Održan peti, jubilarni Pozitivan koncert u Novom Sadu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

U organizaciji Udruženja Prevent se već niz godina održavaju svirke u okviru kampanje obeležavanja Svetskog dana borbe protiv SIDE, uz pomoć mnoštva bendova i velikog odziva publike, kako bi se podigla svest o ovom problemu. I ove godine, Pozitivan koncert je održan peti put, 26.11. u The Quarteru, odličnom muzičkom prostoru koji je kao stvoren za ovakva dešavanja i ovakve tipove muzike. Ušavši u ovaj prostor prvi put i to prilično na vreme, dok je tu bilo svega nekoliko ljudi, imala sam prilike da ga osmotrim i upoznam se sa njim i njegovom kratkom istorijom uz pomoć plakata sa nekih prethodnih koncerata koje nažalost nisam imala prilike da posetim. Ljudi su se polako okupljali i koncertni prostor je istom tom brzinom dolazio do izražaja kao mesto u kojem se piše muzička istorija.


Prvi na redu bili su beogradski bend Degeneza, koji je nastao 2015. godine, sa članovima: David Seferović (gitara i vokal), Vukašin Milićević (bass), Uroš Zjalić (vokal) i Vitomir Milićević (bubnjevi). Ovaj mladi, i po mom skromnom mišljenju, veoma perspektivan bend, urnisao je moja očekivanja koja zapravo nisam ni imala, i to već prvom pesmom, što je dodatno doprinelo mom iznenađenju da ja upravo, tog momenta, slušam rezurekciju Novog talasa. Muzika ovog benda podsetila me je na bendove iz tog perioda i učinila je da ono što su ljudi doživljavali tada slušajući te bendove ja doživim sada slušajući Degenezu. Sirovi rock'n'roll brujao je sa zvučnika i prožimao celokupan prostor, a ja nisam mogla da dođem sebi od pomisli koliko ovi momci zvuče kao da sviraju već nekih 30+ godina, prvenstveno zbog lakoće i prirodnosti u svom nastupu, a zatim i zbog umeća i verovatno mnogo uloženog truda u ono što vole i rade. Ideja da se ono najbolje iz celokupne domaće diskografije oživi i predstavi novim, a i starim slušaocima, u potpunosti je ispunjena i treba da se nastavi u tom pravcu. Uz ovaj bend, Novi talas se budi i nastavlja gde je stao, možda čak i snažnije nego što mnogi pamte. Nažalost, ljudi su tek počeli da se okupljaju i mnogi su propustili ovaj sjajan performans, no nadam se da ubuduće takvu grešku neće ponovo napraviti. Degeneza u planu ima snimanje svog prvog albuma, koji možemo očekivati u skorijoj budućnosti.


Tri Kapljice, novosadski bend u čijem sastavu su Aleksandra Vukošić (bass i vokal), Mina Stojanović (gitara i vokal) i Vesna Vojvodić (bubnjevi), dočekane su tapšanjem i vrištanjem. S obzirom na to da postoje već dugo (doduše u drugačijim postavama), imale su priliku i šansu da stvore lojalnu bazu fanova koju viđam na svakoj njihovoj svirci. I sama sam dugogodišnji lojalan fan, pa možete probati zamisliti moju sreću što imam priliku da pišem ove redove o njima. Čitav nastup obilovao je pesmama koje su spoj rock'n'rolla, punka, ska, hardcore-a, reggae-a, gde nijedna pesma nije bila sporog karaktera, tako da je cela setlista bila savršen recept za dizanje adrenalina, skakanje, igranje i uživanje u izvrsnoj energiji i dinamici koju ove devojke emituju. Pravo je uživanje gledati nekoga ko vidno uživa u onome što radi i stvara, što su one pokazale na mnogo načina. Odlični melodični rifovi, karakteristične bass linije, brz tempo bubnjeva i različiti tipovi vokala koji se međusobno sjajno dopunjuju, samo su neke od odlika ovog benda. Tekstovi pesama, sa introspekcijom kao centralnom temom, su skoro podjednako zastupljeni i na srpskom i na engleskom, što je pravo osveženje za muziku na ovim prostorima. Iako je ovo bio nedovoljno dug nastup, devojke su dale sve od sebe da se svi dobro provedemo i zagrejemo, želeći da nastup traje barem još toliko. Od Tri Kapljice se u skorije vreme očekuje album, a takođe i video spot za pesmu "Hajde".


Wolfram, takođe bend iz Novog Sada, nastao je 2011. godine, pod okriljem sledećih članova: Aleksandar Apić (bass, gitara i vokal), Branislav Božanić (gitara), Dušan Prentović (bubnjevi/perkusije), Jana Zurovac (vokal i gitara) i Marko Dorić (gitara, vokal, perkusije i programming). Ovaj bend, uživo, je takvom brzinom doživeo status otkrovenja u mojoj "knjizi" da to nije normalno. Kakva kompleksnost muzike, kakva izvedba - pa uživala sam u svakom tonu iščekujući sledeći. Brutalne i snažne melodije, sa moćnim vokalom, podsećali su na svojevrstan miks raznih svetski poznatih izvođača kojima su očigledno bili inspirisani u stvaranju svog ličnog zvuka. Preplitanjem žanrova kao što su post-rock, industrial, electronica, post-metal, i mnogi drugi, bend je taj svoj zvuk nazvao Acid Metal. Energije na bini i van nje nije falilo, čak i u toku nekoliko sporijih pesama. Emocije su prštale na sve strane, tenzija između nas i muzike mogla se nožem seći, a uživanje i prepuštanje bilo je neizbežno. Iako su im svi tekstovi pesama na engleskom, nastup su završili pesmom na srpskom jeziku koju su ovom prilikom prvi put izveli uživo i u kojoj je ženski vokal najviše dominirao. Smatram da je ovo zaista redak domaći bend koji bez problema mogu da zamislim kako uspeva da napuni ogromne koncertne sale širom sveta. 


Za kraj, bend Piknik, isto iz Novog Sada, dobro poznati Piknik koji postoje još od 1995. godine. Namenski su se predstavili u krajnje pozitivnom svetlu, svirajući isto takve pesme, povezujući svaku sa pričom o sigurnom i zdravom sexu, što je i bila tema ovog muzičkog susreta. I naravno, sve sa određenom dozom humora, i to baš u njihovom stilu. Angažovanim tekstovima, prodornim glasom i pankom (u širem smislu reči) koji ne umire učinili su da The Quarter postane ogromna igranka, odnosno skakanka, gde su ljudi jednoglasno pevali svaku reč. Iako su svirali poslednji i čini mi se najduže (jer su na neki način bili hedlajneri), ni u jednom momentu energija benda, a ni publike nije jenjavala. Bio je to neverovatan spoj dvosmernog i obostranog uživanja, što je zapravo i suština live nastupa.

Atmosfera je bila neopisiva. Toliko srećnih i razigranih ljudi dugo u Novom Sadu nisam videla na jednom mestu. Ono što mi je bilo fascinantno je to koliko ovaj prostor utiče na to da bend ostvari svoj pun potencijal. Velike pohvale organizatorima, klubu, bendovima, publici na ovom odličnom događaju. Ne mora se čekati Svetski dan borbe protiv side da bi se ovako obeležio, to se može učiniti bilo kog dana, jer je i sama ova borba nažalost svakodnevna.

Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

txt: Tamara Fijat
foto: Jelena Petrović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Najčitanije

Arhiva