Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Gost redakcije Vladimir Popović (Black Planet Records) otkriva najznačajnije albume u 2013.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pored članova redakcije koji poslednjih dana objavljuju svoje liste izdanja koje su obeležile proteklu godinu, rešili smo da uvrstimo još dve bonus liste. Autor jedne od njih je gost redakcije Vladimir Popović, jedan od vlasnika etikete Black Planet Records. Nije ni malo slučajno zašto je upravo Vladimir bio naš izbor. BPR je etiketa koja je svakako obeležila proteklu godinu napravivši značajan pomak na koncertnoj i izdavačkoj sceni Srbije i regiona. Pogledajmo šta je na njega ostavilo najveći utisak...


Boards of Canada – Tommorow’s harvest
Dugo očekivani album elektronskih veterana BoC je stvarno ugodno iznenađenje ove godine. Oni imaju svoj prepoznatljiv zvuk - delikatnu fuziju shoegaze elektronike, vrlo inteligentan kolaž zvukova koji će vas odvesti u drugu dimenziju. Njihovo poslednje LP izdanje izašlo je davne 2005. Prošlo je puno godina od tada i mislili smo da su možda odustali od muzike, ali nekako nije delovala kao neka ploča koja zatvara diskografiju nekog benda i svako od nas ljubitelja elektronike je potajno iščekivao novi album misterioznih BoC. Tomorrow's Harvest otvaraju zvuci disonantnih arpeđa i gomila buke, nešto što bi John Carpenter mogao da snimi za soundtrack filma Michal Mann-a. Prepun ponavljajućih motiva i studijskih trikova Tomorrow's Harvest  se čini posebno zagonetan slušati čak i za najpažljivije slušatelje. Momci su nas ponovo usisali u svoj svet i dali nam zvuke o kojima i uz koje ćemo da mislimo, samo nadam se ne opet sledećih 8 godina.

Death Grips – Government Plates
Jedno od najradikalnijih izdanja ove godine, ali nije moglo izostati s ove liste jer je tako jedinstveno. Album izbegava dezikacije i gustinu akademske proze i umesto toga utelovljuje digitalizovanu eru preko neposrednosti, katarze, i manijakalnosti za koju su Gripsi  već su postali sinonim nakon samo tri godine nepredvidljivosti. Ovo je njihovo treće izdanje, a možda i najzanimljivije. Deluje kao iskristalisana fuzija prva dva albuma, sa dovoljno dobrim idejama a i sa ogromnim mudima. Mutant glazure elektro-industrial-hip-hop-buke su gotovo savršeno komplement svetu koji je ubrzan, iskrivljen, prielomljen, a istovremeno spojen u eksploziji digitalnih tehnologija koje su rođene u njemu. U prilog tome govori i činjenica da je album objavljen kao besplatan download. Umetnost treba da prodrma konzumenta, zato mislim da je ovaj album jako dobar. Mene je vozio danima.. Uživajte u ovoj hrabroj mešavini stilova i beskompromisnom stavu.

Trentemoller – Lost
Kao i njegova dva prethodna albuma, ova zbirka je lepo isproducirana, ali je stilski nemirnija. Po mom mišljenju ovo je njegovo najbolje izdanje do sada iako je on već ima neke velike hitove. On se udaljio od propulzivnog techno zvuka koji je pravio pre deset godina do tačke u kojoj  njegov treći album pravilno uključuje stih-refren-stih strukture i vokal pevačia iz Low, The Drums, Blonde Redhead i Raveonettes. Ovo je jedan album pun drame, intenzivne melanholije i večernje euforije. Verovatno nećete plesati uz ovaj album u klubu ali  bi mogao biti soundtrack za kultni film o oružju, izgubljenoj ljubavi, a možda i o ukletoj kući s klavirom.

Moderat – II
Takođe njihovo treće izdanje , ovaj album donosi neke promene u samom Moderat dvojcu. Počeli su svirati kao live bend i to možete jasno čuti na novom snimku. Moderat predstavlja spajanje dva eminentna umetnika elektronske muzike Modeselector-a i Apparat-a i ukrstivši svoje lične stilove jedni protiv drugih, njihov zajednički album je naprotiv, gotovo neprimetna fuzija njihovih stilova, amalgam koji dodatno nagriza ionako bolesnu ideju o autonomiji i samostalnosti autora. Kroz breakbeat, dubtronic-u i neposredno transcendentni EDM ovaj duo se miksa u jednu nedeljivu celinu, ojačavajući individualnost baš tu gde su ranije bile razlike, na ivicama spajanja. U celini , dostojan imena i istorija koje su se spojile i izmešale u izradi. Dve strane njegovog začeća su obostrano ojačane jedna drugom i slušajući ovaj album entiteti Modeselector i Apparat mi kao posebni uticaji ne padaju na pamet.

65daysofstatic – Wild Light
Pratim ovaj bend od njihovih post-rock početaka sa manjim uplivima elektronike do njihovih poslednjih izdanja gde ona dominira pa mi je bilo logično još jedno slično izdanje jer se vidi da momci evoluiraju u tom pravcu. Sa novim albumom dobili smo miks kranči gitara sa teškim sintovima i procesuiranim bitovima u epski, distopijski, a opet zvuk pun nade. Peti album ovog benda je dobrodošao u jak katalog prethodnih izdanja kojim se nastavlja njihov prepoznatljiv pristup post roku. Wild light je ukusan post-rock album za razliku od raznih ostalih post-rock prežvakavanja koja izlaze u poslednje vreme i dokumentuje da se bend vrlo ugodno oseća u svojim cipelama. Sad, to ne znači da su već utrli ovo područje ali ovo izdanje deluje kao nastavak build up-а i počiva na udobnoj visoravni.

Son Lux – Lanterns
Producent iz New York-a Ryan Lott izlazi ove godine sa svojim trećim albumom, mešavinom post-rocka i alternativnog hip-hopa, njegov prvi za etiketu Joyful Noise Recordings. Do sada smo ga pratili kao deo Anticon ekipe. Njegova muzika je daleko od minimalističke, u svakom trenutku možete naići na prskanje sintetičkih bass linija preko orkestralnih tema, full-throated horova koji se mešaju sa Lottovim vlastitim drhtavim glasom ili zvoneće klavirske sekcije poduprete pistol-whip bitovima koja češće nalazimo na hip hop low end-u. No, uprkos običnoj gustini pesama, Son Lux je napravio od toga vrlinu, stil, poput bliskih savremenika The New Puritans ili James Blake-a - od destilacije mnogih uticaja, dajući im lepotu u novom obliku kojem je prioritet ravnoteža, korak i, možda pre svega, suzdržanost. Sve u svemu, 'Lanterns' je filmsko, eklektično remek-delo. Son Lux je počinje da ozbiljno shvata veliki broj ljudi i ja bih predložio da svi uskočimo na brod.

Burial – Rival Dealer
Još jedno izuzetno izdanje iz Londona od strane već eminentnog producenta William Bevan-a. Za one kojima je nepoznat njegov eklektični stil, preporučio bih njegov album Untrue za početak, mada on izbjegava LP format u od tada, odlučujući se za niz maxi - singlova i kao solo umjetnik i u saradnji s veličinama poput Four Tet , Thom Yorke i Massive Attack . Pomak koji je bio podcenjen od strane Bevanovog postupnog popuštanja i produbljivanja svog stila, koji se nekada činio vezan za krute formule: modifikovane vokalne semplove, delikatne slojeve sablasnog ambijenta, klik klak 2 step ritmove, pune gličovanih haj hetova i sinkopiranih rimšotova. Na Rival Dealeru, baca se svetlo na tešku borbu sa samoljubljem. Razgovor pretenzije na stranu, Rival Dealer je  istinski zapanjujuće, neizvesno, jaw dropping izdanje koje zaslužuje svaki par ušiju koji može naći. Njegova podeljenost  je nusproizvod umetnika koji tek sada konačno počinje zvučati zadovoljno sobom, nekoga ko ima puno toga za reći, a tek sada počinje da pronalazi snagu da zapravo to i kaže.

David Bowie – The Next Day
Da ne preteram sa avangardom, evo jedan klasičan album. David Bowie je ime koje se prožima kroz 5 decenija kao kultni rock n roll lik je dotaknuo srca mnogih ljudi tokom godina. Next day je pun jezgrovite pop i rock muzike, pesme predstavljaju dobrodošlicu jedna drugoj a većina pesama traži ponovno slušanje. Postoji dobra između rock i umetničke rock pesme a postoji i vrlo mračan koncept koji se provlači kroz ceo album lirički i muzički, pa nije ni čudo što sam baš njega izabrao. Next day je klasični David Bowie album. To je eklektični, komercijalni, ponekad tupav i čudan, ponekad jednostavan i simpatičan, ali uvek, kao i sva Bowie najbolja dela, potpuno privlačan, zanimljiv i povremeno prosvetljujuć. Muzička produkcija i Bowiev glas su savršeno usklađeni, međusobno nadopunjuju jedno drugo kroz album. Snažan i harizmatičan kao i uvek, šezdeset šest godina star David Bowie je možda 2013 . napravio najbolji album i najbolji neočekivani povratak zamisliv.

Puscifer – All Re-Mixed Up
Ljubitelji Puscifera znaju kako je uzbudljivo kada ovaj bend izbacuje remikse svojh izdanja. Od samog početka istorije njihove muzike to je bio proces kojem je svaka pesma, svaki EP i svaki album bio podvrgnut. Na prvo slušanje bio sam iznenađen koliko je drugačiji album sada. Kao jedan pokret muzike, album još uvek cepa s neverovatnom količinom doslednosti. Čuju se doduše poznati zvukovi koji ga povezuju natrag u "Conditions of my parole" album, ali kroz proces remiksa pesme su pretvorene u potpuno nova vozila emocionalne komunikacije. Upravo ovo daje ovom albumu šmek zbog koga na njega gledamo kao na poseban entitet a ne remiks nekog albuma. To puno govori o Keenanovim pesničkim sposobnostima i o tome da njegove kompozicije još uvijek mogu ustati čak i kada su rastavljeni od strane spoljnih saradnika. To što je dovoljno hrabar, ili dovoljno arogantan da to učini takođe ništa ne vredi kad je toliko moderne alternativne muzike je postalo toliko homogeno u poslednje vreme. Ako pravljenje vina pomaže Keenanu napraviti remiks albuma koji su toliko dobri onda jedva čekam da vidim šta će uraditi sa novom Tool pločom.

My Bloody Valentine – MBV
Iako je ime je dobio po slasher filmu, My Bloody Valentine nisu toliko teška ili nasilna skupina, kao što im ime govori. Oni su jedinstveni spoj dream pop, ambijenta i slojevitih droning  fuzzy gitara i pionira shoegaze zvuka (termin skovan od strane britanske štampe). Ovo je njihov 22 godine čekan naslednik svog već klasičnog Loveless albuma. Možda najviše iznenađuje stvar o ovom albumu da "MBV" zapravo zvuči upravo kao što biste očekivali "Loveless"  follow-up da će da zvuči. Uprkos Shieldsovom toliko hvaljenom perfekcionizmu (računi za "Loveless" su navodno gotovo ostavili staru etiketu benda bez posla), to je album koji je naizgled mogao izaći u 1996.  jednako lako kao i danas. Iako ne postoji ništa sasvim kao dezorijentišuće i čudno kao otvarajuća stvar Loveless albuma (Only shallow) na ovom albumu se vidi primetan napredak i u pisanju pesama i u zvuku a i generalno album teče nekako lakše. Razorno je dobar što je gotovo čudesno s obzirom na činjenicu da je ovaj album imao 22 godina hajpa koji stoje iza njega. Sve u svemu, je više vremenska kapsula od kutije iznenađenja, ali sadržaj je preživjeo u besprekornom stanju.



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva