Slobodanida po prvi put među Srbima



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Nakon uspešnog prijema kod čitalaca na Sajmu knjiga, počela je i nacionalna distribucija nove knjige Bobana Kneževića. "Slobodanida" je kontroverzni naučnofantastični roman o Srbiji u drugoj dimenziji, zemlji sa drugačijom, alternativnom istorijom, gde nama poznate ličnosti imaju iznenađujuću sudbinu.

Boban Knežević, ugledni pisac i urednik srpske i jugoslovenske fantastike, objavio je svoj peti roman Slobodanida. Ovo je 66. knjiga u okviru edicije "Znaka Sagite" koja već 30 godina donosi odabrana dela književne fantastike.

Autor visoko ocenjenog romana Crni cvet (šest srpskih i dva američka izdanja od 1992) i epskog romana Poslednji Srbin (2009), svojim novim delom smeštenim u alternativno-istorijski univerzum savremene Srbije, ponovo kreće u potragu za korenima problema koji su doveli do stanja u kome se sada nalazi srpska nacija. Premisa ovog romana je da jedna strana sila u Beogradu paralelne dimenzije otvara naizgled zabavni centar u kome ugledni ljudi privremeno ugrađuju svoju svest u avatare, androide nadljudskih osobina. Kod Kneževića mnoga poznata imena naše politike, kulture i estrade dobijaju sudbinske uloge kakve niko nije očekivao.

Osim edicije "Znak Sagite", izdavačka kuća "Everest media" iz Beograda objavljuje i edicije posvećene remek-delima domaćeg i svetskog stripa,  "Fantastičnu biblioteku" sa vrhuncima domaće fantastike, biblioteku  "Signal " o neoavangardnom pokretu signalizam, kao i ediciju  "Ekonomske teme".

Kampanja za Slobodanidu počela je u nedelju, 14. decembra u 20:00 časova, živim nastupom pisca u kultnoj radijskoj emisiji "Pogled iz svemirskog broda", koju uređuje i vodi Vladimir Todorović, na talasima Radija Beograd 202.

Rekli su o Slobodanidi

Lazar Bodroža — "Novi SF roman Slobodanida Bobana Kneževića: divan pitak roman koji dokazuje da su teorije zavere u samom srcu našeg nacionalnog bića."

Zoran Stefanović — "Slobodanida je misaona igra o alternativnim Srbijama, ali je i turobna satira, parodija na samoukidanje današnjih Srba. Koji god ugao gledanja odaberemo, on će posvedočiti o činjenici da pojmovi Srbi, srpski i Srbija trenutno nemaju suštinskija značenja. Moramo ih ponovo napuniti smislom — spaljivanjem hartijanih tigrova i rušenjem kumira. Ako je Knežević, taj anarhični motor srpske fantastike, želeo da o tome razmišljamo, onda je nesumnjivo uspeo."

Dimitrije Vojnov — "Sa romanom Poslednji Srbin, Boban Knežević se nametnuo kao Dobrica Ćosić srpske naučne fantastike. Sa Slobodanidom sumnjam da je postao Mihiz naše žanrovske proze, ovo je naučnofantastična 'Autobiografija o drugima' kakvu je mogao ispisati samo neko ko je često žrtvovao svoj opus zarad afirmacije, upoznavanja i osluškivanja drugih. A Knežević je takav činilac u našoj književnosti."

Miodrag Milovanović — "U epski gustom tkanju Poslednjeg Srbina Boban Knežević je po paralelnim svetovima tragao za korenima problema u koje smo mi kao narod upali. Za razliku od toga, pitko, vodviljski zavodljivo tkivo novog romana, Slobodanida, spremno vam se nudi da sa njega ljuštite dikovske slojeve stvarnosti. Ipak, veliko je pitanje gde ćete se zaustaviti, a još veće šta će vas tamo sačekati…"

Mladen Jakovljević — "Priča koja nepredvidivo meandrira kroz alternativnu Srbiju 2006. godine. Više puta pomislite da ste uhvatili tok, ali priča tera da se pretpostavke više puta revidiraju, kako zbog razlomljene narativne linije, tako i zbog postmodernog pastiša od kojeg je tekst sačinjen. U delo su utkane brojne aluzije na druge stvaraoce i dela – kako implicitne na Zelaznijevog Gospodara svetlosti, ili sheveningenske epizode koje podsećaju na njegova dramska intermeca iz On koji oblikuje, tako i posthumanističke tendencije i eksplicitne reference na Filipa K. Dika. Uz reference na lokalnu folklornu tradiciju, političke, istorijske i razne druge okolnosti, opet što implicitne što eksplicitne, čitanje zaista postaje zabavno dešifrovanje rasparčane alternativne stvarnosti u kojoj mesta, likovi i njihovi postupci uopšte ne moraju da imaju veze sa stvarnima."

O autoru

Boban Knežević je rođen u Beogradu 17. septembra 1959. godine. Pisac je fantastike, scenarista, urednik i izdavač. Član je Udruženja književnika Srbije. Enciklopedija naučne fantastike Zorana Živkovića ocenjuje da je Knežević jedna od „stožernih ličnosti“ jugoslovenske fantastike, a da njegove edicije odlikuje „reprezentivan izbor dela“.

Aktivan je na književnoj sceni od 1978. godine. Glavnu žanrovsku nagradu „Lazar Komarčić“ osvojio je šest puta, a američko izdanje njegovog romana Crni cvet visoko je ocenjeno u tamošnjoj kritici, kao značajan i originalan doprinos svetskoj epskoj fantastici.

Knežević je objavio pet romana i dve zbirke priča, kao i 60 priča i noveleta u antologijama i periodici bivše Jugoslavije (Galaksija, Eureka, Emitor, Sirius, Vidici, Gradina, Književna reč, Reč, Sveske, Politikin Zabavnik, Orbis...). Po njegovom scenariju u 1980-im nastao je stripski serijal „Jason“ objavljivan u RS magazinu i Našem stripu, čiji je crtač bio Ratomir Petrović   (Vjesnikova pres agencija, Zagreb).



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva