Priče o spotovima (6): Artan Lili – Ispod kože



Sviđa ti se? Javi ostalima!


Za uspeh benda i njegovo prihvatanje u široj publici nije neophodno povlađivati njenim očekivanjima i navikama. Beogradski bend Artan Lili je dokaz za to – najvažnije je imati ideju i biti dosledan u čitavom radu. Ovaj sastav je uspeo da oko sebe okupi široku, ali odanu publiku, zbog čega se o njihovim svirkama piše kao o nastupima za koje se traži karta više. Ali oni to nisu postigli praveći hitove i snimajući komercijalne ili sviračke spotove kojima bi se reklamirali. Te pesme su postale hitovi jer su kvalitetne, komuniciraju sa najširim krugom slušalaca jer su razumljive, ali imaju slojevitost i nešto u sebi zbog čega imate potrebu da im se vraćate i da uvek nalazite nova značenja.
   
Zbog njihovih tekstova i melodija pevanja koje vam se uvuku u misli, Artan Lili je lako mogao da postane jedan običan pop bend za zabavu, ali se tome odupreo i izgradio estetiku koja ga čini prepoznatiljivim i jedinstvenim. To se najlakše može zapaziti u njihovim spotovima. Većina numera za koju je snimljen spot funkcioniše odvojeno od njega, ali u kontekstu muzičkog videa dobija na svom kvalitetu i produbljuje značenje.
   
Pesmu „Ispod kože“ sam zavoleo upravo preko spota. Kada sam je slušao odvojeno od videa, nalazio sam njene stihove za previše jednostavne zbog upotrebe poslovica i slenga, mislio sam da je to način da mi se podvali kao slušaocu, jer mi se servira nešto već poznato i lako razumljivo. Ipak osećao sam da u toj pesmi postoji nešto; iako pesma odiše vitalnošću, pominje se srce koje snažno kuca, postoji nešto što unosi nelagodu i nemir u ceo doživljaj. Kada sam pogledao spot, shvatio sam da to nije slučajnost: muzika dočarava specifičnu emociju koja je dozirana sa pažnjom. Artan Lili je pronašao način da i kroz video sadržaj, koji ne banalizuje reči i ne odražava slikama ono što je u tekstu, prenese taj osećaj nespokojstva, iako je pesma pozitivna i više vesela nego mračna. 
   
Prvo lice ženskog roda, iz kojeg se govori u pesmi, vezujemo za lik junakinje koju upoznajemo postepeno. Nju kamera lagano uvlači u priču, penje se preko njenih cipela do glave, ali lice nam ostaje skriveno i taj početak spota ima u sebi dodatnu napetost jer smo uskraćeni za najvažniji deo njenog identiteta. Mi posmatramo scenu sa leđa, pratimo njeno kretanje kroz taj prolaz između dva hangara i na taj način se naša vizura poklapa sa njenom, samo što smo mi u mogućnosti da sagledamo i njeno kretanje, pa smo na neki način privilegovani kao posmatrači. No baš zbog toga što je režiser izabrao da njeno lice ostane skriveno, osećamo stalnu znatiželju i iščekujemo kada će njen lik da se otkrije u potpunosti. Ono što dodatno doprinosi tom osećaju nelagode je i promenljiva brizna videa, osećaj da su neki trenuci usporeniji (slow motion), dok se drugi čine kao da su u realnoj brzini. 
   
Kao i u svojim pesmama, u ovom spotu uspevaju da naprave balans između razumljivosti, dostupnosti širokoj publici i artističkog izraza, slojevitosti zbog koje se ne može reći da zarad popularnosti prave ustupke u sadržaju. Ono što je lako shvatljivo je junakinjin put kroz grupe ljudi koje su u različitim konfliktnim situacijama. Njihovo ponašanje je prepoznatljivo, skoro karikirano, čini se da je sve oko glavne junakinje haotično, a da je svet u kojem ona egzistira i kroz koji se kreće oličenje agresije i destrukcije. Umetnost je način na koji je ta priča snimljena, sve u jednom kadru, sa blagim pokretima kamere i predivnom fotografijom. Na početku spota zapaža se osećaj za detalj – mladić u beloj majici koji otvorenom šakom udara u zid u ritmu muzike (00:33). Interakcija glavne junakinje sa drugim ljudima sliči od grupe do grupe, što nas navikava kao posmatrače, a onda scena u kojoj se pojavljuje mladić sa bakljom razbija izgrađenu monotonost i naglo dinamizuje radnju (01:42). To je prvi trenutka da imamo mogućnost da pažljivo sagledamo lice glavne junakinje, lice preko kojeg sevne svetlost od plamena baklje, bezizražajno lice koje izgleda kao da  su ovakve situacije njena svakodnevica.

Za divljenje je koliko je ovaj spot dobro tempiran i kako dinamika kretanja junaka prati muzičko razvijanje pesme. Prelazna muzička deonica između dve strofe muzički primiruje atmosferu, a u spotu su u tim trenucima najveći pokreti, svi kreću da jure iz prolaza i dotrčavaju do grupe gde je i momak sa bakljom. Pošto je video usporen, gledalac ima dovoljno vremena da obrati pažnju na svakog pojedinca u sceni, pa primećuje one koji se ponavljaju i njihovo ponašanje i kretanje donosi dodatni sadržaj u odnosu na praćenje samo glavne junakinje. To se posebno može primetiti ako se obrati pažnja na bradatog čoveka, koji mi jako liči na jednog od članova grupe Ti, koji nosi nekakvu šipku i njom zamahuje okolo.

Trenutak u kojem junakinja ulazi u mračnu dubinu hangara (2:18), ispraćen je pevanjem druge strofe. Taj mrak prekida prvi dugački kadar i na neki način zaokružuje prvu deonicu pesme, smisleno i sadržinski, jer su strofe identične do jednog trenutka. Izlazak iz mraka nastupa zajedno sa tim trenutkom kada se priključuje još jedna melodična muzička deonica (02:33) i u tom trenutku kreće drugi kadar koji nam prikazuje završnicu priče. Junakinja iz sveta nasilja i haosa prelazi u intimni prostor dve osobe, dva pola koje spaja zajedničko osećanje. Za mene je onaj prvi kadar priča o toj nelagodi i napetosti koja postoji u pesmi, a drugi kadar, taj srećni završetak u kojem se dvoje opet pronalaze, on je odraz vitalnosti i pozitivnih osećanja koja preovladavaju u ovoj pesmi. U ovom kadru po prvi put na malo duže gubimo junakinju iz vida i pažnja se prenosi na muškog aktera. Njen ulazak u isti krupni plan na njihova lica, vizuelnim postupkom sugeriše njihovo spajanje u istu priču i konačan mir. Ovo je drugi put da imamo priliku da sagledamo lice glavne junakinje – ono više nije hladno i bezizražajno, već u njemu nalazimo nežnost i naklonost ka muškarcu pred njom.

Slažem se u potpunosti sa Aleksandrem Pavlićem, novinarem Popboksa, koji je ovaj sastav okarakterisao kao nojz pop (noise pop), jer u tom terminu su sadržane dve njihove glavne karakteristike – buka je taj faktor nestabilnosti u pesmi, a pop je sve ono što nam se dopadne kad čujemo njihovu pesmu po prvi put. A tako je i u njihovim spotovima. Tim koji potpisuje ovaj muzički video je stvorio delo koje može da posluži kao odličan primer za vešto korišćenje dugih kadrova i promišljeno građenje priče. Dobar muzički video, kao što je ovaj, produbljuje značenje same pesme, unosi novi sadržaj i obogaćuje osnovnu ideju u samoj pesmi. Dobar muzički video, kao što je ovaj, može da oslobodi pesmu svih njenih trivijalnosti i slabosti smeštajući je u drugačiji kontekst. Sve ono što sam uzeo kao nedostatak na prvo slušanje, sada vidim kao svoju predrasudu da popularni i slušani bendovi moraju da budu laki i vulgarno razumljivi. Artan Lili daje dovoljno mogućnosti za svakog i u zavisnosti od toga koliko mu se date, toliko i dobijate za uzvrat. 


O kojim spotovima biste voleli da pišemo? Očekujemo vaše predloge. Neke smo već analizirali, a sve tekstove iz ovog serijala možete čitati OVDE.

Andrea Kane



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva