Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Nemanja Kojić Kojot (Eyesburn): Za 22 godine Eyesburn je obrnuo ceo jedan krug



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pre nekog vremena na facebook stranici benda Eyesburn osvanuo je status koji je na neki način šokirao sve fanove. Eyesburn prekida svoj rad. Zakazani su bili brojni nastupi na dolazećim festivalima, među kojima je bila i 50. jubilarna zaječarska Gitarijada. Ipak, posle par dana, Kojot nas je putem društvenih mreža obavestio da će upravo taj nastup biti poslednji nastup Eyesburn-a. I tako je i bilo. Druge festivalske večeri ovog rokenrol jubileja, originalna postava Eyesburn-a sa Alekom na bubnjevima, Lazom na bas gitari i Kojotom na gitari, oprostila se od svog daljeg rada. Moja malenkost je imala tu privilegiju i čast da sa Eyesburn-om, odnosno frontmenom benda Kojotom, te večeri uradi jedan od poslednjih, ako ne i poslednji intervju. Sreća moja je bila ta što je nakon konferencije za novinare Kojot morao da ode put VIP lože, pa sam umesto 5 minuta, koliko bi mi bilo dozvoljeno u onakvim okolnostima, nakon sat vremena čekanja, uz njegovo srdačno izvinjenje, dobio intervju od oko 30 minuta. Ovaj intervju, koji bih mogao nazvati drugarskim razgovorom, vodili smo u bekstejdžu uz zvuke ‘’Ljubav ovde više ne stanuje’’ i ‘’Ostani đubre do kraja’’ Riblje Čorbe koja je u tim momentima muzicirala ispred zaječarske publike. Razgovarali smo o prestanku rada Eyesburn-a, njihovim počecima i originalnom zvuku, saradnji sa ostalim muzičarima, koncertima, Kojotovim muzičkim uzorima itd. Za kraj ovog, možda malo dužeg uvoda, moram da kažem da mi je bila velika čast razgovarati sa ovakvom muzičkom veličinom naših prostora i da je ovo definitivno čovek koji je i koji ima puno toga pametnog za reći. Uživajte...

Sa poslednjeg nastupa u Zaječaru 2016., foto: Petar Jovanović
HC: Hvala ti prvo što si izdvojio vremena da uradimo ovaj intervju.
KOJOT:
Hvala tebi što si imao strpljenja

HC: Taman posla. Ovo pitanje ti je postavilo verovatno hiljadu novinara, ali kako to, zašto prestajete sa radom posle 22 godine?
KOJOT:
Znaš šta, 22 godine, obrnuo se jedan ceo krug. Osam albuma, studijskih, ako ne računamo minije i singlove. Ovo bi bila, da sad sklopimo novu postavu benda i da nastavimo dalje, jedanaesta postava. To je ipak malo mnogo. Svaka postava zvuči drugačije i ljudi se stalno žale kako to nije to i ja to jedno vreme primećujem, jer svaka postava Eyesburn-a je ustvari bila jako dobra, samo što je bila drugačija na svoj način, a ljudi teško prihvataju promene.

HC: Ova poslednja postava vam je bila super.
KOJOT:
Jeste, da.

HC: Sa Bobom i ostalima. Povratak zvuku.
KOJOT:
Da, da. Povratak starom zvuku. Nažalost, eto ta kombinacija iz nekih drugih razloga... Nismo mogli da ostanemo zajedno da sviramo. Znači to bi sada bila 11 nova. Mislim, nisam toliko zabrinut, siguran sam da ćemo nastaviti u nekom smislu. Ljudi su zabrinuti da ću ja samo da se bavim regeom sad, ali nije mi to... Imam ceo album rok pesama snimljenih. Kada kažem rok, mislim na moderni hard rok ili, ne znam kako bih nazvao, nešto na putu Eyesburn-a, ali više rokenrol. Ubuduće će moja diskografija malo više biti sa jedne strane samo rege, a sa druge strane samo rokenrol. Jer nekako sam se zaželeo da imam čist rokenrol bend. Verovatno će bend biti trojka. Imam neke planove da počnem sa nečim. E sad...

HC: To sam i planirao da te pitam kasnije, šta će se dešavati...
KOJOT:
Imam jedno desetak pesama, onako jako teških iz drop štimova. Dosta će to teško zvučati. Da ne očekuju ljudi nešto... Mogu da kažem da su mi najveći uzori za ovaj album bili Alice In Chains definitivno. U tom pravcu. Tako ja doživljavam moju novu muziku. Mislim ne kao kopija Alice In Chains-a, nego taj manir.

HC: Super, super. Znači očekujemo dalji rad tebe.
KOJOT:
Sigurno, sigurno. Samo ne pod ovim imenom. Ne bar neko vreme. Ono što je sigurno, najavljuje se i dosta se pregovara o tome, desiće se reizdanje naših albuma na vinilu. Tako da će to biti možda neki povod da odsviramo još koji koncert. Ali ako ga budemo svirali kao Eyesburn to će biti sa ovom ritam sekcijom. Znači definitivno Alek i Laza. Jer, na primer, pomenuo si rad sa Bobom i Borisom. To je bio stvarno super period benda i procvetali smo i stali smo na noge, ali i Boba i Boris imaju svoje druge stvari. Nisu gledali na Eyesburn kao na matični bend, što opet ja mogu da razumem jer stvarno Boba je sjajan i kompozitor, i izvođač, i kako god hoćeš. Baš mi je bilo veliko zadovoljstvo sa Bobom da radim. U trenutku kad su i Boba i Boris otišli ja sam shvatio da teško bi mogli da napravimo bolju postavu nego što je bila ova poslednja Eyesburn postava. Ne pričam o ovom što se večeras desilo, ovo je totalna ekskluziva i više onako pankerskije. Pankerski je bilo...

HC: Da, da (smeh). Ali fina je bila reakcija ljudi koji vas prate, bar iz publike što sam uspeo da vidim.
KOJOT:
Te pesme su pravila ova tri čoveka. Jeste to malo klimavije bilo nego što je inače, ali nismo ni imali vremena da se navežbamo.

HC: Jasno, ali reakcija je bila ok.
KOJOT:
Zahvalio bih se Gitarijadi stvarno su mnogo fer bili. Imali su strpljenja da sačekaju da se definitivno ja čujem sa ovim ljudima i da ponovo pokrenemo ovu mašineriju za taj jedan koncert. Nije bilo jednostavno.

foto: David Vartabedijan
HC: Možeš nešto više baš o tim počecima Eyesburn-a i kako je sve to krenulo. Znam za onaj prvi koncert sa Sunshine-om kad je krenula cela priča i večeras je ta ekipa...
KOJOT:
Bila je jedna ulica u Beogradu, čuvena Zetska... Devedestih godina se tu nalazio jedan dragstor koji je radio celu noć i pošto je to bilo takvo vreme, svi smo bili non-stop na ulicama, različiti staleži ljudi. Ispred tog dragstora se skupljalo po 300, 400 ljudi u toku jedne večeri i onda je počela naša ekipa tamo da dolazi. I tu je nastao bend. A tu je bukvalno bilo ljudi od doktora nauka do prosjaka. Mogao si sve priče životne da čuješ. Jednostavno bilo je nevreme, kakvo je bilo.

HC: I odlična podloga za bend.
KOJOT:
Užas, sve užas i imali smo protiv čega da se borimo i protiv čega da stanemo. Danas je malo neprijatelj neopipljiv i uopšte internet je promenio tok čovečanstva. I sad nama koji smo odrasli, koji smo naučili da živimo, da izađemo, da se pije pivo u parku, sluša rokenrol, čeka novi album omiljenog benda... Nama je ovo vreme malo, gde se sve, dajdžestuje bukvalno... Ljudi slušaju jedan album po nedelju dana maksimalno.

HC: I to na youtube-u.
KOJOT:
I već posle toga im je: ’’A to je već staro’’. Čist primer je ’’Reality Check’’ koji je bio jako dobar album. Meni lično je enigma kako se desilo, al’ mi jednostavno nismo znali tu novu mašineriju. Nismo znali da se uklopimo u taj način plasiranja albuma jer mi to ne znamo kako funkcioniše i bila nam je potrebna neka mlađa ekipa da to pogura. A opet, znaš kad nisi u tome. Moraš da imaš administratore koji su stalno... Ja nisam lično kompjuter-čovek. Ja ga koristim sad. Tek sam sad počeo da ga koristim posledne 3, 4 godine za snimanje. Inače sam odbijao i mobilni i kompjuter do poslednjeg trenutka. Mobilni sad ne možeš da odbiješ, jer jednostavno ne možeš da komuniciraš ni sa kim. Jednostavno nismo te nove trendove prihvatili. Na kraju krajeva muzika Eyesburn-a i jeste matora u osnovama, roots. Kad pogledaš, mi kad sviramo reggae, mi sviramo roots reggae, kad sviramo hard rock, to jeste thrash metalizirano hardkorovski, ali u osnovi Black Sabbath, i Zeppelin-i, i ne znam, Cult i Sijetl bendovi, samo malo tvrđe.

HC: Super si mi dao šlagvort za naredno pitanje, baš to oko muzike. Taj miks koji ste napravili hardkor, rege, metal, rok, sve to... Kako? Koja je priča? Zašto taj miks zapravo? Mislim, interesantan je, ljudi su to prihvatili.
KOJOT:
Devedesetih smo mi svi sa hardcore/metal scene počeli malo da slušamo i drugu vrstu muzike. Tad su se pojavili Peppers-i, na primer. Tad su oni bili bend u zenitu. I onda, gomila heavy metal, hardcore, alternativne publike, od jednom smo svi postali jedno. Mi smo deo te crossover generacije koju su doneli... Ja mislim da su Peppers-i postavili, na globalnom nivou, bez obzira što ja njih ne smatram kao glavni bend, nisu ni oni nešto sad super, ali oni su postavili taj crossover izraz, gde imaš i funk-a, i heavy rock-a, i hip hop-a, i svih mogućih elemenata u jednom.

HC: Imali ste, sad već imali, bezbroj koncerata, nastupa, svega... I sa Soulfly-em ste nastupali... Jel možeš neki koncert posebno da izdvojiš u sećanju, koji ti je ostao baš upečatljiv?
KOJOT:
SKC 2001. posle izlaska ’’Fool Control-a’’. Napunili smo dve večeri, SKC je bio pun. Drugo veče je bilo urnebesno. Publika je bila na bini, mi smo bili na publici. Verovatno da čujemo snimak te svirke to bi zvučalo katastrofalno. Publika je bukvalno udarala po žicama, ali to je hardcore! Stvarno smo uživali jer Eyesburn je poslednjih godina, prvenstveno zbog velikog broja članova u bendu bio uglavnom festivalski bend, ali smo išli sad skoro na Kosovo i svirali smo u dve srpske enklave tamo u klubićima koji su otprilike veličine ovog šatora, malo veći (prim.aut. festivalski šator za bendove veličine otprilike 5x5m) i ponovo smo osetili tu energiju. Ljudi koji su pevali u mikrofon zajedno sa mnom. To se ništa nije znalo, tu nema...

HC: Kao DIY koncerti.
KOJOT:
Da, DIY. Kao nekad. Nema sad tu muziciranja, nema, svi pevaju i svi, znaš... To je to. Tako da, plivamo mi u svim... Znaš, ja sam još uvek željan muzike, tako da definitivno nije ovo kraj. Nije ovo kraj, sad opraštamo se od muzike. Ne, ali jednostvano hoćemo da stavimo malo Eyesburn, ako ne definitivno da ga ugasimo, ne znamo vreme će reći, onda bar na neku pauzu jer stvarno, jedanaesta postava bi bila. Malo na silu. Super je što su Alek i Laza prihvatili moj poziv. Nema veze što je bilo pankerskije nego što je inače... Mislim, ovo sa Bobom i sa Borisom je zvučalo tight mnogo više, ali ovo je bilo onako kako se sećamo.

Eyesburn 2011., izvor: FB stranica benda
HC: Sarađivali ste sa bezbroj izvođača i umetnika. Sa kim pamtiš da ste imali najbolja iskustva, a sa kim i ne baš?
KOJOT:
Max Cavalera je mene odveo daleko. Ono čemu sam najviše zahvalan Max Cavaleri je što me je poveo na turneju sa Black Sabbath-om i imao sam priliku da četiri dana budem na skandinavijskoj turneji sa Black Sabbath-om, da gledam 4 tonskih proba, 4 koncerta sa Ozzy-jem, Bill Ward-om, Geezer Butler-om i Tonny Iommi-jem i to mi je bilo onako nešto najlepše vezano za Soulfly. Onda opet sa druge strane u regeu sam ostvario svoje snove pošto kod mene je stalno bilo paralelno jer ja sam ušao u rege jako mlad isto. Meni je rege predstavio Jovan Matić (prim.aut. frontmen grupe Del Arno Bend) i pošto je on osetio da ja volim tvrđe i militantniju muziku i muziku sa porukom, i borbenu, i paćeničku muziku, razumeš, ne ono njanjanja. Ljudima je asocijacija kad kažeš rege ’’One love’’ i ’’A la la long’’, ali to je komercijalni rege, to je radio-friendly reggae, nema veze sa roots reggae-om, koji ja slušam, koji je težak kao i hardcore, i tekstualno, i muzički. Ja sam paralelno svirajući hardcore i metal, svirao trombon u Del Arnu i upijao crnu muziku sa druge strane i onda su mi Bad Brains-i totalno sklopili kockice. Ja sam ustvari veliki fan muzike. Veliku većinu svog džeparca koji mi ostane od ovoga, kada platim račune i sve, sve što mi ostane ja potrošim na diskove i ploče i trpam to po kući, više ne znam gde ni da stavljam. Ali imam jednu kolekciju ploča i diskova koje mnogo volim. Od Nine Simone i Elle Fitzgerald do Agnostic Front-a i Madball-a, preko Discharge-a, i G.B.H-a, i Sabbath-a, i Mastodon-a, i Life of Agony, i Rollins Band-a, i Black Flag-a, šta hoćeš.

HC: Znači ti pokrivaš, ono, sve pravce.
KOJOT:
Sve sam slušao i hip hop isto. Volim old school hip hop jako.

HC: E super, što si to pomenuo.
KOJOT:
Dosta slušam hip hop zato što volim... U hip hopu sam stvarno shvatio jednu stvar. U početku sam slušao hip hop zbog muzike kao i sve ostalo i najomiljeniji su mi bili Public Enemy zbog energije. Nisam toliko čak ni obraćao pažnju na tekstove, ali sad mnogo dublje slušam Public Enemy nego ranije. Slušam Chuck D-jevu svaku poruku jer je on jedan od najvećih revolucionara u muzici. Public Enemy nisu izgubili identitet ostali su isti i prave sjajne ploče i dalje. Onyx su i dalje odlični.

HC: Sad su bili skoro u BG-u i sa njima sam ovako radio intervju.
KOJOT:
Ja nikako da ih vidim.

HC: Znaš kakav koncert bio...
KOJOT:
Verujem, oni su, oni su...

HC: I Public Enemy je bio dobar onda sa Afrikom Bambatom ne znam da li si bio, u BG-u onda, 2008. je bilo to... Opasan koncert.
KOJOT:
Da, da, to je bio opasan koncert. Kad je bio pola sa DJ Lord-om, a onda su krenuli sa bendom da sviraju. U Hali sportova mislim da je bilo.

HC: U Hali sportova su bili pre, ovo je bilo na sajmu u nekoj hali. To je 2008. bilo.
KOJOT:
Tu nisam bio. I bio sam na Belgrade Calling kad su svirali. Kad su bili, nenajavljeni su se pojavili isto veče kad i Public Image LTD.

HC: Da, da, on je bio pre par godina. Super. Sad si pomenuo bio, mislim, sad smo pričali o hip hopu i to. Tebe dosta beogradskih repera zove da nastupate, pesme imate zajedno...
KOJOT:
Dobro, znaš šta, to su uglavnom sve ortaci mojih ortaka. To su klinci koje ja želim da podržim i uglavnom se na tome bazira sve. Ja nisam video nikakav novac nikada ni od jedne hip hop pesme. Sve to što sam i sa Juice-om radio, taj reggae flavor... Mi smo stari drugari.

HC: Pa pazi ’’Pucaj sad’’ je...
KOJOT:
Juice pati za underground-om strašno. Pravi dobre underground albume, ali ima problem što je u dva sveta i onda ga ljudi ne shvataju ozbiljno, a u stvari je odličan reper i ima svašta da kaže.

HC: On je za mnoge pojam repa.
KOJOT:
On je pionir.

HC: Imam još par pitanja, izvini ako sam preterao malo.
KOJOT:
Ma jok brate, pričamo o zanimljivim stvarima.

HC: Pa jeste. Ja sam se baš trudio malo neka pitanja, onako... Evo na primer ovo: Ti si ’90-ih svirao u Dead Ideas i bio si deo te hardcore ekipe, jel možeš iz tih ’90-ih da izvučeš neke bendove onako hc punk koji su ti jako dragi, koji su ti bili dragi i tad i koje danas slušaš, a i neke današnje?
KOJOT:
I dan danas pratim sve što urade Discharge, Cro-Mags... Dobro, Cro-Mags jedino od njujorške scene. Pošto nove albume njujorške scene nešto baš ne... Ali moj najomiljeni bend iz tog vremena je RKL – Rich Kids on LSD. Zato što su oni imali tu fuziju kalifornijskog melodičnog, ali opet ne toliko naivno... Mislim, mogu da ti kažem definitivno RKL i Bad Religion su najjači uticaj na mene ostavili muzički, jer ja volim melodično pevanje. I ovaj, zato sam bio fan. Bad Religion na prvu loptu sam zavoleo. Sve ostalo što sam čuo, sve novo što je dolazilo... Pennywise su mi se dopadali, ali mislim od svega toga na vrhu Gang Green, RKL... Old school... Ja sam ipak DRI, Suicidal (prim.aut. Suicidal Tendencies) klinac. I to je bio period moj jako dugački, ono... Ja sam iz thrash metala ušao u hardcore.

HC: Pa da. Ti si onda i kod Vidojkovića u emisiji rekao da ti je sa prvim bendom, prva pesma bila na muziku Attitude Adjustment-a ’’American Paranoia’’.
KOJOT.
Jeste. Attitude Adjustment – American Paranoia. Tako i u hardcore-u, eto, ostale su one vrednosti stare. Mislim da ova nova... Ne bih da omalovažavam muziku, vidim ljudi vole, sviđa im se, ali ceo taj Hatebreed – BREED, meni to nije nešto. Mislim da oni nisu ništa novo uradili, osim što su uneli malo heavy metala u... Malo više heavy-ja u hardcore, a u stvari nisu ništa više brutalni nego Madball... Stari Madball volim, eto.

HC: Da, da... Ball of destruction i to. A domaći?
KOJOT:
Domaći bendovi, misliš iz tog vremena?

HC: Da, da, iz tog vremena. A možeš da se baciš i na ove današnje.
KOJOT:
Marshal’s Kids. Dobro, Overdose je bio crossover bend. Brainstrom.

HC: Brainstorm, Gvido.
KOJOT:
Mi smo učili od Brainstorm-a. Gvido je ustvari držao na ruci celu tu DIY scenu i nekako nam je on bio primer. Mi kao Dead Ideas smo u Brainstorm, i u Overdose, i u Marshal’s Kids-e gledali kao... Oni su nam bili idoli.

HC: Znači oni su vas vukli na one kompilacije ’90-ih što su izlazile?
KOJOT:
Da, da. Dead Ideas je bio čedo Overdose-a i... pa da i Marshal’s Kids-a. Sa Marshal’s Kids-ima smo se dosta družili. Čak i posle - Malfunction. Sećam se jednog isto, dobro to nije bio hardcore bend... Mislim da je gitarista bio čak i vlasnik Fat Wreck-a ili ne znam koje kompanije – Big Drill Car. Fugazi sam voleo isto. Postojalo je veče u Beogradu koje se zvalo ’’Off line’’. U KST-u je bilo svake srede. I svake srede svirala su dva benda i puštalo se sve od NoMeansNo preko Cro Mags-a, Nirvane... Nama je i Nirvana došla, sa Bleach-om, ne sa Nevermind. U našu ekipu je došao ’’Bleach’’. Ja sam imao kasetu, sa jedne strane je bio Soundgarden ’’Louder Than Love’’, sa druge strane je bio ’’Bleach’’ i to je jedini album Soundgarden-a koji ja volim. Mislim, Soundgarden su mi jedini bend iz Sijetla koji kao nisam svario jer ne volim Led Zeppelin vokale. Vrištanje ne volim. Zato ja ne volim ni Judas Priest. I kad pričamo o heavy metalu meni je bilo odmah Motorhead, AC/DC pa Metallica. Nikad Slayer nisam voleo na primer. Imaju neku energiju koja meni ne prija. Anthrax, Metallica... Onda sam video slušajući Anthrax da postoji i hip hop, i funk, i sam znaš dalje sam ti već pričao. Sucidal, DRI... i RKL kao najbolji hardcore bend, jedan od najboljih.

HC: To je meni jedan od bendova za koje mi je najviše žao što nikad neću moći da ih slušam live jer su svi umrli, ali jebiga, šta je tu je, nešto je i za istoriju.
KOJOT:
Od Think Positive do Riches to Rags. Bio je i onaj jedan album gde je bubnjar pevao, pretposlednji, koji mi nije bio baš nešto. Mada ono, mislim ceo opus benda je fenomenalan.

Eyesburn 2015., izvor: FB stranica benda
HC: Imam još jedno, eventualno dva pitanja. Ti si vegan dosta dugo i po religijskom, verskom opredelju si rastafarijanac, ako može to tako da se kaže...
KOJOT:
Pre bih rekao da sam pratioc tog principa življenja jer meni fizički odgovara izgleda. Ja ne bih svakom preporučio da izbaci meso iz života, ustvari meso da, ali hranu životinjskog porekla. Nekom ne prija, meni je spasilo život što sam prešao na sirovu hranu. Ali to nije išlo sa alkoholom i zato sam imao sve one ispade i gluposti, jer biti na lešnicima, kikirikiju, salati dovodi u jedan blagi delirijum koji sam ja proživeo kao deo rokenrola i svega što nosi sa sobom. Evo sad vidiš (prim.aut. pokazuje na flašu mineralne vode), kisela voda, alcohol-free.

HC: To je to. Skoro si straight edge.
KOJOT:
I onda ima smisla biti vegan, jer ne ide alkohol i vegan u istu priču.

HC: A što se religijskog opredeljenja tiče?
KOJOT:
Kažem ti, ja to pratim kao primer, to je deo moje vizije. Ti ljudi su mi se našli kad sam bio u inostranstvu, ispostavilo se tako. Ja sam išao kod Koje i kod Gofie i bio sam jako zainteresovan za roots reggae. Gofie i Wenty... Ne znam da li znaš Wenty-ja sa Exit-a? Wenty je stari rastafarijanac koji je svake godine bio na ’’Reggae Stage-u’’.

HC: Ne znam, ja sam na ’’Explosive-u’’ uglavnom...
KOJOT:
Aha. On je umro prošle godine i on mi je bio mentor i vodič u taj svet. I ja sam sad svirao na poslednjoj ploči Lee Scratch Perry-ja koja je 2014. nominovana za Grammy. Sad je izašao novi Max Romeo koji je isto veliko ime. To su sve ljudi koji su sarađivali sa Marley-jem, Spear-om, sa Peter Tosh-om. Tako da tu neku satisfakciju... Isto kao što i Đura je uspeo da bude tonac Rebellion festivalu i da radi zvuk Peter And The Test Tube Babies. I sad Cock Sparrer-ima je ekskluzivni tonac i radio je GBH-u milion puta i Discharge. Tako sam i ja ostvario svoj san da sviram na pločama Lee Perry-ja i Max Romeo-a i da to bude potpisano i da je moje ime na ploči Lee Perry-ja i Max Romeo-a. Nekako mislim da ako je to rastafari inspirisao onda to mora da je put za mene. Jer sa jedne strane možda da sam ostao u rokenrolu, možda bih krenuo nekom stranputicom davno. Jer ipak regge je ustvari straight edge. Reggae propagira straight edge, osim što straight edge nije kompatibilan sa korišćenjem marihuane. Ali opet ja marihuanu koristim jako stimulativno, ne preterujem i nemam to kao nešto što moram, nisam ovisnik. Mogu danima da ne pušim. A alkohol je adiktivan jako. Mislim da bi trebalo da postoji straight edge linija malo. Jer možda je sa moje strane licemerno da ljudima pričam protiv alkohola, a najrađe bih im rekao da se ne hvataju alkohola ako baš ne moraju. To je najveći problem omladine. U rokenrolu više droge nema. Ima spida, a znaš zašto ima spida? Zato što ima alkohola. To je uzročno-posledično. Ali mislim da je rokenrol sad čist. Straight edge treba da se vrati kao pravac, mislim da bi to onako disciplinovalo hardcore scenu.

HC: Tu je on, ali slabo ga kod nas ima. Kod nas ga zapravo nema uopšte otpilike.
KOJOT:
Drugo, greška uopšte straight edge ekipe je što je premilitantna, što mnogo nema razumevanja za ljude koji imaju druge navike. Sad ta militantnost isto i u regeu je zastupljena i ja to vidim. Ali ovaj, dobro, to je biti istrajan. Samo što je problem, što je većina beogradskih straight edge faca otišlo u totalno drugu krajnost. To je malo možda tako eto... Pa izgleda da je nemoguće da u Srbiji ta kultura opstane. Mislim da ako si high na samoj muzici, brate ne treba ti ništa. Ti rifovi i sve to, ova buka, to je... Krene krv i znoj, to je život brate, to je ono što si ti proživeo i pustio u tu gitaru, brate, i to je hardcore, razumeš? Zato su možda i neki bendovi koji ne sviraju hardcore meni više hardcore od nekih koji su stilski hardcore. Znaš koji bend cenim na primer? Jako volim Sick Of It All, mislim da se oni nisu promenili i da oni drže svoj pravac.

HC: To je jedan od retkih bendova koje nisam gledao uživo od te njujorške scene.
KOJOT:
Odlični su. Brži su 6 puta nego na albumima, a pretačni su. Ja sam ih gledao u Domu omladine i otkinuo sam. A isto sam imao i priliku da gledam sad, dopao mi se koncert zadnji Sepulture u Beogradu sa Derrick Green-om. Bilo je 120 prodatih karata u ’’Amerikani’’, mislim prazno. Ja sam gledao koncert iz svih uglova i ovaj Casagrande, ovaj novi bubnjar je mrkli mrak. Gledao sam Kisser-a kako svira sve one solaže, sa ’’Beneath The Remains’’ i svih ono... Ja sam veliki fan Sepulture, Sepultura mi je isto bila... Ustvari ja sam onaj klinac i metalci koji su odmah malo progledali.

HC: Interesantno mi je što navodiš sve te bendove. Svi ti bendovi za članove imaju ljude koji su pod uticajem i hardcore-a i punk-a. Kod Sepulture, kad sam gledao prve spotove, ovaj nosi Amebix, ovaj Kaaos, ovaj Nausae-u. Sve pankeraj.
KOJOT:
Mene oduševljava i novi Discharge. Odličan je.’’End of Days’’ je bomba.

HC: To je jedan od najuticajnijih bendova koji se pojavio...
KOJOT:
Jeste. Sa ovim novim pevačem su postigli taj vajb koji su imali sa ’’Hear nothing, see nothing...’’ i tim legendarnim albumima.

HC: Ja sam ih gledao onda na Exit-u kad im je pevao ovaj iz Varukers-a, Rat. Ali nije baš to bilo to, ali ovo sad je fenomenalno.
KOJOT:
Ovaj dečko ima... Pravi je cruster.

HC: To je to. E ok, ajde ono...
KOJOT:
Ispričasmo se... (smeh)

HC: Ispričasmo se. Samo za kraj ako imaš nešto još da kažeš, da poručiš, da pošalješ?
KOJOT:
Ništa, ljudima samo da prate svoju viziju, koja god da je ona. Da prate svoju viziju da ne osuđuju druge i da misle dobro. Da misle dobro i pozitivno.

HC: To je to. Think positive.
KOJOT:
Think positive.

Sa poslednjeg nastupa u Zaječaru 2016., foto: Petar Jovanović
Sa Kojotom razgovarao Nemanja Mitrović - Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva