Čačak se budi uz hardcore!



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Za mene, kao jednog od organizatora ovog događaja, svirka je počela to jutro u pola 6, kad sam krenuo na jebeni posao. Ceo dan sam krišom izlazio u svlačionicu, bio pored telefona i trudio se da ostanem u kontaktu  sa svim ljudima koji su mi bili potrebni. Krenuo sam kući u 1 popodne trkom, da bih stigao da pozavršavam sve do pola 3, kad sam očekivao da ekipa iz Niša već bude blizu našeg grada. Pošto oni nisu ni krenuli pre 3 sata, ja sam vec oko pola 4 krenuo da cirkam, i to sam radio neprestano sledećih 12 sati.

Nišlije su stigle oko 6, kada smo već krenuli po opremu. Ekipa iz beogradskog benda Matter je došla u petak veče i bili su već poprilično pijani. Par dana pred svirku ekipe iz sva tri benda su već predosećale da će ovaj dogadjaj biti do jaja, i apsolutno mi je drago što su bili u pravu. To se videlo nekih sat vremena pre početka svirke, kad je društvo počelo da se okuplja ispred kluba. Masa ljudi iz različitih priča – skinsi, pankeri, metalci, korovci, skejteri, grafiti umetnici, tatoo majstori, navijači, roleraši... A svi ko jedan, piju pivo, zezaju se, pričaju. U tom treuntku, kao raj na zemlji. Reče mi Viktor, pevač benda Sufferings the price, da mu se već sviđa u kom se pravcu kreće ovo veče, a ja u tom trenutku primam poruku da je u Bedaku, najjačem čačanskom mestu za klošarenje, ekipa od oko 100 ljudi koja kreće ka Čikagu.

Dvadesetak minuta posle toga, u klubu je već bilo oko 150 ljudi, uglavnom iz Čačka, ali i nekoliko ekipa iz Beograda i Kraljeva, par naših drugara iz Arilja, uz nezaobilazne milanovčane i jednu devojku koja je zapucala čak iz Bajine Bašte. Unutra pun lokal, a mrak, dim cigara i ljubičaste neonke stvaraju sjajnu i tripoznu pozadinu za buku koja sledi. Tri devojke ulaze i komentarišu kako su se gadno zajebale što su obukle beo donji veš koji će sijati u mraku, a ja im rekoh da se nisu zajebale nego da sam zbog toga trebao da ih pustim da udju džabe. U tom trenutku su se momci iz Beograda već peli na binu. 
 

Malo pred sam početak svirke, bubnjar beogradskog benda Matter, Vuk Bradić, inače čačanin, je seo za bubanj da se zagreje, a ekipa ispred bine je već počela da se kreće. Nisam se ni nadao, ali kada je krenula prva pesma, sva ta naloženost i nestrpljenje u iščekivanju svirke su eksplodirali. Momci sviraju pank po uzoru na meni drage bendove tipa Minor Treath, SSD, i njima slične, i svaka pesma te je prosto terala da se šutiraš i da skačeš. Za nešto manje od pola sata koliko su svirali, publika je uspela da razbije sve staklene čaše i flaše na 10 metara od bine, dvoje ljudi se povredilo, pevač benda je polivao ljude pivom, da bi se pred kraj nastupa skinuo potpuno go i tako stajao neko vreme na bini. Momci nisu bili planirani da sviraju večeras, uleteli su u poslednjem minutu kao zamena, ali su bili otkrovenje večeri, odvalili su, napravili sjajnu atmosferu i apsolutno su zaslužili poziv za svirku. S obzirom da su relativno nepoznat bend, imali su sjajan nastup, a čačani će ih pamtiti po energiji koju su izneli na binu i preneli je publici.

Penju se nišlije na binu i u tom trenutku mi se ortak zahvaljuje što smo ih doveli, kaže da je to jedan od najžešćih bendova koje je imao priliku da sluša uživo, s tim da oni u tom trenutku još nisu počeli da sviraju. Ali kad su počeli... Nije više bilo šutki. Ljudi su se bukvalno bili pesnicama, i to baš ozbiljno, iz sve snage. Naravno, ja sam bio tu među najgorima, kao i uvek, što nije nimalo pametno jer sam dosta stariji, jači i teži od većine ljudi koji su učestvovali u nasilju. Tu su i devojke uletele u gužvanjac i pokazale da imaju veće testise nego neki muškarci koje znam (figurativno, naravno). Momci su odsvirali kao na albumu, sa mnogo energije, pokretali su masu i terali ih da skaču, da se udaraju i da klimaju glavom. Odsvirali su 10 pesama, od kojih bih izdvojio Echoes i The Dark Age kao meni dve omiljene, od kojih sam ovu drugu imao čast da otpevam sa Viktorom. Momci su izneverovali, bili su oduševljeni, nisu skidali kez sa lica i video sam da su se mnogo dobro zezali, a kasnije su mi rekli da je sve bilo magično i da im je ovo jedan od najboljih nastupa ikad.
 

Kao domaćini, svirali smo poslednji. Hit By Pain je izbacio EP pa se sad o bendu govori  u elektronskim fanzinima, muzičkim portalima i fejzbuku, i s obzirom da u njemu sviram, bilo bi baš bezveze da pričam i da hvalim bend. Iako smo prvih par pesama nesigurno odsvirali, što zbog alkohola, što zbog problema sa opremom, ostatak svirke je bio stvarno mnogo dobar. Očekivao sam da će se publika zamoriti, ali to se nije desilo, naprotiv. Ludnica ispred bine je u jednom trenutku postala opasna jer su počele da otpadaju sijalice i neka trepteća sranja sa plafona, a u par navrata je publika uletela u bubanj, što se, na svu sreću, završilo bez posledica. Ali i to je rizik kad te od publike praktično deli pola metra i kad si sa njima licem u lice. Ali zato mi je i drag ovaj prostor, jer si jako blizu publike i tako sa ljudima iz publike ostvaruješ neverovatnu povezanost. Odsvirasmo mi 14 pesama, zahvalismo se svima i zatvorismo ovu, po meni, jednu od najagresivnijih svirki koju je grad ikada video.

Momci iz Niša i Beograda nisu mogli da sakriju oduševljenje celokupnom feštom, i jako mi je drago zbog toga, jer sam im svima obećao nezaboravo zezanje. Drago mi je što je publika prepoznala značaj ove svirke, jer postoji velika šansa da će se naš Čikago zatvoriti posle Nove godine, a to bi značilo kraj ovakvim svirkama u gradu. Drago mi je što su čačani pokazali da kontaju koliko se cimamo da pokrenemo ovaj grad, i što se borimo da u njemu ima nešto, za razliku od onih koji samo kenjaju a ne rade ništa. Takodje mi je drago što smo dokazali da na svirkama umemo da budemo ljudi, da sklanjamo razbijeno staklo da se neko ne povredi, da podižemo ljude, da poštujemo devojke, čak i kad se ponašamo kao najgori divljaci. Puno mi je srce što su ovi muzičari otišli kući i što će danas i sutra i za pet godina imati nešto lepo da kažu o našem gradu. I na kraju, drago mi je što smo SVI ZAJEDNO jedni drugima pokazali i dokazali da ni jedan grad u Srbiji nema ono što ima Čačak. Hvala vam svima i vidimo se uskoro!!!

Vladimir Rašić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva