28.6.2014.
Bandage (Grčka), Technicolor Lies (Beograd), Seehearspeak (Slovenija), Despite Everything (Grčka), Determination (Austrija), Vacunt (Austrija)
Klub ’’FEST’’ - Zemun


Na današnji dan, pre tačno sto godina, mladi buntovnik, član revolucionarne organizacije Mlada Bosna, Gavrilo Princip, ubija u Sarajevu gradu austrougarskog predstolonaslednika, nadvojvodu, Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Tim činom on pokazuje stav izrevoltirane omladine i viševekovni gnev naroda koji se gomilao pod pritiskom različitih čizama koje su ga gazile. Atentat je uspeo ali nažalost, sloboda, ona kojoj su se mnogi radovali i priželjkivali je, pretvorila se u Veliki rat. Sećanje je borba - živela sloboda svih naroda!

Ovakav uvod sam morao da napravim da ne bi zamrlo sećanje na vremena borbe za slobodu, no ipak, ajmo dalje, ovde smo trenutno zbog muzike koja je svakako plod slobodarskih misli a pogotovu ova naša muzika, ovaj naš pank.

Program ovog, drugog po redu, festivala u Zemunu u klubu ‘’FEST’’ je počeo već oko 19h nastupom Andy Stevens-a sa svojim akustičnim setom u trajanju od oko sat vremena. Nažalost ja sam taj nastup propustio jer sam tek blizu 22h bio ispred kluba. Uspeo sam i vegan giros da propustim, koji su momci iz organizacije izakcijali i skoro ceo nastup prvog benda – Bandage iz Grčke. No ono, što sam čuo, a to je bila poslednja stvar, momci zaista super sviraju. Zvuk bi se mogao opisati kao melodični pank rok. 
U klubu je već bilo dosta ljudi i drago mi je da su koncerti u Beogradu, što se broja ljudi tiče, u progresu, a još draže mi je, što publika nije više tako statična kao što ume da bude. Dakle, progres je evidentan! Na binu se, nakon grka, penju dobro znani Technicolor Lies. Ono što ja mogu da primetim kod ovog benda, koje gledam četvrti ili peti put je, sve bolji i bolji zvuk, uvežbanost i energija, koja im, doduše, nije ni ranije manjkala. Primetih isto da imaju novog bubnjara (ja ga prvi put gledam u postavi) koji se predstavio na najbolji mogući način jer je dečko pokidao bubnjeve. Zvuk ovog benda bi se mogao podvesti takođe pod neki pank rok melodični ali ima i nekih post rock momenata pa ih to na neki način dosta originalnim čini za ovo podneblje. Ako bih morao da ih upoređujem sa nekim svetskim imenom, mislim da bi odabrao Jawbreaker. Momci su svirali blizu pola sata. Odsvirali su, čini mi se, sve numere sa svog EP-ja Eclectic Youth. Kao šlag na torticu su za kraj ostavili svoj najveći hit, pesmu ‘’Atlantis’’ gde je nastala totalna ludnica, kako u publici, tako i sa bine ka publici jer su se svi žičani instrumenti našli na plesnom podijumu u tom trenutku. Fenomenalan završetak, fenomenalnog benda! Inače bend se geografski nalazi u Beogradu ali su momci sa različitih strana Srbije. 
Melodična difuzija se nastavila i nakon Tehnikolora i to bendom iz Slovenije, Seehearspeak, gde je, koliko sam ja mogao da primetim jedino pevač-gitarista iz Slovenije dok su bubnjar i basista, zapravo članovi Despite Everything-a. Ovaj bend postoji, po rečima pevača/gitariste, oko dva meseca, jednu kasetu izdatu, čini mi se i već se otisnuše na turneju. Nema, časanja u Evropi :) Vidi, čuje, govori, sviraju takođe melodični pank ali bih na trenutke mogao da primetim i neku emotivnu soničnu liniju pa bi po zvuku, meni, najbliži bili nekom Rites of Spring-u. 
A zatim Despite Everything. Ovaj grčki melodični pank rok bend je već svirao u Beogradu i videlo se kroz verbalnu ekspresiju basiste da im je uvek lepo doći na ove prostore pa su se tokom nastupa malo, malo zahvaljivali za dobrodošlicu, kako publici, tako i organizaciji, momcima iz Destroy Babylon koji će nam u nekom narednom periodu dosta hc punk užitaka prirediti a ovom prilikom im se i ja zahvaljujem na tome. Kao što rekoh, opet melodika ali po mom subjektivnom mišljenju izuzetno navežbana i mila uhu. Neki spoj Rise Against i ‘’novijeg’’ Propagandhi-ja ali ponajviše su me podsetili na Leatherface, valjda zbog vokala jednog od gitarista. Dosta ljudi u publici je baš uživalo u njihovim zvucima i moram primetiti da su se tekstovi uredno znali, pa su par momaka iz publike i podelili mikrofon sa basistom i gitaristom na bini. Takođe ni neizostavni pank plesovi nisu izostali pa se na stagediving-u u par navrata našlo dosta ljudi iz publike, kako muškog, tako i ženskog pola. Momci su svirali oko pola sata, odmorili pet i po sekundi i vratili se na bis od još 3,4 pesme, tako da je 40 minuta melodike bilo sasvim dovoljno da ova četvoročlana pank posada iz Atine ostavi fenomenalan utisak. 
Vazduh se redovno uzimao na pauzma između bendova pa se fino moglo i popričati sa ljudima ispred kluba a ljudi je po mojoj proceni bilo oko 80, ako ne i jače. A tada desert. Posle dobrog ručka vredi pojesti nešto slatko a slatko je naišlo sa austrijskim oldschool prangijatorima. 
Prvi su bili Determination iz Beča. Momci inače treći ili četvrti put nastupaju u Beogradu. Praše oldschool hc punk bez kompromisa. Mogao bih negde na putu između Antidota-a i Koro-a da ih stavim ali opet imaju nešto svoje kako muzički tako i scenski, jer likovi nisu normalni, što bi mi mladi rekli. Pevač je negde na kraju prvog dela, pošto su se vratili na bis nakon toga, roknuo jednu domaćinsku pljuvačku bubnjaru na bradu da je ova od muke počela da curka istom po majici a on ni da primeti da mu pljuvačka bleji na bradi, haha. Neverovatna scena. Pank u stilu kraja sedamdesetih. Jedna je bila poletela i ka gitaristi koji je bio u publici ali umesto njemu u kosi, završila je drugaru iz organizacije na bermudama. PANK JEBENI ! Doduše, gitarista je svoje sledovanje usne tečnosti dobio u vidu piva koje je ovaj u stilu točilice sasuo liku u sred pesme po faci, haha. Pank ez fak, narodski rečeno. Bubnjar je takođe car neviđeni. Doslovno uđe u onaj indijaner i samo mlatara po činelama i dobošu a bosonog bije po basu. Definitivno najjači utisak ostavili na mene te večeri, iako ih već treći put gledam uživo. Uspeli smo malo da se pozabavimo i stejdž dajvinzima i pogo densovima iako je ispred bine ostalo nas dvadesetak. 
Za kraj, takođe staroškolski hardkoraši iz Linca (Austrija), Vacunt. Mene su najviše podsetili na Circle Jerks ali imaju i taj melo-skate momenat D.I.-a i po malo Bad Brains-a. Pevač je baš energičan, pa je tokom pesama imao momente kada ostavi mikrofon i odradi šedouboks, pa se vrati da peva. Prvi put su u Srbiji, i što se mene tiče, super utisak su ostavili. A carevi su oko 35+ i dalje rokaju punom parom. Svirali su oko pola sata, ostavili osmehe na licima ljudima i završili drugi po redu Summer kick-off festival u organizaciji Destroy Babylon buking ekipe. Cela priča se završila oko dva pa su neki, kao na primer ja, krenuli putem kuće a moglo se nastaviti sa druženje, u i oko ‘’FEST’’-a u maniru pozitivne atmosfere celokupne večeri.

Timočanin