Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Kičma nadograđena plastičnom operacijom



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Koliko nam pažnja može održati stepen implementacije zanimljivog u moždanoj masi?
Sa herojskom upornošću, pod kojom bi i stoik samoubilačkih nagona poklekao, pratimo igrani serijski program, već unapred naslućujući krajnji ishod ali, kao da rešavamo ukrštenicu u kojoj se pitanja i odgovori ponavljaju sa drugačijim rasporedom uspravnog i položenog, nekako prepuštamo da nam neki program halapljivo proguta sat vremena dokolice.
Ne dotičući se ovom prilikom jeftinih paketa uvoznih serijskih programa, u kojima je „Mala nevesta” već odavno prevazišla sva čuda indijske reinkarnacije ili „Sulejmana” koji je po rezultatima latentnog zapažanja gledalaca potukao trud crnogorskih propagandno–turističkih spotova i tužan napor „Budve na pjenu...”, zaključujemo da nam domaća produkcija nekako prednjači (u akcijama sniženja cena televizijskog bakaluka) u ponudi programa. Budući da smo narod koji se vekovima drži oprobanog recepta za sarmu i pasulj s rebarcima, teško da ćemo u bilo kom obliku apela na zdravlje u uslovima nedovoljne fizičke aktivnosti promeniti način ishrane, a kamoli zdravo i surovo, po sentiment, razmišljanje o uticaju novijih domaćih serijskih igranih programa na slobodno vreme. Slobodno vreme, u ovom smislu, podrazumeva vreme koje utrošimo na porodična okupljanja uveče i kompromis pri izboru programa, koji zadovoljava kriterijume svih članova porodice, bez obzira na uzrast, a koje naše monopolitički ukrpeljene producentske kuće nemilice koriste. U zamahu uspeha novih serija, već posle nekoliko odgledanih epizoda, u zamahu narativno–gestikulativnih špekulacija, postajemo svesni da je pojam zanimljivog nerazdvojan i gentski povezan sa pojmom novog, i da se to, zanimljivo, istopilo kad je novo postalo ponavljanje u mutacijama jednog te istog. Već decenijama scenaristi igranih serija na domaćem producentskom terenu (na male golove), imaju oproban recept za „uspeh”, i kao što narod ne odustaje od recepta za sarmu i pasulj s rebarcima - ne odustaju ni oni. Uprkos činjenici da nam i sarma, kad je jedemo svaki dan, izlazi na nos, ova scenaristička kuhinja ne odustaje od ideje da su svako veče, naturalistički humor i ironija, uvijeni u list kisele socijalno-političke situacije, našim moždanim ćelijama prihvatljiv obrok. Vispren autor bi možda od sveg ovog domaćeg programa mogao napraviti tragikomediju porodice koja je srećna, jer joj stižu dolari, te ide na krstarenje belom lađom, na kojoj će slušati ispovest slučajne saputnice o grehu njene majke... Još kada bi se šef kuhinje usudio da uloge poveri nekoj drugoj glumačkoj ekipi od ove petnaestočlane stalne postavke, kojoj unapred možemo, sa sigurnošću koja bi upropastila lanac „Merdian” kladionica, predvideti i grimasu i gest i pokret... Neverovatno je koliko se pisci scenarija, u ovom lancu terora na inteligenciju prosečnog konzumenta televizijskog programa, poigravaju sa strpljenjem naroda, koji je nekoliko vekova virio ispod mraka čalme. Da li relevantne istraživačke agencije dostavljaju podatke produkciji i ko je uopšte relevantan uzorak na osnovu kojih se formira kategorija prosečnog gledaoca? Ili su stvaraoci prenebegnuli i omalovažili ovaj narod, i onako uskraćen u mnogo čemu, pa im povratno mišljenje nije vredno uvažavanja. Koliko se oni mogu smatrati umetnicima, kreatorima i koja je razlika, u ovom slučaju, između radnika u oblasti kulture i ubice i tiranina istog?
Sve ove godine koliko smo u prilici da gledamo „popularni” igrani serijski program na našim televizijama, zapomažemo o kulturnom i umetničkom srozavanju kriterijuma široke publike, dok su najglasniji u tom zapomaganju - upravo oni koji te kriterijume i formiraju. Saglasni smo o lošem kvalitetu serijskog programa koji uvozimo, saglasni smo u tome da nam daljinski prekidači imaju veliki izbor dugmića, ali nismo saglasni u tome da nemamo merila samokritičnosti, kao ni u tome da nismo u mogućnosti da odbijemo da nam slobodno vreme kroje, iskorišćavaju samoljubivi egzibicionisti lišeni svakih etičkih i estetičkih merila.

Milunka Nikolić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva