IT FOLLOWS (2015) – Prate me, prate gresi mladosti
Helly Cherry
Priča je jednostavna, kao da je prepisana iz tradicije japanskih „ghost“ horora, pre svega „Ringa“. Mlada devojka posle seksa s novopečenim momkom saznaje da joj je preneo kletvu: nepoznati entitet, koji poprima različite ljudske oblike, odsad će je neumorno proganjati. Jedini način da ga se otarasi jeste da kletvu seksom prenese dalje.
.jpg)
Što se horora tiče, on se ispod svih tih slojeva naslućuje, ali ne u meri u kojoj bismo želeli. Film ima trenutke čiste tenzije i za pohvalu je što ne pribegava jeftinim „jump scare“ trikovima, već pušta atmosferu da se polako zgusne. Reditelj dobro razume da ono što nije u kadru može biti strašnije od onoga što nam se eksplicitno prikazuje.
Međutim, ta tenzija često sklizne u nešto što više liči na „The Virgin Suicides“ Sofije Kopole nego na horor. Sugestivna elektronska muzika odaje počast Karpenteru i osamdesetim, ali ne može uvek da opravda mlaku akciju na ekranu.
„It Follows“ stilski i atmosferski odskače od prosečne žanrovske ponude, ali preambiciozno je nazivati ga remek-delom. Za to jednostavno nije dovoljno zastrašujuć, iako povremeno postiže izvanrednu kinematografsku tenziju. Reditelj očigledno ume da izvuče maksimum iz minimalnih sredstava, a uskoro će dobiti priliku da kroz nastavak razgrana priču.
Alegorija seksualno prenosivih bolesti prilično je očigledna, ali film želi da bude i mnogo više od toga. Tu su strahovi seksualnog sazrevanja, pritisak sredine, tinejdžerska melanholija i životna izgubljenost, ali i slika Detroita kao postindustrijskog košmara. Odraslih gotovo da nema, osim u vidu utvara koje proganjaju junake.
Što se horora tiče, on se ispod svih tih slojeva naslućuje, ali ne u meri u kojoj bismo želeli. Film ima trenutke čiste tenzije i za pohvalu je što ne pribegava jeftinim „jump scare“ trikovima, već pušta atmosferu da se polako zgusne. Reditelj dobro razume da ono što nije u kadru može biti strašnije od onoga što nam se eksplicitno prikazuje.
Međutim, ta tenzija često sklizne u nešto što više liči na „The Virgin Suicides“ Sofije Kopole nego na horor. Sugestivna elektronska muzika odaje počast Karpenteru i osamdesetim, ali ne može uvek da opravda mlaku akciju na ekranu.
„It Follows“ stilski i atmosferski odskače od prosečne žanrovske ponude, ali preambiciozno je nazivati ga remek-delom. Za to jednostavno nije dovoljno zastrašujuć, iako povremeno postiže izvanrednu kinematografsku tenziju. Reditelj očigledno ume da izvuče maksimum iz minimalnih sredstava, a uskoro će dobiti priliku da kroz nastavak razgrana priču.
Slobodan Novokmet