One Eyed Monster: Ubica do jaja. Bukvalno!
Helly Cherry
Ko kaže da to uvek moraju biti vampiri, vukodlaci ili maskirane psihopate? U (apsurdnom) svetu horor filma ama baš sve živo (a tek neživo!) može mutirati u nesmotrenu mašinu za ubijanje. Pored krvoločnih ruksaka i krv prolivajućih prezervativa, imali smo i mrcvarajući gigantski paradajz, podivljale liftove, okrutne (slatke!) zečiće i zombi-dabrove, krvožedne automobile, kamione, kosilice (!) i gume (!!), sumanute svetiljke, zverske frižidere i slične vesele nerazložnosti. Sunce ti jebem, šta sam ja sve gledao... Filmskim gledaocima - koji sad verovatno kolutaju očima jer takve su "fantazije" puko gubljenje životnog vremena, jelte - bih na ovom mestu najtoplije preporučio da nipošto ne nastave sa čitanjem ove recenzije, jer doprinos kojim se filmadžija Adam Filds (režirao tonu epizoda Dosonovog sveta) ovekovečio u istoriji kinematografije, je još uvrnutiji od svih ovih ostalih - zajedno!
Ron Džeremi, Čak Noris koitalne branše, i par kolega iz datog okruženja, u osamljenoj kolibi u šumi snimaju - iznenađenje! - film sa malo teksta ali mnooogo stenjanja. A sigurno se ne bi zaputiliu neku vukojebinu da bi igrali kanastu, mislim ono. Za vreme pauze, korifeja telesnog filma (preko 1700 nastupa!) izlazi van u potrazi za svežim vazduhom, da bi, bacivši pogled u nebo, uočio misteriozni leteći snop svetlosti koji ga pogađa direktno u čelo. Ali, sta ćeš, posao je posao, a Ron profesionalac, tako da u sledećem kadru robustni brka već zadovoljava sledeću napupelu omladinku, samo da bi, još za vreme akcije, avaj muko, prestao da živi!
Međutim, ekipi ne preostaje vremena za tugu i čemer, shvativši da svaki član iznenada lebdi u perakutnoj životnoj opasnosti! Ronovo je srce možda prestalo da bije, ali je zato njegova, od ostatka tela otparana, pozamašna alatka življa nego ikad (enter *Dr. Viktor Frankenštajn skrimng "Ic alajv! Ic alajv!"* saund efekat)! Jedinji cilj, ovog, očigledno neprekidno erigiranog, predatora: Pomor, pomor i još jednom pomor! Može li usamljeni veteran rata vijetnamskog, koji povučen živi u šumi i koji je već imao prilike da se bori protiv zombificiranih oplodnih organa, pobediti ovog paklenog pitona? Ko će preživeti, i šta ce na kraju od njih ostati?
Pojedini delovi tela su na celuloidu već bili odgovorni za puki horor i puno nasilnih letalnih egzitusa. Vrlo popularne su - jer prikladne - naravno ruke, ko se tu rado ne priseti Brusa Kempbela u borbi protiv sopstvene opsednute šake! Oberučke mi na pamet padaju još i drugi segment epizodične TV produkcije "Quicksilver Highway", "The Body Politic", idiotska komendija "Idle Hands" ili Oliver Stounov semi-klasik "The Hand" s´Majkl Kejnom. Ali šta čo´ek može očekivati od filma u kojem se falus jedne pornolegende osamostali da bi terorisao okoliš? Pa, notorični uskratitelji (filmske) zabave, kao oni potencijalni kolutači očiju iz prvog pasusa ovih redova, bi zasigurno imali poteškoća da mu poklone 84 minuta svoje pažnje. Ali za takve ljude ovaj film naravno nije ni napravljen, već (delom) za fanove simpatičnog debeljuce Džeremija i za poznavatelje naročitog filma. Iako ih je finalni rezultat, nažalost, zasigurno teško razočarao.
Jedan od velikih problema produkcije je očevidno pitanje (skoro nepostojećeg) budžeta. Drugim talentiranim reziserima - znate već, (mlađani) Rejmi i konzorti - niski etat nije pretdstavljao nikakav manko u realizaciji svojih vizija. U prvom genitalnom šokeru u istoriji filma se prejasno vidi koliko je od svega falilo ( pored finansijskih sredstava nažalost i talenta iza/ispred kamere). Zvuk i osvetljenje su očajni, efekti pomena nevredni, glumački ansambl je kao preuzet direktno sa seta "Analkonde" ili "Svrši muski" (što, ehm, delom i jeste). Nažalost, i na kardinalno pitanje svakog koljačkog filma - da li je prvi manijakalni palamander eventualno nova zvezda žanra, koju bi trebali svrstati među cenjenim kolegama Dzejsona, Fredija, Majkla i ostalima - odlučno moram odgovoriti negativno.
Kad bih bio baš neke dobre volje, tu negde izmedju drugog i četvrtog Zaječarskog svetlog, mogao bih samog sebe uveriti kako se gos´n Filds ugledao na velikog Ridlija Skota i njegovog Ejlijena, tako da nam se monstrum u svom pravom sjaju prikazuje tek pri kraju filma. Ali da to sigurno nije tako i da se jednostavno radi o nedostatku novca i kreativnosti, je, najkasnije u trenutku kad kiler-kobas´ u celini iskoči ´spred kameru, sasvim uočljivo, što isto vazi i za realizaciju njegovih nasrta na svoje žrtve. Rupa u lobanji posle felacija i jedno raskomadano telo su maksimum pokazanog spletera, koji su, bar u pokušaju, zabavno privedeni u delo. Mada, imajući u vidu o kojoj se ćaknutoj premisi uopšte radi, apsurdnog humora sam očekivao u mnoooogo većoj dozi. Mislim, pobogu, ubica je golemi penis koji puzi po krajoliku i davi ljude!
Porno ikonu Džeremija smo i ranije videli (obučenu) u "ozbiljnim" filmovima (kao u superkultnom Svecima protiv mafije), tako da je velika šteta sto je njegov prvi veći angazman (iako ga vidjamo tek nekih 20ak minuta u celini. Rona, ne njegov... znate već...) u stvari jedno poveće sranje od filma. Kad bih davao ocene filmovima, sto inače ne radim, dao bih mu, neka budu, tri (o)čajne kobasice od mogućih deset, i to samo zbog Rona. I genijalnih postera!
Ron Džeremi, Čak Noris koitalne branše, i par kolega iz datog okruženja, u osamljenoj kolibi u šumi snimaju - iznenađenje! - film sa malo teksta ali mnooogo stenjanja. A sigurno se ne bi zaputiliu neku vukojebinu da bi igrali kanastu, mislim ono. Za vreme pauze, korifeja telesnog filma (preko 1700 nastupa!) izlazi van u potrazi za svežim vazduhom, da bi, bacivši pogled u nebo, uočio misteriozni leteći snop svetlosti koji ga pogađa direktno u čelo. Ali, sta ćeš, posao je posao, a Ron profesionalac, tako da u sledećem kadru robustni brka već zadovoljava sledeću napupelu omladinku, samo da bi, još za vreme akcije, avaj muko, prestao da živi!
Međutim, ekipi ne preostaje vremena za tugu i čemer, shvativši da svaki član iznenada lebdi u perakutnoj životnoj opasnosti! Ronovo je srce možda prestalo da bije, ali je zato njegova, od ostatka tela otparana, pozamašna alatka življa nego ikad (enter *Dr. Viktor Frankenštajn skrimng "Ic alajv! Ic alajv!"* saund efekat)! Jedinji cilj, ovog, očigledno neprekidno erigiranog, predatora: Pomor, pomor i još jednom pomor! Može li usamljeni veteran rata vijetnamskog, koji povučen živi u šumi i koji je već imao prilike da se bori protiv zombificiranih oplodnih organa, pobediti ovog paklenog pitona? Ko će preživeti, i šta ce na kraju od njih ostati?
Pojedini delovi tela su na celuloidu već bili odgovorni za puki horor i puno nasilnih letalnih egzitusa. Vrlo popularne su - jer prikladne - naravno ruke, ko se tu rado ne priseti Brusa Kempbela u borbi protiv sopstvene opsednute šake! Oberučke mi na pamet padaju još i drugi segment epizodične TV produkcije "Quicksilver Highway", "The Body Politic", idiotska komendija "Idle Hands" ili Oliver Stounov semi-klasik "The Hand" s´Majkl Kejnom. Ali šta čo´ek može očekivati od filma u kojem se falus jedne pornolegende osamostali da bi terorisao okoliš? Pa, notorični uskratitelji (filmske) zabave, kao oni potencijalni kolutači očiju iz prvog pasusa ovih redova, bi zasigurno imali poteškoća da mu poklone 84 minuta svoje pažnje. Ali za takve ljude ovaj film naravno nije ni napravljen, već (delom) za fanove simpatičnog debeljuce Džeremija i za poznavatelje naročitog filma. Iako ih je finalni rezultat, nažalost, zasigurno teško razočarao.
Jedan od velikih problema produkcije je očevidno pitanje (skoro nepostojećeg) budžeta. Drugim talentiranim reziserima - znate već, (mlađani) Rejmi i konzorti - niski etat nije pretdstavljao nikakav manko u realizaciji svojih vizija. U prvom genitalnom šokeru u istoriji filma se prejasno vidi koliko je od svega falilo ( pored finansijskih sredstava nažalost i talenta iza/ispred kamere). Zvuk i osvetljenje su očajni, efekti pomena nevredni, glumački ansambl je kao preuzet direktno sa seta "Analkonde" ili "Svrši muski" (što, ehm, delom i jeste). Nažalost, i na kardinalno pitanje svakog koljačkog filma - da li je prvi manijakalni palamander eventualno nova zvezda žanra, koju bi trebali svrstati među cenjenim kolegama Dzejsona, Fredija, Majkla i ostalima - odlučno moram odgovoriti negativno.
Kad bih bio baš neke dobre volje, tu negde izmedju drugog i četvrtog Zaječarskog svetlog, mogao bih samog sebe uveriti kako se gos´n Filds ugledao na velikog Ridlija Skota i njegovog Ejlijena, tako da nam se monstrum u svom pravom sjaju prikazuje tek pri kraju filma. Ali da to sigurno nije tako i da se jednostavno radi o nedostatku novca i kreativnosti, je, najkasnije u trenutku kad kiler-kobas´ u celini iskoči ´spred kameru, sasvim uočljivo, što isto vazi i za realizaciju njegovih nasrta na svoje žrtve. Rupa u lobanji posle felacija i jedno raskomadano telo su maksimum pokazanog spletera, koji su, bar u pokušaju, zabavno privedeni u delo. Mada, imajući u vidu o kojoj se ćaknutoj premisi uopšte radi, apsurdnog humora sam očekivao u mnoooogo većoj dozi. Mislim, pobogu, ubica je golemi penis koji puzi po krajoliku i davi ljude!
Porno ikonu Džeremija smo i ranije videli (obučenu) u "ozbiljnim" filmovima (kao u superkultnom Svecima protiv mafije), tako da je velika šteta sto je njegov prvi veći angazman (iako ga vidjamo tek nekih 20ak minuta u celini. Rona, ne njegov... znate već...) u stvari jedno poveće sranje od filma. Kad bih davao ocene filmovima, sto inače ne radim, dao bih mu, neka budu, tri (o)čajne kobasice od mogućih deset, i to samo zbog Rona. I genijalnih postera!
Svetovid Svarožić