Daleko nepotrebno jesenje vreme je dobro samo za dve stvari: za spavanje i za odlazak na svirku. S obzirom da je bio petak i da rani odlazak u krevet nije dolazio u obzir, jedino logično rešenje je bio odlazak na svirku. U požarevačkom klubu „KB“ su gostovala dva veoma zanimljiva benda: beogradski „Sharks, Snakes &Planes“ i napuljski „V-Device“. Pošto sam tokom cele nedelje bio zauzet preslušavanjem albuma za potrebe recenziranja, nisam stigao da se makar upoznam sa onim što ova dva benda nude, te sam gotovo na slepo otišao na svirku. Zanimljivo je da nisam ni planirao da pišem raport, već da uz pivce uživam u svirci sa „bezbedne udaljenosti“ (najverovatnije kod šanka). No, stvari su (ponovo) ispale drugačije. Jer, svirka se može opisati samo jednom rečju, a to je: „vau!“ „V-Device“ i „Sharks, Snakes & Planes“ obitavaju u istom žanru koji se može krstiti i kao neo-grunge, ali se ne libe zalaženja u tvrđe alter-rock vode, što svakako daje na snazi same muzike.


Italijanska četvorka, koja je prva nastupila, je kao neka mešavina „Audioslavea“ i „Seethera“ i to veoma, veoma dobra. Kao i svako ko je tinejdžerske godine proveo u devedesetim i ja sam jedan poduži period rado slušao ono što je „zvuk Sijetla“ iznedrio. Stoga mi je izuzetno prijalo da uživo čujem nešto što me je podsetilo na to vreme, a da je opet novo, sveže i stopostotno „catchy“. Zanimljivo je da umesto drugog gitariste imaju klavijaturistu koji je ujedno i osoba zadužena za puštanje semplova sa laptopa, čime uspevaju da stvore zvuk bez ijedne rupe. Posebno mi se svidelo što se ne libe da svojoj muzici dodaju i malo blues-rock uticaja, kao i stonera, i to u odličnoj razmeri sa grunge osnovom. Njihov set je u najvećoj meri bio veseo, poletan, ali i opuštajuć. Atmosfera koju su svojom odličnom izvedbom, ponašanjem na bini i komunikacijom sa publikom stvorili je bila zaista odlična. Sigurnost prilikom sviranja i maksimalno profesionalan pristup „zanatu“, kao i očigledno uživanje u svemu tome je naišlo na odličan prijem kod prisutnih, a povratna reakcija se odrazila i na same članove benda koji su delovali itekako zadovoljno.


Beogradska petorka je Požarevljanima prezentovala nešto teskobniji i mračniji zvuk. Težak, oštar i zarazan. Sve vreme tokom njihovog nastupa sam pokušavao da se prisetim jednog benda na koji su me na momente podsećali. Tek ujutru sam prošao kroz datoteke na kompu da bih konačno dobio odgovor na svoju mozgalicu – u pitanju je američki „Pinwheel“. Ostatak njihove muzike me je asocirao i na „Silverchair“ (heh, ponovo deža vu) i na „Psychotermiu“, što nikako nije loše iz prostog razloga što to nije kopiranje tuđeg zvuka, već samo zvučna varijacija i to predobra. Koliko god da su drugačiji od svojih prethodnika, slobodno mogu reći da su se muzički sjajno uklopili. Njihove stilske razlike ih sjedinjuju, a osobine koje dele (apsolutno perfektna prezentacija znanja, kreativnosti i umeća) ih čine savršenom kombinacijom za svirku. Nećete na njihovim nastupima praviti šutke, ali ćete definitivno headbangovati u ritmu muzike, a oni sa dužim kosama će po dolasku domovima imati poduže seanse sa češljevima. Vreme koje za njih izdvojite se višestruko isplati, jer i „Sharks, Snakes & Planes“ i „V-Device“ daju sve od sebe da se ne pokajete zbog toga. Uzgred, sem što su sjajni muzičari, takođe su i sjajni sagovornici, spremni da zastanu i prozbore po koju reč sa vama kao sa ortacima, a ne kao fanovima.

Iako volim da popijem hladno, eventualno točeno pivo u gradu, moram reći da mi mnogo više prija da to bude na nekoj ovako dobroj svirci. Nebitno je da li je u pitanju meni poznato ili nepoznato ime, bitno je da na samom kraju mogu da podvučem crtu i kažem: „odličan, pet-nula-nula“. 

Antonio Jovanović