Priče o spotovima (24): Denis Katanec – Kosti
Helly Cherry
Ako nikada niste bili na njegovom nastupu, učinite to što pre. Imate moju reč da sigurno nećete biti ravnodušni. Možda ćete uživati u njegovim pesmama i neretkim poetskim momentima u njegovim tekstovima, možda će vas nervirati njegov glas, ali sa njegove svirke sigurno nećete izaći isti.
Kažem sve ovo baš zbog spota za pesmu „Kosti“, jer u njemu se vrlo jednostavnim montažnim postupkom postiže mnogo, ali glavna poenta izmiče ako niste upoznati sa Katanecovim opusom. Za mene su njegova tri lika iz spota zapravo tri linije njegove poetike. Jedna je ona autistična, potpuno nekomunikativna, koja zna samo za muziku i ne pristaje ni na kakve kompromise. Ona je oličena u prvom junaku koji ulazi kroz prozor i obara šahovsku tablu sa figurama koje nisu ni krenule u igru. Ta figura zna samo da svira i potpuno je odsečena od ostatka sveta, postoji samo u svom zvuku i svi pokreti koje čini su zarad muzike i stvaranja pesme. To je Katanec koji ne haje za muzičke norme i podvrgava svoje stvaranje eksperimentu kakav je onaj za „Svesku bijednih I-III“, u kojem svaki album iz tog serijala pravio u zadatom roku od 24 sata.
Drugi Katanec je onaj što se prekršta noge ispod sebe i klati se na kauču. Ovaj Katanec mi je možda i najdraži jer mi je po izgledu najsličniji onom Katanecu sa snimaka za Noir.fm sesije na kojoj je briljirao. Sa tim kačketom, kao neki pubertletlija masne kose koji radi na benzinskoj pumpi, izgleda kao izgubljeni čovek koji ne bi preživeo bez nadzora staratelja. Od takve pojave ne biste očekivali da pravi albume i svira balkanske turneje. Sama njegova pojava je inzeveravanje očekivanja.
Treći lik, onaj koji pozira između ove dve figure, je onaj idealni Katanec koji je dopadljiv i privlačan kao pojava na sceni. U fino popeglanoj košuljici, sa taman onoliko buntovničkog u sebi da se dopadne svakoj majci koja ima mladu ćerku za udaju, Katanec je svojevrsna rokenrol zvezda koja i dalje sija u andergraund svetu, ali vrlo lako može da bude prihvaćena i od strane najšire publike. To je onaj harizmatični Katanec zbog kojih morate da osetite njegove žive svirke.
Kada uz ova tri lika jednog čoveka ide i pesma „Kosti“, moramo da se zapitamo ko je taj kome se obraća junak ove pesme. Da li je to sam autor i ti njegovi drugi likovi koji ga guše i čije su kosti teške ili je to neko van njegovog sveta? Ima li išta od tog drugog lica kojem se obraća u onoj providnoj figuri koja na trenutak razbije monotonost scene (01:15) pomerajući sliku? Ovaj spot može da se čita kao seciranje jednog autorskog lika i izraza – Denis Katanec se razlaže na svoje činioce, osobene delove koji svaki za sebe imaju svoju draž, ali samo spojeni u jednom čine ono što je njegova suština.
Sažetost same pesme prati i jezgrovit vizuelni izražaj koji je ostvaren na jednostavan način, ali postiže i dopunjava potencijale koje ova pesma ima sama po sebi. U dva minuta spota spakovana je vizuelna dinamičnost, blaga simboličnost i koketiranje sa mistikom. Ovo zasigurno nije najzanimljiviji spot na svetu, ali u svojoj formi i snazi koju ima, ističe se u odnosu na druge radove na sceni. Spot za pesmu „Kosti“ može da posluži kao primer drugim autorima koji žele da jednostavnošću postignu maksimalni efekat, što verujem da je Katanec učinio u ovom slučaju.
Drugi Katanec je onaj što se prekršta noge ispod sebe i klati se na kauču. Ovaj Katanec mi je možda i najdraži jer mi je po izgledu najsličniji onom Katanecu sa snimaka za Noir.fm sesije na kojoj je briljirao. Sa tim kačketom, kao neki pubertletlija masne kose koji radi na benzinskoj pumpi, izgleda kao izgubljeni čovek koji ne bi preživeo bez nadzora staratelja. Od takve pojave ne biste očekivali da pravi albume i svira balkanske turneje. Sama njegova pojava je inzeveravanje očekivanja.
Treći lik, onaj koji pozira između ove dve figure, je onaj idealni Katanec koji je dopadljiv i privlačan kao pojava na sceni. U fino popeglanoj košuljici, sa taman onoliko buntovničkog u sebi da se dopadne svakoj majci koja ima mladu ćerku za udaju, Katanec je svojevrsna rokenrol zvezda koja i dalje sija u andergraund svetu, ali vrlo lako može da bude prihvaćena i od strane najšire publike. To je onaj harizmatični Katanec zbog kojih morate da osetite njegove žive svirke.
Kada uz ova tri lika jednog čoveka ide i pesma „Kosti“, moramo da se zapitamo ko je taj kome se obraća junak ove pesme. Da li je to sam autor i ti njegovi drugi likovi koji ga guše i čije su kosti teške ili je to neko van njegovog sveta? Ima li išta od tog drugog lica kojem se obraća u onoj providnoj figuri koja na trenutak razbije monotonost scene (01:15) pomerajući sliku? Ovaj spot može da se čita kao seciranje jednog autorskog lika i izraza – Denis Katanec se razlaže na svoje činioce, osobene delove koji svaki za sebe imaju svoju draž, ali samo spojeni u jednom čine ono što je njegova suština.
Sažetost same pesme prati i jezgrovit vizuelni izražaj koji je ostvaren na jednostavan način, ali postiže i dopunjava potencijale koje ova pesma ima sama po sebi. U dva minuta spota spakovana je vizuelna dinamičnost, blaga simboličnost i koketiranje sa mistikom. Ovo zasigurno nije najzanimljiviji spot na svetu, ali u svojoj formi i snazi koju ima, ističe se u odnosu na druge radove na sceni. Spot za pesmu „Kosti“ može da posluži kao primer drugim autorima koji žele da jednostavnošću postignu maksimalni efekat, što verujem da je Katanec učinio u ovom slučaju.