Forgotten Scream: Želimo da kroz muziku motivišemo ljude



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Bend je osnovan 2010 godine kada su gitaristi Antal Kovač i Julijan Vojin zajedno napisali prvu pesmu „Forgotten Scream“ po kojoj je bend kasnije dobio ime. Nakon nekoliko godina stvaranja pesama, projektu se priključio i Nebojša Grujić u ulozi pevača. Posle neuspešne misije da pronađu odgovarajućeg bubnjara i basistu, koji bi se uklopili u viziju benda, odlučili su da album izbace kao trio i time privuku ljude koji bi im se priključili. Snimanje albuma „Changes“, kao i sav propratni materijal, su preuzeli da urade sami, jer poseduju znanje iz oblasti, muzičke, video, i grafičke produkcije. Marta 2016. su počeli sa produkcijom albuma, a godinu dana kasnije su ga zvanično objavili putem interneta.


HC: Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
FS:
Nastao je iz velike strasti i ljubavi prema muzici, fokusirano na metal. Bend smo oformili još u srednjoj školi tako da nam je u suštnini glavni cilj bio da sviramo muziku koju volimo. Konstantno inspirišemo jedni druge, i na kreativan način smo sve to spakovali u muziku. Ovaj bend nam je značajan jer je zasnovan na velikom prijateljstvu, međutim ono što bi druge privuklo jeste što on na neki pozitivan način oslikava metal komunu.

HC: Ideologija, motivi i filozofija benda...
FS:
Po tom pitanju smo neopredeljeni ali kroz muziku, tačnije kroz tekstove pokušavamo da vratimo metal-u ono što je on nama pružao… neku svetlost u teškim trenutcima. Tako da je naša “misija” da kroz muziku motivišemo ljude.

HC: U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
FS:
Do sada se nismo previše dotakli društvenih tematika i nekakvih socijalnih problema, možda to činimo u neku ruku kroz pesme ”Empty Veins”, ”Anger of the Gods” i ”Rebirth” gde je fokus na kritici apsurda slepog praćenja nekih ideologija, a ”Changes” oslikava ”očajničku” borbu protiv sistema u nadi da će jednog dana biti bolje.

HC: Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
FS:
Veoma lako, ako svi dele istu strast za tu muziku. Ma da se tu upliću razni faktori, posao, porodica, i druge obaveze.

HC: Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
FS:
Primarno je trenutni nedostatak bubnjara i basiste. Trenutni, jer se dogovaramo sa dvojicom za koje se nadamo da će se uklopiti u našu priču. Druga stvar je vreme, jer pored ovoga imamo druge obaveze poput posla i fakulteta... Treća stvar je naravno novac, međutim imamo tu sreću da posedujemo znanja koja su potrebna za realizaciju ovakve ideje, međutim to znači da nam je fokus „na sve strane“ i neki aspekti možda nisu savršeno urađeni. Poslednja stvar je nedostatak opreme, album smo snimili kod kuće sa prosečnim desktop računarom, jeftinim kondenzatorskim mikrofonom, prosečnom audio karticom i nekolicinom pluginova.

HC: Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
FS:
Svima koji su otvorenog uma i bez predrasude prihvataju našu muziku, nadamo se da će se ljudima svideti.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva