je u narednim pesmama ’’Corsicana Clip’’, ’’The Refractory’’ i ’’Obdurate Obscura’’. Svaka od ovih pesama je odsvirana sa puno žara i energije, što se najbolje moglo videti kod samog frontmena Dejvida koji je tokom nekih od navedenih padao u trans i nanosio ugrize sopstvenoj ruci, kod drugih je pak imao neke svoje plesne performanse, a u pojedinim momentima je pantomimom objašnjavao  lirički sadržaj numere. Mora se primetiti da je zvuk bio fenomenalan i da se bend svojski trudi da upriliči potpuni ugođaj publici. Bubanj za kojim je sedeo Ordi Garison je bio dodatno ozvučen sa još dva mikrofona, pa se u nekim trenucima sticao utisak da si u preriji ili makar u nekom filmu o ’’divljem zapadu’’ gde su Nativni Amerikanci dominantne uloge. ’’Crook And Flail’’ i ’’Five by Five’’ su nas vratili na ’’Star Treatment’’, a numerom sa istog albuma ’’Low Twelve’’ su se oprostili od publike. Dejvidovo ’’Thank you very much’’ i improvizovano ’’rukovanje’’ sa publikom odvelo ih je sa bine. Zvuci indigene Amerike sa početka nastupa su ih ispratili, ali je takav outro, bio zapravo intro za bis. Za svoj vintidž mikrofon na stalku od ostataka američke zastave, Dejvid se vratio sa svojom bendžo mandolinom ne bi li odsvirao i distorzirano otpevao jednu od dve numere za kraj. Vratio nas je na ’’Refractory Obdurate’’ pesmom ’’King David’’. Još jedna u nizu interesantnih stvari u celokupnom muzičkom prikazu benda jesu drugačije koncertne interpretacije svojih numera u odnosu na studijske verzije. Neke pesme su duže trajale, neke su imale arhaične vokalne uvode i razrade, a neke su odsvirane, pa i otpevane u nekom drugom, melodičnijem maniru. Za sam kraj koncerta jedina koja nije deo potonja dva albuma, a jeste ’’The Laughing Stalk’’ pesma ’’King O King’’. Svetla su se popalila nakon sat i dvadeset pet minuta svirke, u 23 i 25. Ordi Garison, bubnjar, Nil Kinir, basista, Čak Frenč, gitarista i neumoljivi frontment sa šeširom i perom na istom, Dejvid Judžin Edvards za mikrofonom i gitarom, pozdravili su publiku i napustili binu. U nadi da će izaći na još jedan bis, publika je čekala, međutim Wovenhand je još jednom sa balkona pozdravio fanove i napustio ’’Amerikanu’’.


Vidno zadovoljni, fanovi su se uputili ka štandu sa garderobom i nosačima zvuka Wovenhand-a, gde se kasnije pojavio Dejvid, deleći autograme fanovima. Odličan koncert, pun arhaičnog, čudnog, psihodeličnog, eksperimentalnog, ali ponajviše potpunog muzičkog užitka i predstave. U nadi ka ponovnom, uživaćemo u uspomenama sa ovog, spektakularnog koncerta.

Nemanja Mitrović Timočanin