Kada vas svirka podseća na betoniranje. TO je Black Label Society!



Sviđa ti se? Javi ostalima!


Krv, dim, znoj, metal i vonj skorele sperme. Ne može se više muda pretočiti u gitarski zvuk sve da crkavate pokušavajući... ili ste neko iz "Black Label Society".

U solidno popunjenoj velikoj sali Doma Omladine, napaljenim fanovima svih uzrasta, dim je gutao realnost, znoj je liptao sa svih, a šuma pesnica okomila se na ogroman zid Maršalovih pojačala koja su urlala u ritmu istetoviranog bubnjara.

U početku mi se činilo kao da je na bini mikser kamion, koji kipuje vreo mlaz industrijskog betona po prvim redovima. Zamislite taj osećaj kada vas svirka podseća na betoniranje. To je moć!


Navežbano, i žestoko, bez kompromisa i zajebancije. Tri bradata manijaka i tetovirani bubnjar sa nešto kraćom bradom, svi odeveni u kožu i lance,  kao da su malo pre sjahali sa svojih gozdenih konja koji bljuju vatru i buku iz svojih garavih čmareva. Zack Wylde je pošteno ispekao zanat u godinama provedenim sa Ozzy-jem u ekipi. To se da videti i po stilu pevanja, kao i po načinu kako je od benda sagradio mega ozbiljnu firmu. Ono što mi je takođe bilo spektakularno je broj gitara na bini. Dakle, sekira do sekire, sve ozbiljne đitre, svaka priča za sebe što se izgleda i zvuka tiče. Čini mi se da toliko gitara nisam video na svim koncertima koje sam gledao u zadnje dve godine kombinovano. Sjajna fora.


Milan Rakić, MH Concerts i Serbian Hellbangers, zaslužuju sve pohvale za preciznost organizacije cele večeri. Dakle, sve je počelo tačno na vreme, završilo se na vreme... ni minut više, ni minut manje.  Produkcija, sjajna, zvuk kvalitetan od samog starta, nema onih fora koje su me vazda izluđivale gde se tonci ponašaju kao debili, pola koncerta nameštaju zvuk a onda od jednom ga volšebno nameste kada nastupi headliner na bini. Ovde je sve bilo uštelovano do tančina. Svaka čast.

Što se predgrupe tiče, "The Kryptonite Sparks" svirali su neki spacerock fazon, onako simpatično u neku ruku, ali opet metiljavo i kilavo do jaja.  Ne mogu da ih povežem sa BLS ni u ludilu. Sve mi to izgleda da je pandur za uslovnu robiju, iznudio svirku za svoje rumene degenerike od sinova koji su želeli da sviraju pred BLS, pod pretnjom da će nakarikati bajkerima neka sranja koja nisu ni učinili. No to je samo moj subjektivni osećaj.

Dečaci i devojčice, ukoliko niste slušali Black Label Society, slobodno ih potražite... verujem da će nam ponovo doći i uživo, jer kako stvari stoje, oni su se tek zahuktali. Imaju bre gomile gitara, prišivače, kožu lance i više kurca i muda od cele tribine huligana. I što je najbolje od svega,  bas gitaru sa crvenim žicama. 


Kompletnu galeriju pogledajte OVDE.
 
txt: Marko Albijanić
foto: Aleksandra Vukomanović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva