5 Antifa Night uz bendove Ljubiša Samardžić, Crasso De Odio, The Bayonets i The Oppressed



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Močvara – Zagreb (10.5.)

...a danas, pa za današnji koncert se znalo mesecima unazad i upravo se mesecima unazad i odlučilo da se poseti Zagreb grad na taj dan. Došao sam dok je Ljubiša Samardžić već svirao a i ceo njihov nastup sam proveo ispred u razgovoru sa brdo ljudi koje davno nisam video, a vala se i skupilo dosta ex yu punk ekipe. Ljubiša Samardžić je metal/crust/hc bend sa svih strana Hrvatske stacioniran u Zagrebu. Imaju vrlo angažovane tekstove i mnogobrojne fanove po čitavom Balkanu. Ne mogu da kažem kakav je nastup bio ali ono što sam od napolje čuo, zvučalo je jako dobro. 

Crasso De Odio
Onda sam uspeo da uđem na drugi bend, Crasso De Odio. Momci dolaze iz Zadra i sviraju neki miks streetpunk-a, hc-a i punkrock-a. Sve u svemu jedan fini koktel. Prvi deo svirke su posvetili novim pesmama sa albuma Life Like a poslednji su vratili na Preko Iluzija, prvi album. Tu su opalili ’’Dio vas’’ i ’’Preko iluzija’’. Pohvalio bih ovaj bend, koji je i pored prelaska od hrvatskog na engleski jezik tekstualne ekspresije i evolucije zvuka, zadržao stav i ideološku liniju. 

Nakon njih je nasledila kratka pauza dok su se Bajoneti namestili. Za to vreme sam prošetao po prostoru i malo napolju da vidim koga ima i da nastavim priču tamo gde je stala. Bilo je par distribucija u prostoru, od MASA (Mreža anarhosindikalista/kinja) Zagreb, White Angels Zagreb (koji su toga dana slavili povratak u prvu ligu hrvatskog fudbala i ovom prilikom im čestitam i na ulasku i na fenomenalnom navijanju toga dana!), MAZ (Mlade antifašistkinje/i Zagreba) ali i AFA Novi Sad i DHP distribucija. Jedino carevi iz Kardifa ništa nisu poneli (posle koncerta je Rodi - pevač rekao: ’’Ma nas mrzi da to nosimo’’). 

Bajoneti, oi-streetpunk škvadra iz Novog Sada se iduća popela na binu. Dobro poznata, ne samo zagrebačkoj, već i publici širom Balkana i Evrope. Opalili su svoj set od oko 40-ak minuta. Izdvojio bih moje adute ’’Try to recall’’, ’’Plakati’’, ’’Prazne godine’’ a za kraj su opalili po svom antifašističkom hitu ’’Never forget’’. Brdo pankera i skinheada (i muškog i ženskog pola) su se baš fino zabavili dok su oni svirali. Specijalni pozdrav su dobili skinhead-i iz Ivanić-grada ali i Zaječar na posletku :). Ovo je ujedno i poslednja svirka bubnjara bila, ali se nadamo da će Bajoneti nastaviti svoje postojanje jer su jedna od najsvetlijih tačaka (ako ne i najsvetlija) srpskog angažovanog oi zvuka. 

The Opressed
Pošto su se novosađani povukli sa bine svi su željno isčekivali matore SHARP oi ludake iz Velsa. Kako je krenuo prvi rif, prve pesme ’’Work Together’’, tako je krenuo ludački pogo po publici. Horsko pevanje, adrenalinsko gibanje i osmesi na licima su metastazirali po ljudima u gužvi. Rodi i drugari, čiji je zbir godina vek i po, su pokidali. Ređali su se hitovi: Ultra violence, Sleeping with the enemy, AFA Song... Pre pesme ’’Skinhead girl’’ desio se i jedan sentimentalni momenat. Mlađani skins iz publike se popeo na binu i zaprosio svoju skinetu. Ova je uzvratila sa DA i fešta se nastavila u još pozitivnijem maniru. Jedina zamerka je mačo-nabildovano obezbeđenje koje je, ako si se duže od 3 sekunde zadržao na bini, bilo agresivno pri vraćanju persona željnih pevanja i crowdsurfinga u publiku. Na pesmi ’’Do anything you wanna do’’ (inače obrada Eddie and the Hot Rods-a) je i bakljada nastupila pa su opet hrabri momci obezbeđenja izbacili tu goreću napravu napolje i pomalo uništili taj huli-oi momenat večeri. Pored ove ’’obrade’’ (znaci navoda jer je svaki cover na The Oppressed način oplemenjen) bilo je još i ’’Living with unemployment’’ (Newtown Neurotics), ’’Greatest Cockney Rip off’’ (Cockney Rejects), GLC (Menace ali adaptirano na BNP (British National Party) sa nastavkom - you are full of shit!) i tako dalje. Naravno i njihovi hitovi su se izređali – Skinhead Times, Magistrate, Joe Hawkins...i za kraj još jedna obrada gde više ni obezbeđenje nije moglo ništa jer se desetoro ljudi u jednom trenutku našlo na bini. Ta pesma bi obrada Los Fastidios-a ’’Antifa Hooligan’’. Publika je nakon poslednje pesme zaorila ’’ACAB, ACAB’’, ali se Kardifova ekipa nije vratila na bis. Koncert se završio oko 2 sata ali se žurka prenela do svitanja uz ponovni pank repertoar uglavnom hrvatskih i srpskih pank bendova. Ideja je bila da after bude u Mediki, ali se definitivno nekima nije dalo da do tamo idu, kao recimo ni meni.

Elem, da rezimiramo. Fenomenalan muzički program, fenomenalni ljudi u organizaciji i ne baš toliko fenomenalan motiv za okupljanje. Fašizam nije umro 9. maja 1945. i dokle god postoje takve političko-društvene devijacije antifašizam mora biti prisutan kao jedan zdravi odgovor i pre svega jedan životni svakodnevni stav...bezkompromisni. Smrt fašizmu!

Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva