Voditeljima “Uzbudilnika” koji se emituje svakog radnog jutra od 6 do 10 časova, na Radiju B92, Dašku i Mlađi, pre nekoliko dana uklonjena je Facebook stranica, a kako i sami tvrde, nije u pitanju cenzura, već ljudska pakost.
“Uzbudilnik” je jutarnji program koji je počeo sa emitovanjem u martu 2011. godine na AS.FM radiju, dok mu je u februaru 2014. godine promenjena frekvencija, pa već godinu dana imamo prilike da ga slušamo na Radiju B92. O tome koliko je teško bilo promeniti radio stanicu, i o dobrim i lošim stranama rada na radiju, razgovarali smo sa jednim od voditelja ovog programa – Daškom Milinovićem.


HC: Pre neki dan vam je zvanična Facebook stranica uklonjena. Koje su vam bile prve reakcije na to i imate li ideju ko iza toga stoji?
D: Prva reakcija je bila popizd i pitanje ko može biti toliko bedan i jadan, a onda je stigao i mail od Facebook-a, koji je potvrdio da je stranica uklonjena na zahtev najtužnije ljudske pojave u istoriji.

HC: Mislite li da je situacija u kojoj ste se našli posledica cenzure?
D: Ne. Posledica je pakosti i govnarluka.

HC: Kao ljude koji rade u medijima, koliko vas ona pogađa?
D: Znam da svi očekuju priču o stradanju i mukama, ali ne pogađa nas. Nikad se nije desilo da neko pokuša da nas spreči da nešto kažemo. Jednom su nesrećnici iz Treće Srbije pokušali da se nešto umešaju ali su odjebani promptno.

HC: Kako komentarišete situaciju u kojoj se našla voditeljka emisije „Utisak nedelje,“ Olja Bećković?
D: Da ne bih ulazio u polemiku za koju nemam volje, reći ću samo da nisam bio fan Utiska i Olje Bećković nikada. Ako je skinuta zbog samovolje nekoga na vlasti, naravno da to nije u redu i da je to nepravda.

HC: Postoje komentari da ste navodno bili „skinuti sa radija“ jer ste u emisijama „nokautirali Vučića i Radulovića“ i da zapravo nikoga niste štedeli. Koliko je to tačno?
D: Mi nismo nikad bili skinuti otkad smo počeli. Nikad nisam ni čuo tako nešto. Jedino kad nismo bili u etru je neke tri nedelje između prelaska sa prethodnog radija na B92.

HC: Takođe se mogu čuti komentari da ste za vreme rada na AS.FM radiju bili slobodniji i opušteniji. Da li vi smatrate da je tako, i zbog čega? Da li je nacionalna frekvencija odigrala ulogu u tome?
D: Ni taj komentar nisam čuo. Imaš neke izvore, daleko od mene. Nama je sad bolje nego ikad pre. Srećniji smo i ne bismo se nikad vraćali na ono pre, ako ne moramo.

HC: Postoji li dublji razlog vašeg prelaska sa radija AS.FM na Radio B92, osim nacionalne frekvencije i bolje muzike?
D: Da. Mnogo bolja plata od koje se može živeti i ne raditi dva posla.

HC: Je l bilo teško promeniti radio stanicu?
D: Ne mnogo, ali se prethodni gazda svojski potrudio, i dalje se trudi da nam bude teško.

HC: Koliko vremena vam je bilo potrebno da se snađete kada ste prešli na Radio B92, i da li su postojali neki posebni komentari publike i kritike vezane za vaš prelazak?
D: Svaki put kad neko (bend, emisija, serija...) dođe do veće publike, neko kaže kako je to sve pre bilo bolje. Onda kada je samo ta osoba znala za to. Ljudi vole da su prvi i od početka, a mi to vrlo dobro znamo jer dolazimo iz underground-a i svaki prelazak na veće se dočeka sa nepoverenjem i moraš se iznova dokazivati. Ovde imamo svoj studio i apsolutnu slobodu u kreiranju svega što se tiče naše emisije. Uslovi su divni i mi smo srećni. Uvek ima mesta za napredak i bolje!


HC: Kako je Đorđe Čvarkov, veliki Slaninar, i zaljubljenik u Novi Sad prihvatio činjenicu da radite za beogradski radio?
M: Rekao je da smo se prodali i, normalno, tražio svoj deo!

HC: Iz vaših dosadašnjih izjava, mogli smo da zaključimo koje su dobre strane rada na radiju, ali postoje li loše i koje bi bile?
D: Stalna borba protiv kretenizacije je obaveza i muka svakog ko radi u medijima, pa i nas na radiju. Mračne sile top-10 debilizma vrebaju i neće se smiriti dok svi ne budu glupi.

HC: Svesni ste koliko često dovedete ljude u neprijatnu situaciju na putu do fakulteta, ili posla, rano ujutru, u prepunom gradskom prevozu kada ih šalama naterate na onaj iskreni, i ne tako tih smeh?
D: Naravno da se ponosimo na to! Najveći uspeh je odvaljeni branik automobila Reno Clio koju je slušateljka donela kao dokaz koliko smo opasni u saobraćaju. Zacenila se od smeha i udarila u visoku bankinu.

HC: Poznato je da obojica imate bendove i da ste „deca alternativne punk scene.“ Koji su to bendovi koje najviše slušate u poslednje vreme, i da li postoji neki noviji bend koji vam se baš sviđa?
D: Threesome, My Buddy Moose  i Lazarath od domaćih. Strani, a novi? Hmmm: Ghost, Red Dons, Spector, Off!, Emma Acs.

HC: Da li ste zadovoljni novosadskom punk scenom, i mislite li da može još nešto da se uradi kako bi se ona poboljšala, i šta?
D: Prilično smo zadovoljni. Mislim da nikad nije bila bolja. Bendova ima, uslovi za vežbanje su bolji nego ikad, a punk i HC bendovi imaju jasni (politički) stav i to je ono što je nedostajalo. Na to sam ponosan jer mislim da sam i lično imao udela u tome. Ali, ponovio bih: Ima dosta mesta za poboljšanje.

HC: Koliko je teško danas biti stand-up komičar, i šta je vas navelo da pokrenete “Čabare?“
D: Da budem iskren, ideja u ovom konkretnom obliku nije potekla od nas. Dobili smo poziv da radimo program uživo od ljudi koji se bave produkcijom. Ja sam oduvek želeo da se oprobam u tome pa je taman lepo leglo sve. Nije lako, ali uživamo.

HC: Imate li komentar o pokušaju emisije sa stand-up komičarima koja je od skoro počela da se emituje na televiziji Pink?
D: Na svu sreću, nisam gledao i nadam se da neću ni morati. Gledao bih samo ako bih imao onaj tretman iz Paklene Pomorandže.

HC: Koliko još vremena treba da prođe da bi ovakav vid komedije zaživeo kod nas, i bio na zavidnom nivou?
D: Trebaće još dosta... Za početak, fali nam jedno 20 miliona ljudi. Da scena može da nađe publiku. Da se ne svlači sve na nivo za najšire narodne mase da bi opstalo. I da ljudi nauče da ne urlaju i ne skaču k’o majmuni kad čuju nešto što im se ne sviđa. Ne razumeju da komičar nema ništa protiv njih lično.

HC: I za kraj, pošto već znamo gde možemo da vas slušamo, recite nam kada ćemo imati prilike da vas gledamo, i da se smejemo uz “Čabare?“
D: Javimo mi to na vreme. Biće jednom mesečno, trudićemo se. Mi ne ponavljamo materijal, pa je to dosta zahtevno. Takav sulud tempo nemaju ni profi amerski komiičari.

Sa Daškom razgovarala Miljana Milekić