Koncert godine: Poslednja velika rokenrol manifestacija 2016.



Sviđa ti se? Javi ostalima!


Odlazak u Novi Sad je postao moj tradicionalni ulazak u kraj kalendarske, kao i koncertne godine. Kud ćeš bolju završnicu od desetosatnog koncerta?

Koncert godine počeo je već u četiri sata posle podne, nastupom inđijskog sastava Harlekin, koji je jedan od dva benda koji su osvojili nastup na ovom događaju. SPENS je bio prazan, a bend su ispratili novinari koji su odlučili da dođu na vreme, kao i nekolicina prijatelja. Ovaj bend je dobar primer svežeg alt rok sastava. Tek nakon koncerta sam otkrila da je bendu ovo bila deseta svirka i moram vam reći da se to nikako nije primetilo. Bez obzira na manjak (čitaj: nepostojanje) publike, oni su odlično odradili svoj deo posla.

Drugi mladi bend koji je dobio priliku da nastupi ove godine je beogradski garažni alternativni rok sastav Hadži prodane duše. Uniformisani u crno-crveno, samouvereno su stupili na veliku koncertnu binu i otprašili svoju svirku. I dalje stojim iza toga da ovaj sastav daleko bolje zvuči uživo, kao i da imaju zabole-me-za-sve stav koji bi sigurno pokrenuo masu, da je mase bilo.

Cilj dovođenja Čoveka vuka, pa makar i pri početku koncerta, bio je izvlačenje ovog benda iz koncertne pauze, možda i njihovo predstavljanje nekoj novoj publici, koja nije upućena u rad benda. Karakteristični, blokautovski zvuk ispunio je salu i naišao na veliko odobravanje publike koja je počela da se okuplja. Bio je to kolektivni trans u trajanju od pola sata.

Nakon toga, bilo je vreme za prvi momenat pankera na ovom koncertu. Nema ni šest sati posle podne, a sada već prilično pristojna grupa ljudi skačući i praveći šutke peva "Čistićete ulice!" jer su na bini kultni Direktori, čiji je povratak izazvao oduševljenje na domaćoj pank sceni. Većini ljudi je ovo bio prvi put da slušaju ovaj bend uživo i atmosfera je bila odlična, kako na bini, tako i ispred nje.

Sve se samo još više zahuktalo nastupom Bjesova. Bend nije gubio vreme, ređali su pesmu za pesmom, a publika je divljala. Atmosfera je bila toliko dobra da mi je bilo izuzetno žao što ovaj sastav ne svira kasnije, kako bi ih ispratilo još više ljudi (mada se i u tom momentu koncert već mogao nazvati prilično pristojnim, pošto se parter solodno popunio) i da bi svirali duže. U svojoj glavi sam videla sliku atmosfere koja bi tek onda nastala.

Došlo je vreme za mali predah od divljeg skakanja uz razigrane tonove sastava za koji kažu da je jedan od najboljih evropskih rege sastava, a u pitanju su Irie FM. Ovaj bend je osvojio publiku, a među ljudima sam čula i komentare onog tipa "ovo nije muzika koja meni odgovara, ali je u pitanju jako dobar i kvalitetan bend", sa čime se ja apsolutno slažem i drago mi je da je publika bila takvog profila da podrži i sastave koje ne sluša.

Kolja i Grobovlasnici osvojili su publiku svojom bluz (a kasnije i fank i disko) melodijom i specifičnim tekstovima. Među ljudima je bilo mnogo njihovih fanova, koji su uživali u ovom nastupu glasno pevajući i skačući, dok je ostatak publike igrao uz muziku koja ti jednostavno nije dozvoljavala da stojiš u mestu i pažljivo slušali tekstove. Jednu pesmu je svakako znao veći deo publike, bez obzira da li slušali Kolju kod kuće ili ne, a to je bila "Pedofilija".


Predstavnik scene is zemlje nam komšinice, bio je sastav Urban & 4. Publika je u startu odlično reagovala jer su počeli baš sa onom pesmom koju svi znaju - "Budi moja voda". Ovo je bio odličan momenat za predah uz divan vokal Damira Urbana. Konačno sam uspela da odem na njegov koncert (pa makar i skraćen) i uživam u tim dubokim tonovima njegovog glasa koji te naprosto teraju da zažmuriš i u potpunosti se prepustiš. U momentima u kojima nisam žmurila, obratila sam pažnju na ljude oko sebe i stekla utisak da i oni imaju isti osećaj.

Jedini deo koncerta koji meni nije legao i nikako mi se nije uklapao u koncept ovog koncerta, iako je program bio veoma žanrovski šarenolik, bio je nastup sastava Van Gogh. Prema rečima osnivača ovog koncerta, Van Gogh je nastupio jer su oni jedan od bendova koji je svirao na prvom Koncertu godine, a dogovor je bio da se sviraju stare stvari, koje su bliže tipu publike koja posećuje ovaj događaj. Van Gogh su svejedno svirali i nove pesme, ali primetila sam da to većini publike uopšte ne smeta. Igralo se i horski pevalo, kao što, uostalom, i biva na svakom koncertu ovog sastava.

Dvadesetak minuta pre ponoći krenulo se sa pank završnicom za koju se jednostavno znalo da će biti odlična, zbog toga što ova dva benda nastupaju na ovom događaju iz godine u godinu jer publika to traži. Miloš Kričković Kriki najavio je Ritam Nereda, koji je dočekan uz ovacije. Veći deo koncerta provela sam iza bine čekajući izjavu, ali nisam ni morala da vidim publiku da bih znala kako je sve to izgledalo i kakva je bila energija. Sve se čulo. Energična svirka benda, oduševljene ovacije publike i grla koja jednoglasno kliču.

Nakon završeta nastupa Nereda, atmosfera je ostala na vrhuncu i kao takva dočekala Gobline, koji su zatvorili ovaj događaj. Moraću najviše da se osvrnem na atmosferu tokom ovog nastupa jer svi znao kako sviraju Goblini, pa o tome ne treba posebno pričati. Znamo i kakva atmosfera bude generalno, ali ono sinoć je bilo odlično! Igrom slučaja, uspela sam da tokom nastupa ovog benda budem s druge strane ograde, tako da sam imala odličan pogled na publiku. Bolji nego na sam bend. Tokom celog koncerta se divljalo, ali ono što je bio najbolji momenat je da su ljudi toliko kraudsurfovali, da je obezbeđenje na svakih desetak minuta izvodilo nekoga iz prostora iza ograde nazad u publiku. Jednog dečka čak tri puta.

Bila je ovo moje prvo stajanje u parteru nakon pet godina. Zahvaljujući tome što je nakon otprilike dva brža benda svirao jedan sporiji, preživeli smo i ja i moji zglobovi. Nakon što se koncert završio, a Golub krenuo van ograđenog prostora, moj novinarski moram-dobiti-tu-izjavu nagon je proradio, te se veče završilo ne samo jednom izjavom, već malo dužim razgovorom sa Golubom u garderobi Goblina jer su pitanja samo navirala od nekud. Što se mene tiče, bolje nije moglo da se završi.

Iako je ovaj Koncert godine bio nešto slabije posećen nego prethodni, bio je žanrovski najrazličitiji kada su u pitanju koncerti održani od povratka ovog događaja do sada. Nemam ništa specijalno da zamerim kada je organizacija koncerta u pitanju, ali imam kada je publika. Kao što je Vlada Kokotović iz Goblina sinoć rekao, nama ne fali dobrih bendova, fali nam dobre publike. Shvatam da je stajanje na desetosatnom koncertu naporno, ali sve se da izdržati. Bolje je da se mi kao publika tu jednu noć malo izmorimo, nego da mladi bendovi kojima je ovo verovatno prva šansa da sviraju na ovako velikom koncertu nastupaju pred deset ljudi u prostoru koji prima hiljade.

Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici

txt: Jelena Ostojić
foto: Jelena Petrović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva