Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Ima li na Balkanu mjesta za Rokenrol?



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Ima li na Balkanu mjesta za Rokenrol? Da li je rokenrol na Balkanu zaboravljena rabota? Ima li na Balkanu mjesta za slobodoumne ljude koji vole rokenrol? Da li je opravdano miješati politiku i rokenrol? Kako Vi shvatate rokenrol? Da li samo kao puku zabavu, ili nešto više? A što je to više?


Čitam članak iz časopisa "Nedeljnik" (od 29 Decembra 2015) o (tada) predstojećoj novogodišnjoj noći na trgu ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu gdje su nastupali Lepa Brena, Tropiko Bend, Steven Sigal. U članku se spominje i publicista Đorđe Matić koji kaže sledeće: „Publika, ljudi umorni od stvarnosti, bez mnogo para, valjda mogu da tu jednu noć provedu u zabavi, bez prangijanja bendova koji su odavno izgubili radost? Nije čovek ni snob ni populista ako kaže da je perspektiva da se sluša Canetova monotonija, pesimizam i namrgođenost zadnja stvar koju bi da gleda u takvoj noći. Ceca i Brena nisu pritom ni slične, što razume svako ko malo zna da posmatra i analizira. U odnosu na zvuk i namere u pozadini prve, Brena je zapravo blaga pojava, neagresivna, i kad bi ona bila narodnjački mejnstrim kao što je nekad bila, ovo bi bila mnogo srećnija i mirnija zemlja.

Pa dobro. Hajde da vidimo što to Gospodin Matić poručuje.

Publika, ljudi umorni od stvarnosti, bez mnogo para, valjda mogu da tu jednu noć provedu u zabavi, bez prangijanja bendova koji su odavno izgubili radost?"
Ako je „običnom narodu“ dozvoljeno da se u svojoj mizeriji veseli samo u novogodišnjoj noći, onda je to sasvim jasan pokazatelj kakva je vlast i kakvi su ljudi koji pišu hvalospjeve o takvom veselju. On poručuje da su ljudi koji dolaze, „umorni stvarnosti“. Pa čega to ima još pored stvarnosti? Želi li to da kaže da ti ljudi treba da žive u šarenoj laži – na silu?!

"Nije čovek ni snob ni populista ako kaže da je perspektiva da se sluša Canetova monotonija, pesimizam i namrgođenost zadnja stvar koju bi da gleda u takvoj noći."
Da li su Canetovi tekstovi „monotonija, pesimizam i namrgođenost“? Nemojte da vam ja dajem odgovore. Pročitajte njegove tekstove pa Vi meni recite!

"Ceca i Brena nisu pritom ni slične, što razume svako ko malo zna da posmatra i analizira. U odnosu na zvuk i namere u pozadini prve, Brena je zapravo blaga pojava, neagresivna, i kad bi ona bila narodnjački mejnstrim kao što je nekad bila, ovo bi bila mnogo srećnija i mirnija zemlja.
I za kraj, zamišlja neku tamo šarenu moguću budućnost da se nekom magijom nisu desile devedesete i kojom pokušava (uspješno sigurno) da zamagli prvi dio. Opet samo dim u oči čitaocu. Psihološka igra sa čitaocima koji brzopleto idu preko riječi.

Obmana mu je vrlo prozirna i ne prolazi kod nikoga ko zna nešto o Rokenrolu, a dužnost nam je svima da dignemo glas protiv takve manipulacije i laži jer ipak je mnogo obmanjenih. Kao što je rekao, ima onih koji posmatraju i analiziraju.

Članak u pitanju je rasprava o činjenici da više nema Rokenrola na velikim feštama tipa novogodišnje noći, te kako, zašto i sl. Jednu stvar znam, i to sa nepogrešivom tačnošću – Rokenrol na Balkanu nije trom, star i uveo. Rokenrol na Balkanu je živ, zdrav, jak i žilav kao domaća ljuta tek iz kazana! Rokenrol na Balkanu nema potrebu da svoju visprenost, zrelost i mladost dokazuje na trgovima ili novogodišnjim tulumima. Ne kažem da nije prihvatljivo. Kažem da nije potrebno.

Rokenrol na Balkanu je pod opsadom, pod konstantnim napadom od strane kliskih političara preko njihovih poslušnika koji prodaju i svoje roditelje da bi se dodvorili vlasti i vlastodržcima. Interes i Baalkapital su im na prvom mjestu. Sve što prijeti tim ciljevima, treba da se odstrani, i to je razlog zašto Rokenrol nije mainstream i po svim medijima. Rokenrol ne igra po njihovim pravilima. Rokenrol je buntovana muzika, a akteri misle svojim glavama. Rokenrolu nije moguće glavu tako lako otfikariti, a akterima usaditi laži umjesto očiglednih činjenica. Pritisak i cenzuru koju politički sistemi vode kontra Rokenrola na svim Balkanskim zemljama je neviđen do sada. Vrlo dobro organizovan i sproveden na nacionalnom nivou. Ali Rokenrol opstaje, i širi se. Istina da mu nije lako – a i kome bi bilo od svog tog pritiska – ali ne umire. Sasvim suprotno. Ima mladih ljudi koji drže baklju i ne dozvoljavaju da ih iko vuče za nos, da ih iko vrijeđa, da im iko kroji kapu. Taj proces ne može da se zaustavi, ne može da se u potpunosti sruši. Može da se uspori, ali ne i zaustavi, jer nije u pitanju sami Rokenrol, katalizator, već zdrav um, rasuđivanje, čist moral i dobar odgoj. Dok je uma i razuma, dok je onih koji misle, Rokenrol će biti zdrav. Dok ima mladih, ima i Rokenrola, a njegova trenutna odsutnost sa mainstream scene, sa top lista – i vi i ja znamo da su to samo faze. Nekada jači, nekada slabiji, nikada mrtav! Poruka onima koji nastoje da Rokenrol dovedu na koljena: Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada!

Međutim, i pored svog ovog mog, priznajem, subjektivnog monologa, Rokenrol je samo muzika i samo je katalizator pojedinih čovjekovih odluka. Rokenrol nije primaran. Čovjek jeste, bilo da sluša Rokenrol ili ne. Čovjek je biće koje posjeduje sivu masu za razmišljanje i donošenje pravih zaključaka i odluka. Tim umom je lako manipulisati. Ne dozvolite da i vašim manipulišu oportunisti koji Vam nisu ni do koljena.

Nikola Franquelli



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva