Dobri Isak: 30 godina plačemo iza tamnih naočara



Sviđa ti se? Javi ostalima!


Sećam se jasno jednog nedeljnog jutra, posle subotnje kućne žurke, koje su početkom devedestih bile svakodnevne, neko je posle treštanja američkog nojza, dok je svitalo, pustio kasetu i krenula je pesma. Onako sa kasetofona nisam baš najjasnije čula šta onaj preteći glas peva, samo sam razaznala neki nož i da sam bila očarana.

Početak je devedesetih, ja sam na početku srednje škole, tek sam uletela u ozbiljnu muziku i tek što sam napravila bend. Nešto smo svirali u sobi kod gitariste, tripovali se na Joy Division i Bauhaus, provaljivali Sonic Youth i pokušavali da pravimo naše pesme. Išli smo u Underground da slušamo bendove koji su tada bili aktuelni i ložili se na Patuljane. Za Dobri Isak mi niko nije rekao.

Kaseta je bila vlasništvo neke devojke sa žurke koja ni po koju cenu nije htela da mi je pozajmi da je presnimim jer mi je rekla da je to nešto mnogo vredno i pokušala da objasni kako to se teško nalazi i nešto što nisam razumela. Ali zvučalo je baš važno. Pa me još više i zainteresovalo. Mi plačemo iza tamnih naočara.

Posle višednevnog ubeđivanja sa njom, uspela sam da je nateram da me pozove kod sebe i u njenom prisustvu a da ne dodirujem kultnu kasetu dobijem primerak tog albuma. Dok je presniimavanje trajalo, ispričala mi je nešto malo o tom bendu, bila je to generacija muzičara starija od mene sa kojima nisam bila frend i taj period niške scene provela kao pionir na priredbama. Ali je muzika bila otrežnjavajuća. Kao da ti se otvori novi univerzum. Shvatiš da pre tebe i Patuljana postoji neko ko je o muzici razmišljao na isti način i kao da si sam napisao tu muziku i te stihove. Izlizano je reći da se pronalaziš u tim stihovima. Pre bih rekla da sam želela da moj život bude kao u tim pesmama.

Mi vrištimo na ulicama do kasno u noć!

Kasetu sam odnela na neku od sledećih žurki, gde je bila ukradena od strane nekog sledećeg fana. Pa sam bila i razočarana i ljuta. Ali sam stalno pričala o njoj. Jednom sam prolazeći gradom sa prijateljem preko puta ulice videla Peđu, pevača tog benda. Pokazao mi ga je i rekao da je to on i onda smo zadivljeno nastavili da hodamo pričajući o Dobrom Isaku.

Ne boj se, ne brini, biće još zabave za sve nas!

Silazim sa bine KPGT-a posle koncerta sa Boyama gde smo svirali kao predgrupa i Mija, koji je tada bio vlasnik kluba Underground, mi prilazi i kaže da hoće da me upozna sa nekim. Dok prolazimo kroz gužvu i prilazimo Peđi u mojoj glavi nastaje blekaut... Ne znam šta smo pričali, ali rezultat tog susreta je album benda Wagner hat lang gehalten radnog naziva „Concupiscentia“, koji nikada ne bi postojao da nije bilo Peđe. Koji se sticajem fantastičnih srećnih okolnosti posle nešto više od dvadeset godina sprema da ugleda svetlost dana, skoro u isto vreme kad posle trideset godina Dobri Isak doživljava pravo ozbiljno izdanje kakvo svih ovih godina i zaslužuje.


Peđa je na nas uticao na svim nivoima. Proveli smo dosta vremena zajedno, radili na našim pesmama i svirali. Nikada nije priznavao ogroman značaj svoje muzike, uvek je odmahnuo rukom na svaki znak divljenja. I sada je tek pre par godina valjda shvatio koliki uticaj zaista album „Mi plačemo iza tamnih naočara“ ima na mnoge ljude širom sveta. Na svaku generaciju alternativaca.

Jer znamo starog dobrog Aleksa.

Jedini film o niškoj sceni nosi naziv po ovom albumu.

Dobri Isak je jedan od malobrojnih niških bendova koji je doživeo da ga drugi niški bend „obradi“.

Najdalje dobacivanje je kad mi Italijan na fejsu piše: a ti si iz Srbije? Ima jedan bend srpski koji mnogo volim, zove se Dobri Isak. Čoveče, ja oduševljena, pitam odakle znaš? Video na nekoj grupi na fejsu neko je šerovao i mnogo mu se dopalo.

Tobija je isto veliki fan Dobrog Isaka.

Na fejsu imam za frenda dečka koji je srednjoškolac čiji je nick Dobri Isak. On i njegova devojka su me zamolili da im sačuvam dva postera sa koncerta u četvrtak.

Nisam tremaroš, ali imam ogromnu tremu za koncert u četvrtak. To veče moj bend Language.Sex.Violence, POD, Figurative Theatre i Paydo Komma odsviraće po nekoliko pesama sa ovog albuma i tako odati poklon ovoj muzici. Zaista potez PMK Recordsa vredan divljenja što su odlučili da ovaj album dobije ono što zaslužuje. Jer sve u vezi te kasete, benda, muzike, je kultno. Strahopoštovanje koje izaziva. Kako su nastajali, gde su svirali, kako su snimali, ko je Aleks i ko je Isak.

Zato vas sve pozivam u četvrtak u Feedback na promociju ove ploče, bilo da ste fanovi ili ne. Ovo se dešava sad i nikad a posebno je važan trenutak za nas kao publiku i muzičare i sve kojima je do scene stalo. Jer ovo je najbolji način da se uverite da dobra muzika ne može da ostane skrajnuta. Da nije važna produkcija. Da nije važno ništa osim dobre pesme i iskrene emocije. I da to ljudima nikada ne promakne.

Iza tamnih naočara će još dugo da se plače.

Olja Wagner



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva