Iznovno izmišljanje i ponovno pokretanje narativa o superherojima, dalo je DC-iju  priliku da filozofira i lamentira nad svojim likovima i ustaljenim tropima. Nigde ovo nije tako uspešno kao u “alternativnim realnostima”- autoparodijama i metastripovima iz edicije elseworlds.


Nudimo vam pet , najzanimljivijih “šta bi bilo kad bi bilo” DC stripova:

Superman Red Son

Verovatno najpoznatija alternativna realnost DC-ija – donosi nam Supermena koji umesto u Smallville Kanzas, pada u kolhoz u Ukraijni, u staljnističkom Sovjetskom Savezu. Ovo daje priliku autorima da se podjednako poigravaju sa političkim temama (na primer sa američkom antikomunističkom histerijom pedesetih) kao i sa ikonografijom – Supermen na grudima ima srp i čekić i građansko ime mu se drži u tajnosti, u spisu tajne policije.
Pod uticajem Murovih Vočmena, ova alternativna verzija nudi mračnije i više realistične likove (Betmen, Leks Lutor i Wonder Woman se pojavljuju stalno korespondirajući sa svojim poznatijim verzijama), ali u osnovi priče nije politička satira, već studja o Supermenovom karakteru, odnosu o teretu koji velika moć donosi.
Kritika je univerzalno hvalila ovaj strip, fokusirajući se uglavnom na inverziju čuvenog američkog mita, pa je impresivni vizualni stil (pod velikim uticajem sovjetskog realizma) ostao nedovoljno zapažen, verovatno jer je ova umetnička tradicija manje poznata američkim autorima

Gotham by Gasligt 

Prva ikad objavljena Elsewords priča, jednostvno prenosi Betmena u svet Viktorijanske Engleske, gde se ovaj neobično lako uklapa. Brus Vejn je u Beču, gde ga lilčno Frojd leči od traume koju je ubistvo njegovih roditelja izazvalo. Nakon ovog puta upoznaje porodičnog prijatelja i biva upleten u istragu ubistva, koja veoma nalikuju ubistvima Džeka Trboseka.
Ovakva postavka pruža autorima priliku da referiraju podjednako na gotske uzore, koji su inspirasali Betmena, kao i na kanonski narativ koji je svima poznat, praveći brojne aluzije da već ustaljene likove, najviše na Džokera.
Kritika ovu verziju smatra jednom od najboljih stripova o Betmenu, uvek naglašavajući da je viša truda uloženo u referiranje i stvaranje alternativne realnosti, nego u samu priču.

Kingdom Come

Još jedna alterinativna verzija koja očigledno crpi svoje motive iz Vočmena (Murove dekonstrukcije superherojskog stipa), spaja DC-jeve heroje iz “zlatnog i srebrnog doba”. U znatno mračnijoj verziji, Džoker napada redakcije Dejli Planeta, gde ubija pedeset novinara među kojima i Lois Lejn. Jedan od novih, samoproglašenih i znatno nasilnijih superheroja, ubija Džokera, što navodi Supermena (i nekoliko drugih heroja) da se povuku iz javnosti.
Novi osvetnički heroji, vrlo brzo započinju talas nasilja i među njima vrlo brzo počinje građanski rat. Nakon napada na Kanzas i na intervenciju Vonder Vumen, Supermen se vraća iz osame i kreće u borbu protiv novih superheroja.
Kingdom Come smatra se jednom od najozbiljnijih meditacija o žanru superheroja, kao i veštom metaforom za stanje u izdavaštvu stripova u trenutku kad je nastao. Nažalost, kada je DC uvideo popularnost ove verzije, proizveo je i mini seriju koja se na nju nadovezuje - ova očigledna eksploatacija koja se ne uklapa u narativ, baca malu senku na  inače izvanredan grafički roman.

Journey’s End

U ovom alternativnom univerzumu iz 1994,  Deathstroke Terminatore otkriva da je pomoću svoje moći zaceljenja preživeo do postapokaliptičnog 25. veka, gde grupa mutanata, poznatih kao Genetics vlada svetom.
U maniru sličnom, čuvenom zombi romanu I'm Legend, Deathstroke otkriva da je poreklo njegove besmrtnosti povezano sa postojanjem Geneticsa – eksperimentalni vojni program odgovaran je za postojanje oba.
Kritika je uglavnom hvalila vizualni identitet ovog stripa (pogotovo Benesovu umešnost s olovkom), ali je narativ prilično infantilan i očigledno pod uticajem tema iz Terminatora i Mad Maxa

Flashpoint

DC je zamislio Flashpoint kao mesto za restart svog univerzuma, spajajući do tada nepovezane priče, uvodeći nove likove, mračnije teme i nove (svetlije) uniforme. “Gimik” koji prouzrokuje promenu u DC istoriji (Reverse Flash slučajno menja tok istorije), deluje nepirodno, ali je dekonstrukcija likova koja iz promene sledi, toliko ubedjliva, da se ovo može zanemariti
U ovoj verziji DC univerzuma, Brus Vejn gine pred pozorištem, ali je stvaranje Betmena neizbežno tako da Tomas Vejn postaje zaštitnik pod plaštom, dok Brusova majka Marta, izmučena tragedijom postaje Džoker.  Autor, Geoff Johns se na sličan način poigrao sa Supermenovom mitologijom - u ovoj verziji Supermen je zarobljen odmah po padu u Kanzas, i pošto nije u dodiru sa “žutim Suncem”, postaje je slaba i bleda inverzija sebe.
Kao i svaka radikalna promena, Flešpoint je izazvao suprotstavljenje reakcije - konzervativnim čitaocima se nije dopala promena od stila i tema na koje su navikli, dok su otvoreniji (i mlađi) prihvatili Flashpoint kao klasik

Sledeće nedelje: Naš doprinos večnoj borbi DC-ja i Marvela - 5 alternativnih realnosti u Marvel univerzumu. Ostanite uz nas.

Jan Kanja