Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Branko Golubović Golub (Goblini): Voleli bismo da se naša publika malo više otvori i prema bendovima nove generacije



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Nakon završetka odličnog novosadskog Koncerta godine, sačekala sam Branka Golubovića Goluba pored bine, jer smo se dogovorili da posle koncerta uzmem izjavu. Kako je on odmah po silasku sa bine izašao iz ograđenog prostora, dala sam se u trk. Upitah za izjavu, pa tako završih u do sada za mene nepoznatim prostorijama SPENS-a, među kojima je bila i garderoba Goblina.
Nakon što sam odbila ponuđeno pivo, seli smo i, umesto kratke izjave, imali kratak razgovor jer su meni pitanja neplanirano navirala u glavu i morala sam da iskoristim priliku. U ovom prijatnom razgovoru, Golub i ja smo se dotakli koncerta koji se upravo završio, kao i priče o sledećem izdanju Goblina.

foto: Ana Bačanin, HC arhiv
HC: Da li bi se, s obzirom na to da nastupate na ovom koncertu kad god ste u mogućnosti, moglo reći da vam je on najdraži način završetka koncertne godine, ili bi vam ipak bilo draže da je u pitanju vaš samostalni koncert?
Golub: Ja mislim da je u ovoj zemlji to najefektivniji način da završiš godinu. Ovo se ne zove džabe Koncert godine, ovo jeste koncert godine. Ono što smo mi uvek govorili je da je jedino što bismo mi voleli da vidimo da se daje malo više prostora mlađim bendovima jer verujemo da u ovoj zemlji ima masa dobrih bendova koji zaslužuju da se pojave na ovoj predivnoj velikoj bini. Znamo i da su mogućnosti ograničene, da ljudi iz organizacije rade sve što je u njihovoj mogućnosti da se to i ostvari. Goblini će i dalje da pružaju podršku mladim bendovima da dođu ovde i sa nama podele binu.

HC: Sada govorimo o podršci mladim bedovima, ali je, na večerašnjem koncertu, za vreme nastupa dva mlada benda u ovolikom prostoru bilo desetak novinara i možda po koji prijatelj benda. Šta je razlog tome? Da li to što za mlade bendove nema publike ili je ljudima previše rano da dolaze na koncert u četiri sata?
Golub: Baš je danas Vlada rekao nešto izuzetno bitno, a to je da mi nemamo krizu bendova, imamo sjajne bendove, mi imamo krizu publike. Publika se ne otvara prema novim bendovima zbog ovog ili onog razloga. Mi se stvarno ne žalimo, mi imamo predivnu publiku i uvek ćemo podeliti ludačku energiju sa njima, ali voleli bismo da vidimo da se malo više otvore i prema bendovima nove generacije. Zaista tu ima sjajnih stvarih da se čuje.

HC: Igrom slučaja, na Šabačkom letnjem festivalu, pred nastup grupe Atheist Rap, srela sam Alena, koji je tada rekao uz meze radite u novom albumu i da vam se ne žuri da ga objavite. Znate li kada tačno planirate da objavite taj album ili radite polako i nije bitno kad ćete da završite?
Golub: Apsolutno nismo želeli da se ograničavamo bilo kakvim rokovima iz prostog razloga što nam to ovog puta nije ni potrebno. Naš poslednji album, „Roba s greškom”, je morao da izađe što pre, jer smo želeli da nastavimo da sviramo i da pokažemo ljudima da ne želimo da živimo od stare slave, nego da još uvek imamo šta da kažemo. A ovog puta radimo album apsolutno opušteno. Kad će izaći – ne interesuje nas! Možda sledeće godine, možda 2018. Definitivno ne 2019.

HC: Kako Goblini imaju probe u kojima svi učestvuju? Da li se to dešava samo kada dolazite u Srbiju ili se one odvijaju putem interneta? Ipak je tehnologija čudo.
Golub: Tehnologija je čudo, a? Radimo probe tako što su momci u Batajnici i putem interneta mi pošalju demo snimak nečega na čemu ja radim. Napravim tekst, vratim im u roku od pola sata i to je sjajno. Međutim, koliko god to dobro zvučalo, kao, vau, tehnologija, 21. vek, ništa ne može da zameni energiju pet ljudi koji se nalaze na istom mestu. Tako da će sledeće godine definitivno biti manje svirki jer će nam biti cilj da što više vremena provodimo zajedno i da to vreme utrošimo na razmenjivanje ideja i rad na novim pesmama. To je momenat u kojem pesme nastaju – kad smo svi zajedno.

HC: Hoće li, možda, baš zahvaljujući tehnologiji, ponovo doći do snimanja pesama u ormaru, kao što je bio slučaj za pesmu Hladnog piva u kojoj ste gostovali?
Golub: Ja ne prestajem da radim u ormaru. Uradio sam još jednu pesmu za Novembar i čak jednu pesmu za decu. Tako da nastavljam da radim u ormaru. To je sjajan studio koji posedujem u Adis Abebi.

HC: Znači, ormar je odlična gluva soba.
Golub: Jednostavno, kada se nalaziš u ormaru, tu se nalazi masa odeće koja koja zadenfuje taj zvuk i praktično dobijaš savršenu gluvu sobu.

HC: Hvala Vam puno na ovom razgovoru.
Golub: Nema na čemu, bilo mi je zadovoljstvo.

Po završetku ovog razgovora izašla sam iz garderobe šabačkih pankera i nestala u noći zbog toga što su me napolju čekali, a zbog prazne baterije nisu mogli da me dozovu i ostavila Goluba da uživa u ostatku vremena sa svojim prijateljima iz benda, iz Srbije, ali i Etiopije.

Intervju pripremila Jelena Ostojić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva