Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

"Bez glazbe i umjetnosti čovjek je mrtav" - Fast Response



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Šta je to što vas čini srećnima? Da li ste pronašli tu jednu jedinu stvar koja vas ispunjava? Bez koje čitav vaš svet ne bi imao smisla. Ako je odgovor na ova pitanja da, onda zapitajte se da li i koliko ste se posvetili tome da ispunite svoj san?
Oni su recimo prevalili put od Zagreba do Kruševca ne bi li u pola sata predstavili sebe i svoj repertoar. Pa zar to nije posvećenost? Kada radiš ono što voliš ne postoji ništa što te može poremetiti na putu da ostvariš svoje snove.  Pa čak ni to da se nadomak Kruševca malo izgubiš i zapitaš “jebote gdje je taj klub“. No, brzo su odreagovali, našli put do kluba Zamajac i započeli svoj sešn negde oko 22h u subotu 18. oktobra 2014. Reč je o melodičnom punk rock sastavu Fast Response

Iako je prvobitno ovaj nastup bio zakazan za Niš gde je planirano da DOK7 održi prvu zvaničnu promociju albuma “Ni 5, Ni 6”, usled nepredviđenih okolnosti svirka je istog datuma održana u Kruševcu.

Obzirom na to da nije baš previše ljudi bilo, oni su napravili kao da je“, na pitanje kako je sve izgledalo iz njihovog ugla na bini, odgovara pevač i gitarista sastava Fast Response Pajo.
Čim smo došli u Kruševac, odmah smo se upoznali sa ljudima. Na prvu je bilo bok, bok, ja sam taj i taj, roštilj se peče, dovodi se piva, dovodi se rakija, naravno, u normalnim količinama, najeli se napili se, odradili tonsku, ko da se znamo sa ljudima sto godina, al bez zajebancije, to se retko kad gde desi”, otkriva nam Budha bubnjar.
Obzirom da smo mi prvi put u Srbiji i ja skupa sa njima, odnosno drugi put u Srbiji u dva dana, ja iskreno nisam očekivao ni pola od ovoga ljudi što je bilo, tako da hvala tim ljudima što su došli da nam apsorbiraju malo ovih frekkvencija da to ipak malo bolje zvuči“, na ovu temu dodao je basista sastava Free Ride Marko koji je ovom prilikom nastupio umesto redovnog basiste Fast Respons-a.
"Marac je naš najdraži kolega zamjenski,  pošto je naš basist Raši,  ako ćeš o ovom pisat moraš ga pozdravit,  bok Raši", priča Budha.
"Ovako, samo malo, znači sve što ja kažem to zapravo govori stvarni basist Fast Responsa. On meditira sad u nekoj kuhinji i upravo on izbacuje sve reči koje izlaze iz mene, ja sam samo jedan čoban kojeg su pokupili usput", navodi Marko.

Prema rečima pevača ova ekipa se okupila kako bi svirala neki dobar punk rock na engleskom jeziku, a delić toga predstavili su i pred kruševačkom publikom. Ispitujući teren, u prvih nekoliko minuta nastupa publika je bila nemi posmatrač, ne bi li ubrzo potom odgovorila na melodične punk zvuke iz Hrvatske. Do usijanja je došlo negde pred sam kraj nastupa, prilikom izvođenja numere "Sober" sa prvog albuma pod nazivom “Welcome to Coruptia”. Na kraju, kruševljani su momke iz Zagreba pozvali na bis, što je ova četvorka doživela po prvi put u okviru karijere pod okriljem benda Fast Response.
Predhodne noći, u petak 17. oktobra svirali su u Subotici, te izrazili žaljene što se ova svirka simbolično  nije odigrala u subotu.
Bilo je malo manje ljudi nego danas,  ali ništa manje vredan koncert. Bilo nam je zabavno isto kolko i ovde. Mada, ovo je za mrvicu jače. Jači utisak je Kruševac ostavio nego Subotica“, o utiscima iz Subotice rekao nam je gitarista Nino, a Budha dodao:
Jer sinoć kada smo došli u Suboticu bio je mrak, tmurno vrjeme, hladno. Otvaramo vrata od kombija, izlazimo, gazda izlazi “ko ste vi?”, ok “da li smo mi na pravom mjestu, koncert bi trebalo svirat”. Onda je shvatio ko smo, otvorio vrata, sve polako, onako, sterilno, dok nismo počeli da sviramo, nakon toga je bilo super. Mislim u usporedbi sa danas recimo, danas je bio veći doček puno, ali najbolja fora je što smo juče dogovorili koncert za Novi Sad. Prekrasni ljudi iz Nocturne magazina su nam omogućili da u ponedeljak ne odemo doma neg' ostanemo kod njih u Novom Sadu. Očito nas Srbija ne da dalje, moramo ostat ovdje.

Gorepomenuti album “Welcome To Coruptia”  objavljen početkom ove godine, prošao je dosta zapaženo, pa su o istom pisali brojni mediji, uključujući i Rolling Stone.
Album je baš izašao iz te neke frustracije prema celom sistemu, i svemu što nas jebe, prvenstveno politika u Hrvatskoj, koja je vjerujem isto takva u Srbiji. Nepojmljivo je da ljudi koji sviraju, koji se bave nekom glazbom, ne mogu bar živet na nekom minimalcu od toga, da ne mogu si bar priuštiit osnovne potrebe”, o prvom izdanju govori Pajo.
Jer smo mladi ljudi u usponu, htjeli bi radit, sve i svašta a dobiješ samo kueac u usta. I nije samo do glazbe, u bilo kojem pogledu. Di se okreneš nemožeš napravit ama baš ništa, kolko god se ti trudio“, nastavlja Budha.

Na prvom albumu našlo se deset pesama od kojih je samo jedna ispevana na hrvatskom, jer, kako su nam otkrili, smatraju da pesme ne bi zvučale toliko efektno da su otpevane na maternjem jeziku. Osim toga, bez namere da bilo koga potcenjuju, ali pevajući pesme na hrvatskom bili bi poput bilo kog drugog benda iz ove zemlje.
Ne da ih ja potcenjujem, dapače, ima vrhunskih bendova, ali šema je da, eto, super primer: Izbacili smo Ep, sa dvije pesme, prvi put kad smo se uopće predsavili javnosti, i dobili smo feedback 90% iz celog sveta, 10% iz Hrvatske. Album koji smo izdali nedavno, Welcome to Coruptia; prvi album, 99% ljudi koji je skinulo i kupilo i platilo album su stranci, iz Australije UK, Južna Amerika, Novi Zeland, Španjolska, neverovatno. Južna Afrika čovječe.” , ističe Budha.
Svako od nas svira u nekom bendu već od prije, i znamo kako funkcioniraju stvari, a loše funkcioniraju stvari, jednostavno nema smisla", dodaje Pajo.

Pričajući o pesmama i novom albumu razgovor nas je odveo i do zagrebačke publike, večite teme posećenosti na svirkama, našem mentalitetu usled čega ljudi pre popiju, kod njih 50 kuna, a kod nas dvesta, trista dinara, nego što taj isti iznos iskoriste kako bi ušli i poslušali tri do četiri benda. Ali, postavlja se pitanje kada se to desilo?
To nije nikad ni prestalo, ja sam u ovom sranju, kako volimo nazvat iz milje, jel u muzici, već evo 13, 14, godina, i uvek je bilo tako, bar kod nas. Ja sam isto bio u jednom trenutku taj - a radije ću si kupit dvije litre vina, nego ući unutra, jer mislim stvarno nije me zanimalo“, govori Budha, a Marko nastavlja:
Mislim da se desilo pre jedno pet godina, šest možda, kada je to baš nadvladalo skroz da ljudi ne idu na koncerte, znači užas. Ali, u zadnjih godinu dana moram priznat da se stvarno oporavlja scena, jako sporo, ali ono, možda ima nade.”
Gitarista Nino, pak, ističe kako postoje ljudi koji bi došli na koncert, ali iz nekog razloga to ipak ne učine.
Evo jedan primer je sad koncert u Tvornici, bilo je tisuću ipo ljudi, na pet punk bendova. Zašto ne bi moglo bit tako svake subote? Dobro ne mora baš bit tisuću i pol, ali zašto ne bi moglo doć dvesto ljudi  umesto tih dvadeset, samo je to primer. Mislim to su bendovi koji svakih par meseci sviraju, i u Zagrebu, i u Osjeku, i Rjeci, tamo dođe po dvesto, tristo ljudi, a kad se svi skupe zajedno dođe tisuću i po.
Jedan od primera koji govore u prilog tvrdnje da se situacija u Zagrebu po pitanju rock scene popravlja je i primer Vintage kluba, u kome se prema rečima momaka iz benda , svake srede održavaju svirke koje su krcate.
Oni dosta drže tu scenu jer su konstantni  i puno žanrova rade. Rade odličan posao i svaka srijeda, je skoro rasporodana. Zamisli šta bi bilo da rade svaku subotu.”, rekao nam je Nino, a Marko dodao:
I nisu uopće zatvoreni što se tiče nekakvog žanra, samo da drže do jednog, nego stvarno su otvoreni. Znači u dva mjeseca možeš susret od punka, reagea, metala, bluesa, kantautora, solo artiste, bilo šta, znači totalno su ono odlični.

Iako je situacija krenula na bolje, želja da se istraži inostrano tržište postoji, ali o nekim konkretnim planovima ovog tipa momci iz Zagreba ističu:
Zapravo konkretan plan uopće ne postoji, konkretan plan je jako težak pojam, zato što se nalazimo tu gde se nalazimo i doslovno, stvarno uvjeti su katastrofalni. Krenut radit nešto iz ovog područija Evrope, moraš bit lud”, kaže Marko.
Ali mi imamo tog čoveka koji je tolko lud, tolko uživljen u sve to, naš najdraaži menadžer Sinke”, nastavlja Budha.

Kako današnji bendovi ređe neguju tu naviku da deo posla prepuste nekom ko će se brinuti oko organizavanja nastupa i sličnih stvari, kako bi se oni u  poptunosti posvetili isključivo muzici i stvaranju, Fast Response odlučio se ipak za ovu drugu varijantu, te ovaj deo posla obavlja pomenuti  menadžer Sinke, koga radije nazivaju petim članom benda.
Postoji ogromna razlika, ako imaš čoveka koji se brine i bavi sa svim stvarima sa strane, a ti se baviš samo muzikom, svojim instrumentom u bendu, ti se možeš sto posto koncetrirat na njega, i ne mora ti ništa odvlačit pažnju, a on radi sve ostalo. On želi to radit, on želi tebi dogovarat koncerte, obavljati tisuće mejlova na koje mu odgovore dvoje i kažu ne“, o ovoj temi navodi Budha i dodaje:
To ti je najbolji deal, kao što krećemo, pošto smo mladi bend, kad bude love biće i za njega i za nas. On se jako trudi i ima smisla, ali pazi, ja sam imao tisuću situacija u Zagrebu, u Hrvatskoj, ja neću pričat sa tvojim menadžerom, ja hoću sa tobom. A vani, bilo gde kad dogovaraš koncert, ok, daj mi lika sa kojim dogovaram, s kojim radim, oni traže čoveka koji je zadužen za to. A nama se smiju u Zagrebu, ti imaš menadžera, a pa ti si se umislio, ti si ovo, ti si ono, pa brate, opušteno, to ti je samo jedan tvoj frend, koji želi raditi, posao umesto tebe.”
To je jedan čovjek koji vjeruje u nas. Na način, ja volim te vaše pjesme, volim to što radite, ja to isto slušam, želim da to što više ljudi čuje“, nadovezuje se Pajo.

Privodeći polako razgovor kraju, a na osnovu iskustva koje su stekli, ne samo nastupajući kao deo benda Fast  Response, Zagrebčani mladim, kako bendovima, a tako i mladima koji imaju bilo koji talenat ili se žele nečim baviti, poručuju:
Nek ljudi zapamte da mi ovo radimo i zbog nas, ali i zbog njih isto. I mi trebamo svi glazbu, trebamo umetnost, trebamo taj način izražavanja, čovjek je mrtav bez toga. Bez toga nema smisla uopće ništa drugo,  zato je potrebno da se ovak ljudi pojave kao danas, i da nas podrže. Da divljaju skupa sa nama, nama je bolje, njima je bolje, igramo ping pong sa tom energijom, između nas. Odlično, ne može bit bolje. Mi ne možemo zamislit bolji život nego danas”, rekao je Pajo, a Nino nastavio:
 “Ja samo imam jednu poruku za bilo kakve bendove, najveće, najmanje, samo suportajte jedni druge, u tom je cela spika, baš ovako kako su danas nas DOK7. Dođemo, ugoste nas danas ljepo, ko da nas znaju dvaes' godina, kad oni dođu nama, mi ćemo im vratit uslugu. Mi ćemo prvi ponudit uslugu, nije uopće problem. Samo suportajte jedni druge, i svirajte tu muziku što više, što više nove muzike, dobre, loše, kakve god, samo radite. Samo radi bilo šta što te ispunjuje.
Evo pošto se imam priliku obratit ljudima u Srbiji, i svi vi koji čitate, nemojte se bavit sa onim što vas ne veseli, jer nikad nećete bit dobri u tome. Citiraću frenda: Jednom je mama rekla, da u životu moraš bit sretan, i kad sam krenuo u školu pitali su me sa čim se želim bavit to sam odgovorio.“, priča nam Marko, a Pajo dodaje da je to citat Džona Lenona.
Ko god, citiram frenda, nemoj mi kvarit zabavu(smeh). Pitali su me, Šta želiš biti u životu? – Želim biti sretan. I oni su njemu rekli, ej dečko nisi shvatio šta smo te pitali. Ne ja sam shvatio, al mislim da vi niste shvatili vrjednost života. Ali, ono, dobro si rasmislite o tim rječima, jer jednog dana kroz pet godina, šest, ćete shvatit“, zaključuje Marko.

Za to vreme u klubu Zamajac DOK7 se već uveliko nalazio na bini izvodeći numere sa pomenutog poslednjeg albuma "Ni 5, Ni 6". Ali, kako to izgleda kada momci iz Niša nastupaju pred kruševačkom publikom pročitajte u tekstu o Skate festu održanom pre samo dva meseca.

Ivana Grujić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva