Shipwrecked - Ghost Ships EP
Helly Cherry
Sarajevska četvorka svojim EP izdanjem donosi oštar i precizan metal ispresecan hard core udarcima. Numere su jasne i snažne, građene na čvrstim temeljima Machine Head škole, a inspiracija za ovo izdanje dolazi sa uzburkanih i hladnim vodenih površina, ispod kojih se kriju još oku nepoznati oblici života.
Šest je pesama na EP-u, s tim što je prva numera kratak instrumentalni intro, kom prethodi škripa potonuća broda uz monolog jednog od moreplovaca. Odakle je intro izvučen, nisam uspeo da saznam. Nakon toga, sledi kratak rif, koji više liči na ideju, nije razrađen i nije konkretna celina. Mnogi bendovi se upecaju na te „intro“ pesme, trudiće se da time makar i za minut i po produže izdanje, a zapravo ne donesu ništa zanimljivo, već naprotiv, na samom početku pokvare nit slušanja. Pomenuti rif, koji zvuči jako i masivno, se mogao razraditi dalje u redovnu pesmu koja bi otvorila album.
Izdanje je prošarano, što vrlo snažno utiče na raspoloženje i drži interesovanje do kraja. Dok je jedna numera dosta opuštena, sa dosta zvonkih i raširenih rifova, naredna dolazi sa kompleksnim gitarskim deonicama i agresivnim i tipičnim hard core bubnjarskim frazama.
Kompletan dosadašnji rad benda inspirisan je brodovima ledolomcima, i generalno hladnim morima i moreplovstvom. Tako i ovo izdanje zvuči hladno, turobno i mokro. Oseti se trulež brodske palube, izgubljenost i očaj u očima posade, i dok se oluja sprema i nadolazi, raste i međusobno podozrenje i nepoverenje među posadom. Sve podseća na S. T. Kolridžovu „Baladu o starom mornaru“ čija je posada spoznala smrt, a sam stari mornar se morao upustiti u kockanje sa Smrću kako bi vratio svoje saputnike, kako bi se svi posle vratili kući. A sve to zbog njegovog sebičnog dokazivanja.
EP obiluje snažnim i ukusnim distorzijama, tako da je potpuno uživanje slušati ga glasno, jer uši ostaju neoštećene i bez zaglušenja. Kroz svih dvadeset minuta ni na jednom mestu nema pauze, rifovi lome brzinom od stotinu čvorova, a vokal ostaje da odzvanja pustim morskim prostranstvima.
Tihomir Škara
Šest je pesama na EP-u, s tim što je prva numera kratak instrumentalni intro, kom prethodi škripa potonuća broda uz monolog jednog od moreplovaca. Odakle je intro izvučen, nisam uspeo da saznam. Nakon toga, sledi kratak rif, koji više liči na ideju, nije razrađen i nije konkretna celina. Mnogi bendovi se upecaju na te „intro“ pesme, trudiće se da time makar i za minut i po produže izdanje, a zapravo ne donesu ništa zanimljivo, već naprotiv, na samom početku pokvare nit slušanja. Pomenuti rif, koji zvuči jako i masivno, se mogao razraditi dalje u redovnu pesmu koja bi otvorila album.
Izdanje je prošarano, što vrlo snažno utiče na raspoloženje i drži interesovanje do kraja. Dok je jedna numera dosta opuštena, sa dosta zvonkih i raširenih rifova, naredna dolazi sa kompleksnim gitarskim deonicama i agresivnim i tipičnim hard core bubnjarskim frazama.
Kompletan dosadašnji rad benda inspirisan je brodovima ledolomcima, i generalno hladnim morima i moreplovstvom. Tako i ovo izdanje zvuči hladno, turobno i mokro. Oseti se trulež brodske palube, izgubljenost i očaj u očima posade, i dok se oluja sprema i nadolazi, raste i međusobno podozrenje i nepoverenje među posadom. Sve podseća na S. T. Kolridžovu „Baladu o starom mornaru“ čija je posada spoznala smrt, a sam stari mornar se morao upustiti u kockanje sa Smrću kako bi vratio svoje saputnike, kako bi se svi posle vratili kući. A sve to zbog njegovog sebičnog dokazivanja.
EP obiluje snažnim i ukusnim distorzijama, tako da je potpuno uživanje slušati ga glasno, jer uši ostaju neoštećene i bez zaglušenja. Kroz svih dvadeset minuta ni na jednom mestu nema pauze, rifovi lome brzinom od stotinu čvorova, a vokal ostaje da odzvanja pustim morskim prostranstvima.
Tihomir Škara