Tamna pozornica i tajni zvuk: Psihokratija - "Diskografija 1988-1991" (PMK Records)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Šta vam pada prvo na pamet kada čujete reč "goth"? Ako ste pripadnik mlađe generacije i niste nekim čudom nabasali na sjajne bendove koji su delovali tokom osamdesetih, hraneći se pepelom prve punk eksplozije, svakako ništa nije izgubljeno. Ukoliko vam je poznat taj pojam i nekako uvek zamišljate ljude obučene u crno sa ogromnom natapiranom kosom i opakom šminkom, niste ni vi daleko. Jedan od bendova koji nije mnogo pratio "kozmetičke" postulate gotha, ali muzičke itekako jeste su junaci ove priče. Prvi susret sa ovim bendom je bio uobičajen za moju tadašnju percepciju brzog preslušavanja muzike i još bržeg zaboravljanja iste, nasumice tražeći po Internetu nešto novo. Tad sam bio i nekoliko godina mlađi, a vremenom se taj isti bend nekako pojavio opet na sceni (čitaj, ovih dana), pa stičem utisak da sam nešto i nepotrebno preskočio.

Takva situacija je bila i sa kultnim beogradskim bendom zvanim Psihokratija, koji se kao projekat njegovog frontmena Gorjana Krstića, vratio posle 25 godina neaktivnosti. Nedavno se njihov magnum opus "Diskografija 1988-1991" pojavio u izdanju PMK Recordsa. Prvobitno je trebalo da izađe samo neobjavljeni album "U teatru misterije", koji je sam po sebi dovoljno mističan da ukloni svaku sumnju da se radi o nesvakidašnjem projektu, koji je u sebi sadržao klicu jednog prilično zapostavljenog žanra sa ovih prostora kao što je dark cabaret (teatralno zvuči, a tako i izgleda, pretpostavljam) - možda i jedini koji su to uspešno i realizovali.

Teško je komentarisati i tumačiti jednu (za sad) kompletnu diskografiju. U samoj srži projekta, prva linija je izrazita "goth" atmosfera, koja je karakteriše opus Psihokratije, prozračne i eterične synth deonice i izrazito minimalistički pristup, koji sam nekako uvek povezivao sa Nišlijama, Trivaliom. Pored jake ritmičke podloge, ono što bih izdvojio kao kvalitete Psihokratije jesu tekstovi na srpskom jeziku (koji se izbegava u većini slučajeva kao "nepodoban" za bilo koji specifičniji žanr, i ne može niko da tvrdi suprotno) i skoro narativni izraz u pevanju.

Oko prvog uradka "Album mentalnih fotografija" (i singlova koji nisu našli prostor do sada) neću puno govoriti zbog njihovog potvrđenog kultnog statusa, stoga ću samo napomenuti da su prve kompozicije i debi album nepogrešivi pokazatelji energije koju bend u svojim počecima poseduje. Od omota do pesama, nema mesta zamerkama.

Ipak, tu je poslastica za ljude koji prate Psihokratiju i oni koji su je otkrili u predugom periodu neaktivnosti, a to je album "U teatru misterije". Pominjao sam dark cabaret uticaji, i mislim da neću pogrešiti ako kažem da je ovo jedini album koji inkorporira ovaj specifični žanr, i to u sopstvenu korist. Cela potka albuma je evidentno i nedvojbeno zamišljena za veoma mračni pozorišni komad (za koji se nadam da će se jednom i odigrati), te je taj utisak itekako prisutan. Minimalistički je isproduciran, ali jezgrovit sa mnoštvom synth deonica, moram pomenuti, i sjajnim ženskim vokalom (jaki, prodorni ženski glasovi me uvek podsećaju na Diamandu Galas, ne znam zašto), koji se nadigrava sa glasom pevača, kao u kakvoj operskoj ariji, postavljenoj u dijametralnoj suprotnosti svetlosti. Kao takav, verovatno neće dopreti do svakog uha, kome je konceptualna muzika strana pojava.  Nemam nijednu zamerku na album, dopada mi se priča kojom album započinje, te se potom razvija pomoću muzike i veoma sugestivne lirike. U izvesnim trenucima sam imao osećaj da slušam goth Carminu Buranu iz sutona XX veka - čudno, ali neophodno poređenje, priznajem.

Naposletku, ako sebe smatrate muzičkim entuzijastom, ovaj album je neizbežan komad istorije "darkerske" muzike na našim prostorima.

Ako sam vas kojim slučajem zaintrigirao ili postideo jer sebe smatrate goth/dark osobom, a niste znali za ovaj dragulj, preporučujem Psihokratijin opus kao referentnu tačku.

Pored svega, moram da pomenem i njihovo učešće na kompilaciji "TRIBUTE TO DOBRI ISAK - I mi plačemo iza tamnih naočara" sa obradom pesme "Feniks", kao i da se zahvalim gospodinu Gorjanu Krstiću na ukazanoj časti i prisustvom na kompilaciji "~22~" izdatoj od strane moje malenkosti, gde je Psihokratija zastupljena sa neobjavljenom pesmom "Strast".




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva