Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Priče o spotovima (8): The Prodigy – Smack my Bitch up



Sviđa ti se? Javi ostalima!

foto: That Eric Alper
Da spotovi mogu da budu zabavnog karaktera, a da ipak donesu nešto revolucionarno i orginalno, dokaz je muzički video za pesmu „Smack my bitch up“ benda „The Prodigy“. Ova kontraverzna pesma je objavljena 1997. godine, kada je televizija i dalje dominirala kao glavniji medij masovne kulture, pa se ovaj spot puštao samo posle ponoći, uz obaveštenje o scenama nasilja, upotrebe droge i alkohola, kao i eksplicitnim scenama seksa. Zapravo, prvo je imao zabranu prikazivanja u Ujedinjenom kraljevstvu i Americi, ali su masovni zahtevi gledalaca Em-Ti-Vija primorali urednike da ovaj spot uvrste u svoj program, ali u noćnom terminu. To je uticalo na kult koji se stvorio oko ove pesme, jer tada televizija nije bila preplavljena takvom vrstom sadržaja, pa je jedan autorski rad, jedan muzički video za pesmu koja izaziva i u svom naslovu, iskočio iznad mnoštva drugih radova i ostao aktuelan i danas, posle više od 15 godina.

Ovaj spot je revolucionaran i zbog same tehnike snimanja. Korišćena je kamera iz prvog lica, koja je danas znatno zastupljenija i poznatija kao POV (point-of-view) perspektiva. Ova tehnika smešta gledaoca u oči samog junaka, pa je poistovećivanje sa njim znatno snažnije. Zbog te pozicije posmatranja sveta, sve je mnogo dinamičnije, jer se kamera slobodno kreće, a svaki njen pokret i kadar koji obuhvata je motivisan postupcima junaka. Na taj način ne postoji ništa što je suvišno u sceni, a sve što nam je prikazano ima dodatnu vrednost jer govori nešto o junaku čije lice ne znamo i o čijem životu zaključujemo samo kroz ono što vidimo da radi. Zbog tog subjektivnog kadra nam se čini da se sve to događa nama i da zapravo gledajući spot delujemo u nekom drugom svetu.

Ono što ovaj spot čini tako dopadljivim je spoj banalnih svakodnevnosti i neverovatnih „filmskih“ scena koje su prikazane u njemu. U priču krećemo iz kupatila, direktno smo uključeni u te tako poznate obrede tuširanja, brijanja, vršenja nužde. Ono što nas izmešta iz te poznate svakodnevice je momenat kada junak sipa sebi piće dok se oblači, a onda i povuče crtu. Sve te obične radnje koje slede postaju drugačije shvaćene, jer mi znamo da je on pod uticajem nekog opijata i da je njegova vizija sveta izmenjena. Ali pošto smo mi direktno uključeni u njegovu perspektivu, dobijamo duplu mogućnost razlučivanja – možemo da se saosećamo sa tom iskrivljenom vizijom sveta i da je proživimo kao ličnu, a možemo i sa distance, ali ipak najbliže tom prvom licu junaka, da doživimo njegov život.

Metropola u kojoj se odigrava radnja nalikuje svakoj drugoj, ali zbog volana na desnoj strani i „bobija“ koji namešta kapu (01:00) možemo da zaključimo da se sve odigrava u Engleskoj. Iako se ta noć čini kao beskonačno duga, ipak imamo osećaj proticanja vremena zbog čestih smena scenografija, promene lokaliteta i sretanja različitih ljudi. Polako uviđamo da mi zapravo posmatramo nečiji izlazak, pa se naše viđenje „klabinga“ i provoda, naše lično iskustvo, postavlja u direktnu paralelu sa onim što gledamo. Moji izlasci su daleko manje uzbudljiviji od ovog, pa je moje poistovećivanje manje, ali zasigurno ima ljudi čiji vikend naliči na ovaj prikazan u spotu, pa je poistovećivanje još jače i sam užitak veći.

Više me ne privlače toliko te scene besomučnog opijanja i agresije nalik na „GTA“ serijal video igara, taj sadržaj brzo zasiti, ali je način na koji je on povezan u celinu ono što me i dalje odušeljava. Kako spot odmiče dalje, odnosno kako noć odmiče i uticaj opijata postaje sve jači, tako se i junakova vizura menja, a i samo predstavljanje scena. Kadrovi iz diskoteke su znatno kraći i haotičniji, čine se kao fleš-bekovi, napeti su i prošarani strobovskim svetlom. Time nam se dočarava percepcija junaka, u njegovoj glavi je sve iscepkano i ostali su samo delovi koji vezuju celinu. Od scene upada u ve-ce kabinu kreću najveća uvijanja slike, a sve je to praćeno muzičkom promenom u pesmi: prostor se izdužuje i skuplja, slika se prevće i nadovezuje na sledeću, scene se menjaju nepovezano i sve se stabilizuje tek pred ulaskom u klub sa neonskim natpisom „Erotic girls“. Tu radnja opet postaje vezana, ali su kadrovi isto tako učestalo sečeni i vidimo samo deliće cele radnje, sve do trenutka kada se pažnja junaka zadržava na jednoj od striptizeta. To vraćanje stabilnosti kamere i dužina trajanja tih scena zapravo nagoveštava mentalno stanje junaka – njemu je stalo do toga što vidi pa se njegova pažnja, iako opterećena svim do tada potrošenim opijatima, vezuje za sadržaj koji vidi. Podizanje napetosti u pesmi kulminira u slici razbijanjem stakla i krađom kola.

foto: printscreen
Posle tog trenutka sve je nalik na akcioni film – jurnjava kolima sa zgodnom devojkom, a onda ni malo naivne eksplicitne scene. Osećaj za detalje je ono što i ove scene odvaja od svih sličnih. Striptizeta ima tetovažu mrava, a to je logo benda Prodidži, i tom suptilnom upotrebom znaka oni ostavljaju svoj vizuelni trag u spotu. Ipak, ono što je vrhunac cele priče je otkrivanje identiteta glavnog junaka. U odrazu u ogledalu mi saznajemo da smo se zapravo poistovetili sa jednom devojkom, da je junak zapravo junakinja, i da je sve ono što smo videli, sva ona agresivnost i destruktivnost jednog čoveka, prikazala veče jedne devojke, koja uopšte ne izgleda kao takva osoba. Na samom kraju spota sva naša očekivanja su izneverena, odnosno režiser je uspeo da nas prevari jer smo sve vreme mislili da smo u nekom drugom telu i naši stereotipi i očekivanja su nas zaveli. Bilo bi očekivano da smo na kraju videli razbacanog, istetoviranog muškarca, ali mi zapravo vidimo jednu mršavu plavušu i onda moramo da pogledamo spot još jednom kako bismo sve one scene shvatili sa svešću o tome ko je akter. Dakle devojka je ta koja popije onoliku količinu alkohola, ona je ta koja spopada druge žene, pretuče lika u diskoteci, razbije opremu di-džeju, a na kraju i ima odnos sa striptizetom!

Do sada smo pisali o spotovima koji imaju slojevitost u priči i čije razumevanje proističe iz sadejstva muzike i vizuelnog sadržaja. Ovaj spot smo uzeli kao primer dela koje, iako je zabavnog karaktera, ipak postavlja neke standarde i primere kvaliteta, pogotovo kada imamo svest da je snimljen devedeset sedme godine. Ovaj muzički video će nam poslužiti i da ostvarimo paralelu sa spotom o kojem ćemo pisati u sledećoj epizodi.


Pogledajte OVDE o kojim smo spotovima još pisali u ovom serijalu.

Andrea Kane



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva