Mentalna Smrt #3



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Treće izdanje ovog Varaždinskog fanzina se pojavilo par meseci nakon dvojke. Autori su rešili da u narednom periodu smanje broj stranica kako bi fanzin izlazio češće. Meni trojka dolazi u ruke sa dosta zakašnjenja (nakon godinu i po dana), ali je opet treći broj Mentalne možda i presudan pa ćemo se ukratko osvrnuti na ovo izdanje.
Inače je neko nepisano pravilo da je treći broj od prilike presudan za dalji život fanzina. Obično prvi brojevi služe za sticanje iskustva, povezivanje, stupanje na scenu. Nakon toga neki od autora odustanu od čitave priče, shvate da to nije za njih, zasite se ili se prosto umore. Oni koji nastave, od prilike u ovom periodu, unose neke novine. Jednostavno, vremenom dolazi i do sazrevanja autora ali i kristalisanja čitave ideje. 
Slično se možda desilo i sa Mentalnom. Naime, autori su nameravali da fanzin izlazi češće u narednom periodu ali od prilike iz uvodne reči i kolumni se da skontati koliko su se njihovi životi promenili. Promenile su se okolnosti ali i doživljaj čitave priče. Stekao sam utisak da je nekako Jurica i dalje ostao zagrejan za čitavu priču, dok je Velač bio manje inspirisan za pisanje. Naravno, Mentalna još uvek postoji ali nisam siguran kada bi se sledeće izdanje moglo pojaviti.
Sa druge strane Jurica je u međuvremenu sredio neke stvari kod sebe i inspiracije nije manjkalo tako da je u međuvremenu pokrenuo i svoj fanzin "Society Reeks of Assholes" o kome će uskoro biti reči na našim stranicama.
Mentalna Smrt je i dalje sačuvala svoj vizuelni identitet i sadržinski ostala ista. Najveći deo ovog broja je posvećen izveštajima sa koncerata. A išlo se bogami svuda. Slovenija, Češka, Italija,... Tradicionalno i na Obscene Extreme festival. Ovi izveštaji će možda biti neobični čitaocima naviklim na izveštaje iz klasičnih medija. Jurica i Velač i dalje furaju taj fanzinaški pristup sa dobrom dozom gonzo novinarstva gde su istovremeno i akteri dešavanja a ne samo pasivni posmatrači.
To je donekle i suština fanzinaštva. Danas bi to bilo kao da čitate možda neki blog pisan iz prvog lica.
Možda će nekom zvučati besmisleno što na ovaj način pokušavam da približim čitavu priču ali sam siguran da većina današnje omladine (pa i nekih školovanih novinara koji se ovim bave profesionalno) u Srbiji nije imala prilike da prati fanzine i zapravo i ne zna da je i takav vid novinarstva legitiman i u potpunosti okej.
Od sadržaja tu je još i intervju sa Full of Hell, dovoljno opširan, informativan, i recenzije fanzina i muzičkih izdanja. 
Ali  ono što je meni najviše leglo (i što najviše volim kod fanzina generalno) su upravo kolumne, posebno ona naslovljena sa "Pank nije mrtav ali mi jesmo". Velač u njoj govori o jednoj totalno normalnoj reakciji osobe koja sazreva i počinje drugačije da posmatra stvari na sceni i oko scene nego do sada. "...definitivno je jasno da odrastamo (bilo bi nam i vrijeme) i starimo polako, ali me živcira činjenica da se samo žalimo i kukamo kako se ništa nemremo dogovoriti, a istovremeno imam osječaj da svima tak' paše i niko ništ' ne preduzima... valjda jednostavno trebamo priznati sami sebi da smo odrasli i da to tak' kak' je i gotovo, nema više žaljenja za prošlosti." Da li se neko prepoznao bar delom u ovim redovima...?
U svakom slučaju, voleo bih da u narednom broju bude više sličnih tekstova jer možda upravo ovakve kolumne ostavljaju taj lični pečat nekom fanzinu. Prosto, čitajući ih upoznajete ne samo stanje na sceni već i samog autora iz jednog drugog ugla...
Dakle trojka je tu. Uz fanzin je jedno vreme dolazila i kaseta "Wasserdicht – Iluzija Svobode" ali nisam siguran da li je ostalo još primeraka. Svi zainteresovani se mogu javiti autorima na jurica.fejer@hotmail.com i crufreedom@gmail.com.

Nenad



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva