"Najpogrešnije je gledati trenutak koji se dešava... kroz ekran" - Zombijana



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Koje to trenutke Andrijana Vešović aka Zombijana smatra neprocenjivim? Kako to izgleda kada se gomila ljudi sakupi oko nje, nestrpljivo iščekujući da se nađu na nekom od njenih radova? Kako smo se dotakli termina “iskrivljena anatomija”, ali i kako se Frankenštajn “našao” na izložbi “Zombijana Crta Tviter”, održanoj preksinoć u klubu Zamajac u Kruševcu, u organizaciji udruženja New Scene United na čelu sa Milošem Novakovićem. 


HC: Utisci od večeras?
Zombijana:
Pa sjajno. Prvi put sam tu, dugo sam se čak i premišljala, ne zbog grada konkretno, jer ima dosta ljudi ovde koji gotive ovo što radim, ali sam se premišljala zato što imam puno datuma, sve je bilo bukirano i razmišljala sam da li ću stići, neću li stići i na kraju stigla sam i jako mi je drago što sam stigla, zato što je baš bilo sjajno, super smo se zabavili i tako, crtali smo.
HC: Crtala si jedno dva sata, otprilike?
Zombijana:
  Jeste, dva sata. Neko će mi reći da izložbe nisu posao, pa evo, neka dođu na moju izložbu da vide da jesu.
HC: S obzirom da si, kao što smo pomenuli, crtala toliko dugo, koliko ti je sve to naporno?
Zombijana:
Pa jeste, jeste naporno, ali neke stvari se, to uvek kažem, ne crtaju za novac, nego za zagrljaj i onda, to je meni neprocenjivo. Pare se potroše, ali ti zagrljaji uvek ostanu i ti ljudi. Jako mi je drago kad ih opet viđam po izložbama ili na drugim eventima. Jeste naporno, ali drago mi je da blejimo tako.
HC: Odradila si stvarno dosta skica večeras, a sve je bilo u trenutku i nacrtaš ih za par minuta. Šta je sa inspiracijom, kako ti u tim trenucima dolazi inspiracija?
Zombijana:
Pa nemam je jednostavno, bukvalno je nemam, nego nastane u tom trenutku kada neko dođe da nešto kaže. Ne trudim se da to liči na tu osobu, zato što ne bi ni bilo moguće. Svakako se ne trudim da bilo koji crtež liči na neku osobu, zato što je to dosadno. Ajde da vidimo moju verziju nečega, jer je to meni zanimljivije. Tako da, naporno je u tom trenutku kada ne znam kako da uradim nekog ko čak nije razmenio ni jednu reč sa mnom, nego samo dođu i kažu – ja hoću crtež. Jako je teško nacrtati samo po pojavi. Drago mi je kada neko donese crtež, da ima neku internu foru, nego kada neko donese crtež a da je to samo portret. Milije mi je to kad pričamo, nego kad samo tako nekog nacrtam. Inače, jedna od stvari koje mrzim je da dajem skice, zato što su skice početak. Bukvalno nastanu za dva minuta, ali bukvalno i bukvalno si potrošio papir. Ne volim da ih dajem, ali ih dajem i onda imamo tu neki balans.
HC: Da li si ti dobila nešto večeras? Na eventu si najavila da će prednost imati oni koji donesu nešto, bilo šta..
Zombijana:
Jesam, dobila sam tonu crteža i to sjajne crteže. Imam onako moj wall u stanu koji je u takvim crtežima, tako da će mi biti zadovoljstvo da zalepim još takvih crteža na tom wall-u.
HC: Do sada si radila puno intervijua i samim tim otkrila puno toga o sebi, pa negde kao i da ne postoji ono nešto što te do sada nisu pitali. Ipak, šta je to što do sada nisi imala priliku da kažeš sebi  i o projektu koji se polako privodi kraju? 

Zombijana:
Pa da završava se sa poslednjom izložbom u Kraljevu, a između toga imamo još Zrenjanin. Pa mogu da kažem, evo to se ovih dana priča na internetu, pa bih da to pomenem. Ljudi sad u nedostatku argumenta, zašto moj crtež nije dobar, govore da ne umem da crtam anatomski tačno. E pa, mogu da kažem da sam ja počela da crtam tako što sam crtala anatomski tačno, i svako ko je crtao prvo je crtao anatomski tačno, onda je prosto počeo da iskrivljuje tu anatomiju svojim napretkom. Ko nije počeo da iskrivljuje tu anatomiju, nego i dalje crta poptuno realistično i zadovoljan je time, ne napreduje. Žao mi je ako nekoga sad vrijeđam ovim, ali je to bukvalno tako. Tako ja to vidim. Tako da voljela bih da ljudi malo razmisle o tome, koliko anatomski tačno može da crta bilo ko. Anatomija postoji kao takva i bilo ko može da je precrta, ali kad je ti malo iskarikiraš, e to je već malo iznad, ali ne znam da li će to ljudi shavtiti na pravi način.


HC: Kada se kod nas nešto dešava, mislim na Kruševac, bio to neki muzički događaj, svirka, ili pak događaj koji podržava neki drugi vid umetnosti, postoji taj problem, sa kojim se suočavaju i brojni drugi gradovi, a to je manjak intersovanja i slaba posećenost. Kako ti to objašnjavaš?
Zombijana:
Pa, recimo, ja sam večeras očekivala dosta manje ljudi i dok sam crtala, npr. spustim glavu i kad je podignem već vidim nove ljude, popunjen prostor. Ja sam očekivala dosta manje ljudi upravo zbog toga, ljudi se ne intersuju više toliko. Problem je,... ne znam u čemu je problem. Svi se vade na fakultet i na učenje. Ako hoćeš da ideš negde nemoj da te zaustavi bilo kakvo učenje, zato što će ti biti žao, veruj mi. Ja sam prošle godine završila faks i kad se setim šta sam sve propustila zbog učenja bude mi krivo. Ne, ne propuštajte ništa.
HC: Znači, ne postoji dovoljno dobar izgovor za takve stvari?
Zombijana:
Upravo. Možda je i to problem što je internet dosta zavladao, pa je svima opuštenije da bleje kući i gledaju neki koncert na internetu . Ja kad odem na neku svirku i viidm kako snimaju tu svirku onda mi bude loše. Onda bolje ostani kući i gledaj kroz ekran. U trenutku si koji se dešava i ti onda gledaš kroz ekran. To je nešto najpogrešnije i nadam se da će to uskoro da shvate, da odu na svirku zbog svirke i zbog tih ljudi koji se trude.
Ja se trudim da animiram ljude koji dolaze na moje izložbe. Drugačije je kada vide te radove ovako, nego na netu. Kada se to isprinta i kada nema refleksije, plave, nema onih linijica, piksela. Drugačije je i drugačije je i to da ljudi vide kako se moj gard razlikuje od onog na netu. Moraš na internetu da imaš takav gard.
HC: Pomenula si da voliš horor filmove. Imaš li omiljeni?

Zombijana:
Pa, izdvojila bih prvi koji sam ikada gledala, to je bilo baš, baš davno. To je Frankenštajn sa Borisom Karlofom. Inače nijedan drugi Frankenštajn. Mislim da ih ima previše.
HC: Ne priznaješ nikog osim Borisa Karlofa u ulozi Franjkeštajna?
Zombijana: Nikog. Samo Boris Karlof. Samo je on pravi Frankenštajn. Tako da volim baš taj film, volim sve vezano za Frankenštajna i mogu više puta da ga gledam.
HC: Danas je, da tako kažem, postalo in radiiti rimejk starih filmova. Šta misliš o tome?
Zombijana:
Ne, ne nikako. Opet se vraćamo na onu anatomiju . Neko je to već zamislio. Neko je zamislio da je Evil Dead zla šuma koja se budi i jede ljude. Pa, ajde da ja to isto uradim, ali na moj način. Mislim ok, uradila sam i ja sličnu stvar recimo sa projektom - ajde da i ja crtam tvitove, ali na moj način. Ali, ja sam cijeli koncept uradila na moj način. Ta njihova fabula je ista, samo su drugačiji glumci i nije onaj legendarni lik. Ono što se provlači godinama. Zašto imaš potrebu da to ponoviš u novoj tehnoligiji.
Baš sam skoro gledala trejler novog Frankenštajna i baš sam se zgrozila. Drug mi je, ustvari poslao trejelr i rekao - evo ti da se malo iznerviraš. Stari Frankenštajn je poseban, zato što su oni miševe pravili od materijala, kačili ih na žice i pomjerali. Jednostavno tako su se slepi miševi pravili. Prosto vidiš koliko su se ti ljudi trudili i bez trunke krvi napravili horor. A sada samo krv, krv, krv, slesh, slesh, slesh i to je to, strašno.
HC: Za kraj, možeš li poslati neku poruku mladim ljudima, koji tako imaju neki talenat, poput tvog?
Zombijana:
Mladi ljudi koji hoće da rade, neka uzmu da rade i neka sve šeruju na internet dok je besplatan. Mislim nije besplatan, ali besplatan je još uvek, verujte mi. Tako da, dok facebook nije počeo da nam naplaćuje to što se reklamiramo, obavezno počinjite i to što prije. Ima on plan da nas uhapsi da plaćamo, tako da, što prije šerujet na netu vaša ostvarenja.

Sa Andrijanom razgovarala Ivana Grujić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva